Убиство Дражена Миловановића (21) и његовог вршњака Драгана Јаковљевића, који су служили војни рок у Гардијској бригади, заташкавано је на сличан начин као и ликвидација новинарке Радиславе – Даде Вујасиновић (30). Све трагове уклањале су војне институције.
 

– Након 5. октобра 2000. није дошло до промена у војном врху. Откад су убијени младићи 5. октобар 2004, указивали смо како је војска заташкавала случај и да иза убиства постоји политичка позадина, која се огледа и кроз чињеницу да у Скупштини није прихваћен предлога за оснивање анкетног одбора – каже за Блиц” адвокат Олга Батић, заступник породица убијених гардиста.

Она наводи да су 2005. поднете кривичне пријаве против вештака и војног тужилаштва, али и суда, и то због давања лажних исказа. Цивилно тужилаштво до данас није узело у разматрање те пријаве.

Адвокат Божо Прелевић, председник независне комисије која је утврдила да је гардисте убила трећа особа, каже да би евентуалном истрагом о лажним исказима било утврђено ко је тачно из војске хтео да се заташка истина.

Он подсећа да је исти вештак био у случају гардиста и Даде Вујасиновић, који је тврдио да су у питању самоубиства.

– Тај вештак је Бранимир Александрић. И вештаци у независној комисији су били под притиском и зато је један дао оставку. Питање је војних институција одакле је притисак долазио. Сваки нови министар одбране је на почетку мандата обећавао разјашњење случаја, а онда би им у војсци рекли да ће то штетити угледу. Временом нестају и докази и сведоци – наводи Прелевић.

Четири вештачења

октобар 2004. – Војска саопштава да је Миловановић пуцао на Јаковљевића и затим се убио. Војно правосуђе затим саопштава супротно: Јаковљевић убио Миловановића, па себе.
– 13. децембар 2004. – Независна комисија саопштила да су гардисти убијени.
– 30. децембар 2005. – Институт у Визбадену обавестио да није обавио вештачење јер „не може да га изврши у краћем разумном року“.
– 18. април 2008. – Вештак ФБИ Стив Каспер искључио могућност да је било ко од гардиста извршио самоубиство.
– 10. новембар 2008. – Др Љубомир Драговић у супервештачењу утврдио да је гардисте убила трећа особа.

Шта је занемарено у истрази

Место злочина није обезбеђено
Никада није урађен ни дактилопски преглед ни ДНК анализа пушака
Парафинска рукавица узета само од настрадалих војника и од три војника из страже, а у касарни је било 16 људи
Игнорисана изјава водника Марка Ковачевића, који је питао смртно рањеног Миловановића: Сине, одакле је пуцано? Војник је одговорио: Изнутра, изнутра!
Од Ненада Ћосића, сина команданта Гардијске бригаде, који је имао криминални досије, није узета парафинска рукавица. Он је извезао без прегледа приватни аутомобил и након убиства није дао изјаву јер је отпутовао у Египат. 

(Блиц)

Oznake: veštačenje, vojne službe, vojska, gardisti, zataškavanje, ubistvo