У овом тренутку, двадесет милиона Американаца вежба јогу. Часови јоге и реквизити за јогу у САД годишње донесу око 10 милијарди долара! Влада Индије је основала радно тело које се бори против пиратерисања јоге на Западу, као индијске интелектуалне својине.

Колико Срба вежба јогу, није утврђено. Међутим, с обзиром да је упражњава најпопуларнији србски спортиста, сигурно их има прилично. И труднице, пре него што оду да се породе, вежбају јогу зарад лакшег порођаја.

Јога се доживљава као физичко вежбање.

Али… Није баш тако.

Кад је историја ове појаве у питању, мора се рећи да је она коришћена само у највишој, браманској касти Индије, и то међу мушкарцима. Постоји седам главних врста јоге: хата-јога (телесна упражњавања), бакти јога (јога преданости неком од богова индуског пантеона, најчешће Кришни), карма јога (јога делања), жнани или џнани јога (јога знања), мантра јога (понављање магијске формуле), тантра јога (укључује и сексуалне ритуале), као и раџа јога (тзв. „царска”).

Јога је сама срж индуизма. Девет од десет анкетираних Индијаца кажу да је јога индуизам.

На Западу и код нас највише се користи хата јога, зато што она подсећа на фискултуру. Они који је упражњавају не знају (или неће да знају) да су све АСАНЕ (телесни положаји) посвећени неком од индуских божанстава; за њих важи познато западно правило:

„Ако делује, онда је истинито”.

Oва прагматична обмана, о којој је у својој књизи „Православље и религија будућности”, писао отац Серафим Роуз, веома је убедљива за већину људи који јоги приступају. Као што мантра нису пуке речи, тако и асане нису обични фискултурни положаји.

По санскртологу др Н. Сџоману, јога приручник „Маизуру Маизири” из 19. века јасно каже да „асане имају своју унутрашњу природу која се повезује са њиховим нарочитим именом”. Рецимо, мудре, положаји руку приликом вежбања јоге, понављају положаје руку на фигурама индуских богова.

За разлику од монотеистичких религија, чак и ако човек није индуиста, он се може наћи под утицајем индуизма. Др Ед Хајрд каже:

„Пошто је један од аспеката хиндуизма технички заснован, извођење асана је довољно да отвори енергије чакри које производе физичку интеракцију. Небитност религиозних веровања један је од разлога због којих учитељи јоге људима у Северној Америци представљају исту као нерелигиозну или религиозно неутралну”.

Јога је, дакле, религиозна пракса чији је циљ уједињење човековог духа са Брахманом, највишим индуским богом. Циљ јоге је да произведе измењено стање свести које спаја мушко и женско, светлост и таму, добро и зло, богове и људе. Познати поп-гуру Дипак Чопра пише у „Седам духовних закона јоге”:

„Кришна у „Багавад Гити” поучава Арџуну суштини јоге, говорећи им да су добро и зло, задовољство и бол, добитак и губитак само две стране новчића званог живот. Решење које јога нуди јесте да се пређе граница дуализма и да се оствари стање постојања које је с оне стране времена, простора и узрочности…Кришна каже Арџуни: „Иди с оне стране царства добра и зла у коме животом владају почеци и свршеци. Уђи у царство јоге где све дуалности налазе јединство””.

ОКУЛТИЗАМ ХАТА ЈОГЕ

Др Ед Хајрд о „најбезазленијој”, „фискултурној” хата јоги вели:

„Појам „хата јога” указује на јединство сунца (”ха”, или мушког) и месеца (”та”, или женског) у монистичкој целини. Неки научници преводе „хата јога” са „насилно јединство”. Коначни симбол јоге је НАТАРАЏАСАНА, „Шива који плеше”, „игра” док разара разлике (авидја) између Творца и творевина, добра и зла, мушког и женског.

О АУТОРУ

Владимир Димитријевић је Српски православни публициста.
Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао 2010. године.
Аутор је више од 50 књига и мнноштва зборника различите тематике: од духовне, православно – богословске и црквено – историјске, до књижевне, образовне културне и сектолошке.

У философији јоге, све ствари и разлике су илузорне, и све илузије могу бити превазиђене извођењем јога ритуала. Јога систематски ради на промени биохемијских функција, укључујући хормоне и ендокрини систем.

Такозвана физичка активност у хата јоги значи достизање измењених стања свести, као и уклањање разлике између субјекта (јаства) и објекта.

Јога је основна техника коју јогији користе да би постали богови. Кроз појање мантри и асане, ум осећа, у исти мах, и чувствену исцрпљеност и преоптерећење, које проузрокује „затварање” ума.

За разлику од хришћанске молитве и созерцања речи Божје, циљ далекоисточне медитације је „убиство ума”. Мантра, или јога дисања, доводи човека до измењеног стања свести у коме се ум празни.

”Убијање ума” доводи до стања ишчезавања разлика и све постаје једно. Многи сматрају да јоги-хиндуизам производи стање транса кроз самоиндуковану хипнозу.

Неки се питају да ли интензивне јога вежбе имају ефекат техника за испирање мозга”.

Хата јога се, по Виљему Броуду, аутору књиге „Наука јоге”, развила у Индији око 600 године после Христа, и то из тантризма, познатог по култу богиња, сексуалној магији, и скривеним обредима.

Око 1200. године, Горакнат, хинду аскета са запада Индије, спојио је тантристичку праксу са телесним вежбама и створио хата јогу.

Хата јога је уобличена да доведе до тантричког буђења змијске енергије кичме зване кундалини.

Змија кундалини почива на дну кичме, а хата јога је буди да би се она, путујући кроз енергетске центре кичме, зване „чакре”, сјединила са својим љубавником, Шивом, који је чека у врховној чакри, тзв. „трећем оку”, чиме се достиже просветљење и сједињење са Брахманом.

ЗМИЈА

Хришћанство зна ко је духовна змија. Сатана је узео обличје змије када је преварио прамајку Еву и наговорио је да проба забрањени плод. Она је покушала да безблагодатно, магијски, постане бог, нудећи ту лаж своме мужу. То зна хришћанство, али не зна паганизам. Све паганске религије имале су понеку змију у средишту култа. Египатски фараон је на круни носио две змије, символ уједињења Горњег и Доњег Египта, Кинези су се клањали крилатој змији, змају; Аполон Питијски се јављао у виду змије, Питона, и говорио кроз пророчицу Питију; Астеци и Маје су знали за бога – пернату змију, Квецелкоатла… Права тврђава змије је, међутим, Индија.

У Индији се једном годишње слави Наг-Панчами, дан кобре. Хари Милер, немачки природњак, описао је како Индијке украшавају мравињак у који се настани кобра. Кобра се пред женама не повлачи. Оне пред њом изводе плес, њишући се тамо-амо. Зачуђен таквим мирољубивим односом, Милер је од једне старице чуо следеће:

„Јасно је да овде обожавамо кобру, и наравно да смо знале да нам неће нанети никакво зло. Зар ви не знате да је кобра пројава бога Шиве? Сам бог је седео пред нама и ми смо се молиле без имало страха”.

Тамили кобру зову „nulla panba” – добра змија. Жене које желе мушко дете усвајају кобру и мажу јој главу сандаловином. Свуда се срећу камене скулптуре у виду кобри. Она је и Агни – бог огња, и кундалини, енергија која почива при дну кичме и буди се да би се уз кичмени стуб успињала ка трећем оку на челу…

Месец дана пре празника кобри, Индуси их лове и носе их у кућна светилишта. Све их сабирају и смештају у један храм, да би се извршила „смотра пред божанством”. Змији се жртвује пиринач и горући камфор. Иста врста сандаловине се ставља и на чело жене (тилак, символ „трећег ока”) и на врх змијине главе… Змија се сматра господарицом жене и плодности.

Већ ово неколико чињеница било би довољно православним Србима да знају о чему је реч. Нажалост, многи о томе не мисле, и крену у змијињак као да им се тамо ништа не може десити.

ШИВА РАЗОРИТЕЉ

Према „Багавад Гити”, Шива, индуски бог разарања је Јогешвара, Господар јоге и први учитељ хата јоге. „Хата јога прадипика” каже да јогији могу да лете, лебде, заустављају своје срце, дах, да ишчезавају, пролазе кроз зидове, пројектују се у туђа тела, дођу до месеца, буду живи сахрањени, постају невидљиви, и драговољно умиру.

Због тога што је далекоисточна мистика туђа западном човеку, чак су и такви, окултизму склони, психолози попут Карла Густава Јунга, упозоравали да упражњавање јоге може преплавити човека патњом која се не може ни замислити.

Јога је у САД стигла 1893, када ју је, на Светску изложбу у Чикаго, донео Свами Вивекананда, ученик гуруа Рамакришне. Вивекананда је учио да нема разлике између добра и зла, и да и зло има божанско порекло.

Многе асане хата-јоге посвећене су конкретним боговима индуског пантеона. Асана „поздрав Сунцу” је непосредно посвећена Сурји, богу сунца. Асана „кобра” је знак поклоњења „божанској” кундалини – змијској енергији кичми. „Матсјаасана” („рибља” асана) је посвећена богу Вишну, који се јављао у виду рибе да би људе спасавао од потопа. Асана „Полумесец” је обожавање Ганеше, бога са главом слона, који, наводно, доноси срећу. Асана „корњача” посвећена је Вишнуу који се јавио у виду корњаче Курме. „Хануманасана” је поклонење мајмуну Хануману. Асана „Ратник” посвећена је богу рата Вирабхадри, који има хиљаду руку, три пламтећа ока и опасан је људским лобањама. Асана „Леш” символички означава самопоништавање у јединству с Брахманом. Асана „Лотос” посвећена је богињи Лакшми, која седи на лотосу, а „Маричиасана” Маричију, једном од седам Господара стварања, деди бога Сурје.

Зато Владика Николај у свом делу „Теодул” каже:

„Не може човек, Теодуле, понизити себе а да не понизи Бога свога, нити може понизити Бога а да не понизи себе. Искривљена мотика, ковачу поруга; замућен извор, мутан и поток. У незнабожним народима понижени су и људи и богови до скотова. Људи су клани и сагоревани као стока на жртву злим боговима, а змије, бикови, мајмуни и тице обожавани су као прави богови. Од овога се ретко могао наћи изузетак ма у коме народу на кугли земаљској пре Христа. Чак ни мисаона Индија није у том чинила изузетак. Земља најдубље философије на свету, најсуптилније психологије и највећих људских напора, интелектуалних, интуитивних и моралних, Индија је кипела и пенушала се од многобожачких заблуда не мање него мрачни Египат и површна Јелада, или грозна Сирија и Халдеја.

Нигде се људи нису могли уздићи до сазнања о једном свемоћном и човекољубивом Богу. Ако се где и засветлуцала вера у таквога Бога, одмах му се стварао равномоћан противник, бог неморала и рушења, злотвор и ненавидник људи, пред ким су се бедни људи морали откупљивати великим жртвама. Тако се у Индији јавља Шива, бог рушења, као равноправан члан триплета: Вишну, Брама и Шива. У Египту су Озирис и Изис у завади због злочина над Хорусом. У Јелади Зевс је често немоћан пред читавом гангом неморалних и пакосних божанстава. Једва успева да се одржи на власти и интрига циганије олимпијске. У Персији Ормузд води љуту борбу против свог супарника Аримана. У Сирији чудовишни Молох ненасито гута људе као жртве. На америчком континенту и по острвима Тихог океана слична су божанства са сличним апетитом. Обожавање змија општа је појава код свих незнабожних народа. Онај што се кроз змију јавио праматери Еви, успео је – с Божјим попуштањем – да се наметне роду човечјем као неопходно божанство. Он је научио људе мађијама и враџбинама. Сам понижен он је чинио све да понизи Бога и људе”.

ПОСТОЈИ ЛИ„ХРИШЋАНСКА ЈОГА”?

Покушај да се јога христијанизује апсолутно је бесмислен, што је доказао још отац Серафим Роуз у својој књизи „Православље и религија будућности”. Анализирајући књиге попут „Хришћанске јоге”, он је показао да опуштање „хришћанског јогина” у коме он осећа дрхтај од „додира Духа Светога” представља духовну самообману, прелест, која потиче од умишљености и гордости. То је прелест која стреми „светим и божаственим осећањима” и, како каже отац Дамаскин (Кристенсен) „бркање самоопијености са ‘стањем благодати’”.

Наша православна списатељица, Јања Тодоровић, о томе каже:

„Почетни, најнижи ступањ, са којим се суочавају љубитељи јоге, познате као хата-јога, представља прост систем физичких вежби са јасним циљем: добро психофизичко стање н здравље, лепо обликовано тело и кондиција, које се дугом применом углавном и задобија.

Особе неупућене у суштину и смисао јоге, ову симпатичну источњачку вештину прихватају као неку врсту тренинга аеробика или гимнастике. Не слуте да је суштина и смисао практиковања јоге прихватање многобожачких култова Истока, који се суптилно намећу испод маске научног приступа тајни људске природе.

Иницирани јоги вежба годинама и деценијама, не ради здравља и лепоте, већ да задобије оно ради чега је и кренуо на овај мукотрпни пут, а то је – просветљење, Вежбе саме по себи немају превише изазова у смислу духовне праксе. Занимљиво је оно што оне нуде упорним понављањем, а то су – сидији (моћи). У сваком приручнику наћи ћете јасна упутства: ако радиш то и то, задобићеш то и то! Односи се углавном на моћи и натприродне феномене. То је „комуникација са вишим силама”, „егзистирање на вишем нивоу свести”, или – обитавање у другим световима, на некој од седам „лока”, од којих је најпримамљивија Брахмалока, или Кришналока где живот траје 4 300 000 пута 12 пута 100 година, али се ипак и тамо завршава.

Упорни и истрајни, предани гуруу, заиста задобијају психичке моћи: видовитост, телепатију, читање мисли, предсказујуће снове, комуникацију у сну са учитељем, левитацију, „материјализацију” предмета и људи (наравно, ово последње се стиче на највишем нивоу). Инструктори јоге ће вам рећи да моћи нису циљ, иако ће сами, увек кад могу, применити нешто од добијеног знања да „чињеницама” поткрепе своје учење.

Кажу да се не треба зауставити на овом ступњу већ наставити даље. У пракси се дешава супротно: многи аспиранти напуштају своје учитеље који коче даљи развој, те одушевљени невероватним могућностима јоге почну примењивати стечено знање, постајући сами учитељи неискуснима.

Управо то се збива на овим нашим просторима. Стручњаци јоге своје „дипломе” стекну за 56 месеци обуке у неком центру на Западу, или ашраму у Индији, па дођу у Србију да лове неопредељене душе гладне духовне хране, које не знају у шта су се упустиле. Користе их за своје себичне циљеве под маском рада на свом духовном бићу.

Баве се црном, белом, црвеном и зеленом магијом, постају екстрасенси, биоенергетичари, видовњаци, манипулишући људима за личну славу и богаћење. Или још горе, остају у тајности; тобоже, то је најбоље за њихов спиритуални напредак, док своју покорну војску шаљу у свет да им доводи жртве. Највеће жртве су млади између 15 и 25 година, као и друге неоформљене личности, којима узимају куће, станове, имања, новац, уметничке предмете, злато; они који немају ништа од свега тога – личним радом, служењем и пожртвованошћу за опште добро могу помоћи заједници. Као да је у питању нека масовна хипноза, сви пристају на те услове, верујући да чине добро.

Пут јоге не изгледа опасан по душу. Напротив! Истинит, очаравајући, тајанствен, недокучив!

Многа нејасна питања на која заувек остајете без одговора, објашњавају се сложеношћу самог учења, и ограниченошћу људског ума да разуме ту Стварност.

Има пуно ствари које уливају поверење и држе човека у уверењу да заиста иде путем спасења. Строга правила начина живота који подразумева вегетаријанску исхрану, мало спавања, одрицање од свега материјално сувишног, умну контролу негативних мисли и емоција, морално исправан живот у теорији, свеједно што у пракси није тако, безрезервну потчињеност гуруу који је твој водич у друге светове и без кога не можеш никуд стићи… Све је озбиљно, узвишено, другачије него у свету. Ко примени све научено и задато, сигурно ће убирати плодове свога рада.

Медитација је пракса која редовно прати јогички начин живота. Медитација смирује ум и јаком концентрацијом усмерава га на безлични Апсолут, са којим се у нирвани, тј. стању без ума, треба сјединити и изгубити своје јаство, своју личност.

Обезличеност човека у практиковању јоге се посебно наглашава. Особа са развијеним умним, душевним и делатним способностима, представља препреку просветљењу, јер наглашен его и индивидуалност нису погодни за духовни напредак. Често се види супротан ефекат овако схваћеног спиритуалног рада: безвољне, апатичне, укочене, хладне, неактивне, умртвљене личности, које нису развиле природне потенцијале у себи; а нису ни исправним духовним приступом преобразиле старог човека у новог – по хришћанском учењу.

Уз медитацију обавезна пракса је визуелизација: јантри (концентричних квадрата, троуглова и кругова са мистичним значењем), понављање мантри, и држање мандала, слике гуруа или божанства које обожаваш у уму. На овај начин си стално у додиру са вишом реалношћу. Седење у медитативној пози од пет до десет сати дневно истински мења свест човека. Медитант осећа да је веома „узнапредовао”, да борави „у повишеном стању свести” које се веома разликује од природног. Себе доживљава на нов начин и сматра се посебним, изузетним, продуховљеним, почиње да презире и избегава људе „немирног и растрзаног ума”, које назива духовно заосталим, и који су препрека његовом божанском миру. Његов циљ је сатвично тело и ум, без осећања и мисли, које пребива у висинама духа неизмењено. Свет Маје (обмане), окови породице и посла препрека су самореализацији, које треба напустити, што следбеници најчешће и чине. Твоја истинска слобода је у слободи од свих жеља овога света, од самсара које држе ум заробљеним.

Због извесних спољашњих сличности будистичког учења и јогафилозофије са хришћанством, иако различитих по суштини и циљу, постоји правац, посебно намењен Христовим следбеницима који се зове, „хришћанска јога”. Њени проповедници кажу: није важно коме се богу клањате, јер су сви богови Једно, важно је да практикујете јогу као универзални пут ослобођења! Ово је још једна у низу порука која поравнава пут Антихристу, том „Једном” који ће бити „бог свих религија”. И још, јога истиче чињеницу да је човек – бог, само треба да открије и живи своју божанственост”.

НЕМОГУЋА СИНТЕЗА

Јога је, дакле, свеукупност разних духовних и физичких вежбања, које су разрађене у различитим правцима индуизма и будизма, и усмерених на управљање психом и психофизиологијом човека ради достизања узвишенијег психичког и духовног стања. Реч „јога” је санскртског порекла, и изворно значи „јарам” (одатле старословенска именица „иго”), али има и друга значења – од вежбе, преко обуздавања, до метода. У ужем смислу речи јога је једна од шест школа традиционалног индуизма, чије је основне поставке у оквиру раџа јоге (краљевске јоге) дао индуски мистик Патанђали (други век пре Христа) у зборнику кратких поука под насловом „Јога сутре”.

У популарним представама, јогини су прави аскети који се труде и муче ради достизања узвишених циљева. Јога је, такође, средство чији је циљ побољшање здравља, физичких способности, итд. Ипак, озбиљна истраживања, као што смо видели, указују на другачије димензије древне индуске технике.

Вера Христова је Богом откривена. То значи, да је знање о Божаственом силазило одозго надоле, и да је његова пунота Бог Који је постао Човек, Господ Исус Христос. Хришћанство је НАТПРИРОДНО откривена религија. То јест, између Творца и творевине је непремостив јаз, и човек својим умом не може схватити Бога. Бог Се мора јавити и открити да би Га човек познао.

Такозване „природне религије”, међу којима је и индуизам, могу да сазнају нешто о Богу посматрајући природу. То је познање одоздо на горе. На основу тога би се могло закључити оно до чега је дошао Сократ – да је Бог један и да је добар. Али, верници природних религија не могу појмити ништа о унутарбожаственом животу, нити са Богом могу ступити у благодатно општење.

Индуски аскети, који су пажљиво посматрали свет и човека, уочили су колико се човеков унутарњи свет разликује од спољашњег света, што у злу лежи. Али, из тога су извели погрешан закључак – треба се потпуно удаљити од спољашњег света, раскинути сваку везу с њим (укључујући и сопствено тело) да би се заронило у Апсолут. Да би се човек ослободио материје, он мора да појми да је његова душа божаствена по природи, кап у океану Божаства, док је тело „маја”, то јест обмана и илузија, које се треба што пре ослободити. То се постиже јогом и медитацијом.

Откровење Божје јасно каже: човек није божаствен по природи, и између њега и Творца је понор који се не може ничим попунити – било је потребно да Творац постане твар да би човек могао да се врати заједници са Њим. Човек НИЈЕ бог, али може постати чедо Божје по благодатном усвојењу кроз Христа. Тело је храм Духа Светога, које ће једнога дана васкрснути. По православном учењу, човек је круна целокупне творевине, и преко њега се твар спасава у Господу. Свет је, због прародитељског греха, изгубио првобитну лепоту, али материја сама по себи није зла.

У православном хришћанству човек не треба да кида везу с тварју да би се сјединио с Духом Светим; он је веза између Творца и твари, призван да, као свештеник, Богу приноси благодарност „о всјех и за всја”. После пада у грех, спасење је могуће само кроз покајање, борбу против греха и обожење нествореним, благодатним Божјим енергијама. За разлику од јогина, који верују да сами себе могу да спасу, православни знају да су они, сами по себи, прах и пепео, и да их може спасити само Господ Распети и Васкрсли.

По Пантађалијевим „Јога сутрама”, јога је обуздавање узнемирености ума. Из те перспективе, пропагандисти индуизма тврде да су јога и православни исихазам слични. Али, реч је о спољашњој сличности аскетских пракси, а не о унутарњем опиту. Пост, неспавање, понављање кратких молитвених исказа ради заустављања помисли и окретања предмету поклонења – то имају и православни монаси, и исламски дервиши, и јогини, и тибетски будисти. Но, њихове догматике су сасвим различите. Земљу сви копају једнако, али један копа земуницу, а други гроб; све зависи од циља копања. Руски стручњак Димитрије Петровски вели:

„Све врсте јоге (а њих има неколико) полазе од једног општег принципа, који тврди да је човек самостално, сопственим силама и личним напорима, кадар да достигне јединство с Апсолутом. То је темељно противуречно хришћанској идеји спасења по благодати, спасења плаћеног искупитељском жртвом Господа нашега Исуса Христа. У суштини, јога човеку нуди лажни пут самоусавршавања, пут на који је ђаво намамио прве људе, када их је саблазнио могућношћу да сами буду као богови, знајући шта је добро, а шта зло (Пост. 3, 5)”.

Бог је човека, после грехопада, обукао у кожне хаљине да би га заштитио од виђења света злих духова (јер, Адам и Ева више нису могли да сазиру Бога, пошто су отпали од првобитног рајског стања). Јогији успевају да делимично уклоне „кожне хаљине”, и да се нађу, лишени благодати Божје, у свету палих анђела, који им дају да чине разна чуда, али им, на крају, узимају душу. Зато православни подвижник не тражи никаква чуда и виђења, него цео живот посвећује покајању. Заузимање неба „на јуриш” плод је крајње гордости.

Најпривлачнија, због своје наводне „неутралности”, је, како већ рекосмо, тзв. хата-јога. И на Западу и у Србији она се сматра синонимом јоге. Она се потрошачима нуди као својеврсна „фискултура”. Хата јога је постала популарна у урбаним срединама зато што има психокорективно, опуштајуће деловање на човека. Спој гимнастике са умећем концентрације и релаксације чини јогу привлачном за савременог човека, чија се активност преко дана састоји у куцању на компјутеру и превртању очима. Тело се практично не креће. Зато хата јога изгледа као добар метод физичке активизације човека.

Димитрије Петровски додаје: „Вежбе дисања помажу да се стигне до стања извесног душевног комфора, јер је то добра тактика за превладавање стреса. Али, ево у чему је проблем: то стање комфора има тенденцију да постане самодовољно. И уместо да се молите кад вам је лоше, тешко, итд, можете да седнете у асану и да правилно дишете извесно време.”

Такође, „спортска јога” се често комбинује са фитнесом, и положаји тела, неправилно заузети, у складу са помодним фитнес-тренинзима, могу нанети штету и физичком здрављу човековом.

Руски сектолог, отац Михаил Плотњиков, каже да савремена јога припада оном што Гита Мехта назива „карма – колом”, позападњаченом и комерцијалном типу индуизма. Јогији који долазе на Запад комбинују традиционалне индуистичке методе са поп-психологијом карактеристичном за западњачки приступ личности. Плотињков каже: „Архимандрит Софроније (Сахаров), ученик и аутор житија преподобног Силуана Атонског, у младости се окренуо од Православља и почео да се бави јогом. Достигао је сагледање оне унутрашње светлости које јогини сматрају Апсолутом. Када се покајао и вратио православљу, постао је светогорски монах – исихаста. По речима оца Софронија, не треба се смућивати спољашњом сличношћу извесних пракси, сличних хришћанскима, које постоје и у другим религијама. Реч је о сличностима утемељеним на јединству људске природе”. По оцу Софронију, оно што јогини угледају је лик Божји у себи, за који мисле да је Бог. Прихватају, једном речју, месец уместо сунца.

ОПАСНОСТ ВРЕБА

Архиепископ Руске Заграничне Цркве, Александар (Милеант), о јоги пише: „Обично се појам јоге односи на систем вежби, који се састоји из различитих телесних положаја, регулисања човековог дисања и медитације. Она такође нуди методе за видовитост и „отварање трећег ока”. Развој видовњачких способности наводно пружа човеку могућност да види шта се дешава на удаљеним местима или догађаје у прошлости и будућности. На извесном степену својих вежби, ученик може видети сијајуће лице „учитеља” који тада постаје његов водич.

По мери у којој човек постиже успех у вежбама јоге, он отвара своја чула. На пример, према упутствима Агни Јоге („огњена” јога Николаја Рериха), на извесном степену може се задобити „виђење звезда духа”, у коме човек почиње да виђа бљескање светлости у свемиру, која се појављује као светлеће тачке различитих боја; ова способност се може задобити само читањем окултних књига. Следеће на реду је „контемплација очишћујућих ватри центара” тј., чакри, које наводно опажају невидљиви свет и кроз које тај невидљиви свет може деловати на човека. На следећем степену, човек почиње да чује „глас невидљивог учитеља”, који му открива окултне тајне. (Мадам Блавацка и Рерих су написали многе томове, који су им диктирани од таквих гласова). На највишем степену, дешава се појављивање „спољашње ватре”, која сједињује свест личности са свешћу свемира. /…/ Мантра јога, техника кришнаита, тибетански будизам и трансцендентална медитација теже ка директном виђењу „божанства” мантре и заједници са њим. Ово са собом, наводно, доноси блаженство, срећу и откриће натприродних способности.

Сви облици јоге су опасни, јер прерано и насилно откривају још зелени „пупољак” човекове духовне природе. Вежбе јоге сакате човеков духовни центар, за који је Бог одредио да буде отворен само у следећем животу, када човек буде очишћен од смртоносне заразе греха. Многи ауторитети упозоравају нас на опасност од вежбања јоге, јер су видели њене разорне последице.

На пример, Гопи Кришна пише: „Сви системи јоге су смишљени да донесу психо-физичке промене у човеку, које су као такве неопходне за промену његове свести.” Ове промене су изазване одређеним положајима јоге и техникама дисања, које подижу човекову окултну енергију и психичке силе. Оне изазивају драматичне промене у свести, које су толико снажне, да је највећи део оних који су их осетили, остао заувек психички промењен.

У садашње време, многи људи вежбају јогу као неку врсту гимнастике. Нису свесни чему води јога. Било је случајева, када су и „најневиније” вежбе јоге одводиле људе у лудило и демонску поседнутост. Оно што је још злокобније јесте да неки људи прихватају психичке промене изазване јогом, чак и нападе лудила, као позитивно духовно искуство, које води ка мистичком просветљењу.

Није изненађујуће да вежбање јоге може изазвати пропаст и тела и ума. Стварни циљ јоге је да уништи личност, ту „обмањујућу илузију”, са циљем да додирне „истинско Ја” безличног Брамана.

Моти Лал Пандит изјављује: „Циљ Јоге је да ослободи човека од његовог нормалног стања. За ово се користе различите методе: психолошке, психичке, менталне и мистичке. Све ове технике су неприродне и антидруштвене пошто јога прописује начин живота, који објављује, „Моје смртно постојање не заслужује да живи.””

Пошто је јога заснована на окултним идејама, није за изненађење да додир са њом, води у неповратне промене психе и у болести. Ово није из разлога што се јога вежба неправилно, већ због своје окултне природе. Многи људи, чак и лекари, погрешно претпостављају да је јога безопасна.

Чињенице су, међутим, убедљиве: јога је изазвала бројне психолошке болести, чак смрт. На пример, Свами Прабаванда пише о јога вежбама дисања: „Дозволите ми да вас упозорим да ове вежбе дисања могу бити веома опасне. Посебно ако се изводе неправилно, постоји озбиљан ризик да се оштети ум. Они који практикују ове технике дисања, без правилног надгледања, подложни су да постану толико болесни, да ни медицина ни наука неће бити у стању да их излече, или чак да установе правилно у чему је проблем.”

Шри Пурихит Свами, коментатор Пантанџали јога сутре, упозорава: „У Индији и Европи, сусрео сам око 300 људи, који су трпели због погрешних вежби. Лекари који су их прегледали, нису пронашли органско оштећење, па стога нису могли преписати никакав лек.”

Други значајни ауторитет јоге, Ханс Улрих Риекер, аутор књиге „Јога и духовни живот”, упозорава, „Јога није просто забава. Треба да се сећамо да њено вежбање може одвести у лудило или смрт. У кундалини јоги, ако се дах (prana) уклони прерано, постоји тренутна опасност од смрти јогина.”

Гопи Кришна, горепоменути стручњак за изучавње јоге, упозорава на опасности јоги вежби, које могу изазвати снажну реакцију централног нервног система и изазвати смрт. Класични водич хата јоге, „The Hatha Yoga Pradipika”, даје упозорење у другом поглављу: „Као што се човек мора чувати лавова, тигрова и слонова, тако такође и prana („божанска” енергија дисања), мора бити под контролом, иначе може убити човека који вежба јогу.”

Свами Прабаванада („Јога и мистицизам”) укључује у могуће последице неправилног вежбања јоге: обољења мозга, неизлечиве болести, лудило, мрачна расположења и борављење у стању транса. Све ово због „једне мале грешке”.

Када би они који предају Јогу, били отворенији и искренији о опасностима које се скривају испод површине, многи катастрофални случајеви би били спречени”.

Наставиће се…

(Борба за веру)

Ознаке: јога, Владимир Димитријевић, демони, Индија, паганизам, православље, православна поука, хришћанска духовност