Прочитај ми чланакВладике СПЦ које са подозрењем гледају на политику Александра Вучића и нескривено је критикују, итекако имају политичку моћ и могле би представљати један опозициони потенцијал, каже за Нова.рс социолог религије и професор Универзитета у Новом Саду Слободан Саџаков.
Отворено противљење црногорских владика идеји да Александар Вучић говори на сахрани митрополита Амфилохија, још једном је показало да у смислу подршке српском председнику у Сабору СПЦ постоји озбиљна подељеност. Тако да би се могла повући црта између патријарха Иринеја и епископа бачког Иринеја са једне и готово свих осталих са друге стране, међу којима су владике Јоаникије, Григорије, Атанасије, Максим , Теодосије… Тачка раздвајања поред ставова, тако постаје и граница Србије, па они који живе на територији наше државе неретко подржавају политику српског председника, док јој се они ван матице отворено супротстављају.
© Фото : Митрополија
С тим у вези, поставља се питање да ли постоји и колика је, заправо, политичка моћ ових српских владика?
Владике итекако имају политичку моћ
Недавно је управо то била једна од главних тема српских медија, када је епископ диселдорфски и Немачке владика Григорије представљен као најбољи противкандидат Вучићу на следећим председничким изборима.
Владика се од овакве политичке улоге оградио, али оно што нико не може да спори јесте његов углед у народу, који је из године у годину све већи.
Колико се тај углед свештених лица може одразити на политику, видели смо недавно и на примеру Црне Горе, када је управо недавно упокојени митрополит Амфилохије на крилима народних литија, а против закона о вероисповести, повео и практично довршио борбу за пад Мила Ђукановића.
Говорећи о догађајима у Црној Гори, али и о свему ономе што се дешавало претходних дана, а у вези сахране митрополита Амфилохија, професор Саџаков каже да владике итекако имају моћ и у политици.
“То се најбоље видело током оних преговора о Косову пре две- три године, када је СПЦ заузела један оштар став, а Вучић услед тога изгубио значајну подршку у црквеним круговима. Следе нови преговори и сигуран сам да Вучић не жели да му се то понови. Свакако ће учинити све да избегне нови такав удар. Тренутно су му најближи двојица Иринеја, патријарх и епископ бачки, то говоре и међусобне похвале, орден који је СПЦ уручила Вучићу, али и то што је он много помогао да се прикупе средства за Храм Светог Саве и недавно издвојених милон евра СПЦ”, наводи Саџаков за Нова.рс.
Није искључена сарадња са опозицијом
Најјачи противник Вучићу, наводи даље Саџаков, до сада је био митрополит Амфилохије и сада ће нам о политици те митрополије према Вучићу много рећи избор његовог наследника.
“Колико год било логично, сумњам да ће то бити Јоаникије, јер је он практично продужена рука Амфилохија и мислим да ће два Иринеја, па и сам Вучић, учинити сви да он не буде постављен на чело Амфилохијеве митрополије. СПЦ ће тражити да ту врати утицај и мишљења сам да ће бити постављен Давид Перовић, који је иначе пореклом из Црне Горе и близак је Иринеју Буловићу. Покушаће да се неутралише утицај Амфилохија”, објашњава Саџаков.
На питање да ли углед појединих владика СПЦ може да прерасте у један њихов опозициони потенцијал, Саџаков каже:
“Цркви је пре свега од велике важности добар однос са државом, али није искључено да се део опозиције и део цркве уједине у неком опозиционом фронту, поготову кад је реч Вучићева политика према Косову”, закључује Саџаков.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 4, 2020
Ињац: Имају право на политичко опредељење
Верски аналитичар Жељко Ињац, пак, сматра да се не може правити таква подела међу владикама СПЦ.
“Не може се рећи да Вучића подржавају само владике у Србији, јер он има подршку и митрополита Порфирија, епископа у Босни, Далмацији… То је просто ствар личног става. И епископи су људи и они имају своја политичка опредељења. Неки су за левицу, неки за десницу, неки су либерални, неки конзервативни. Они имају право да јавно искажу свој политички став, али црква не би требало да улази у те политичке поделе, јер тако утиче на вернике”, наводи Ињац.
Како додаје, није тајна да неке владике и епископи имају добре односе са бившом влашћу, те да је таквих ситуација било одувек.
“Сигуран сам, међутим, да би у случају некаквог потписивања независности Косова или нечега сличног читав Сабор СПЦ био против тога. Став цркве је јасан, они тако нешто никада неће признати, уверен сам да би тако реаговао и сам патријарх, без обзира на тренутно добре односе са Вучићем”, закључује Ињац.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 4, 2020
