Е сад, исто тако сваке године се јави „ дежурна господа“ да критикује децу што певају „ту одвратну националистичку песму“. Само…

 

Зато кренимо испочетка. Да би се нешто схватило, потребно је доста тога знати, истражити, а посебно схватити.

Ода радости је 1972. године, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена као химна Савета Европе. Дело „Ода радости“ је ода коју је 1785. године написао немачки песник Фридрих Шилер, а посебно је постала позната када ју је Лудвиг ван Бетовен 1823. године уврстио у четврти ставс воје Симфоније број 9. Песму певају милиони широм света и представља својеврсну химну уједињености и космополитизма.

„Радост краси све лепоте,

Кћери из Јелисеја!

Опојна ти моћ красоте,

Узвишена мисија.

Твоје снове вежу нити,

Што растави многа зла.

Сви ће људи браћа бити,

Крила твоја спајат’ зна.

Твоје снове вежу нити,

Што растави многа зла

Сви ће људи браћа бити,

Крила твоја спајат’ зна.“

 

 

Видовдан је култна патриотска српска песма настала 1989. године. Настала је поводом прославе 600 година од Косовског боја. Аутор песме је Милутин Поповић – Захар. Песма је убрзо постала популарна у Русији, Грчкој, међу Перуанцима, Грцима и Румунима.

„Видовдан

у небо гледам

пролазе векови

сећања давних

једини лекови

 

Куд год да кренем

теби се враћам поново

ко да ми отме

из моје душе Косово

 

Видовдан

к’о вечни пламен

у нашим срцима

Косовског боја

остаје истина.

Видовдан

опрости Боже

све наше грехове

јунаштвом даруј

кћери и синове…“

 

Дакле, песма је родољубива и ни у једном сегменту не позива ни на једну ружну радњу или ситуацију. Можда бих додала да је веома занимљив моменат део строфе „јунаштвом даруј кћери и синове“, као и да је у изворном облику изводи жена.

 

Сада ћемо се посветити ауторима.

 

Оду радости је написао Фридрих Шилер немачки песник, драматург, филозоф и драматург. Био је то својеврсни геније који је одрастао у религиозној и сиромашној породици. Уметничка и научна дела која је оставио свету су од огромног значаја: поезија, позоришни комади, есеји, историјска дела…

Лепо је напоменути и податак да Фридрих Шилер има улицу у Београду, тачније у Земуну. А итекако ју је заслужио. После 1804. године, Немци и интелектуална елита Немачке почели су да гаје велике симпатије према Србима и српској књижевности. У то време водећи интелектуалци су били филозоф Јохан Хердер, Фридрих Шилер и Јохан Волфганг Гете. Убрзо затим, после Хердеровим одушевљењем српским језиком и песништвом, и Јакоб Грим, лингвиста Вилхелм фон Хумболт и историчар Леополд фон Ранке, увидели су значај српског стваралаштва. Гете је посебно имао поштовања према Вуку Караџићу, кога је називао „поштованим човеком у Немачкој“ и са којим се сарађивао. Долазимо до Видовдана. Вук Караџић је био међу људима који су сакупили и очували народне песме о Косовском боју. Тако је култ Светог кнеза Лазара који никада није ни престајао, само је у већој или мањој мери био заступљен, поново оживљен. Године 1889. Видовдан је проглашен државним празником. Данас се слави као слава.

 

Када се 1989. године обележавало 600 година од Косовског боја, Захарије Поповић – Захар је написао песму „Видовдан“. Занимљиво је гледиште на њега као уметника, а пре свега на његово својеврсно космополитистичко схватање. Поред родољубивих песама које је написао: Беше Митке и Коштана (Василиса Рдојчић), Иду момци у војнике (Оливера Катарина), Зри пшеница (Браћа Бајић), Видовдан и Српкиња (Гоца Лазаревић), он је стварао и песме у којима су други народи представљани на леп и занимљив начин: Хоћеш љубав, кћери Рома (Уснија Реџепова), Гркиња (Мики Јевремовић), Ја Влајна, а ти Србијанац (Изворинка Милошевић), Хеј, Југословени (Дорис Драговић) и многе друге. Међутим, све су ово нумере популарне музике. Сада долазимо до податка да је Захарије Поповић написао и ремек-дела уметничке музике попут: Циганске сузе, Борба петлова, Врело и Ода олимпика. Управо Ода олимпика приређена је у част омладинске Олимпијаде у Москви 1998, године, након чега је диригент Симфонијског оркестра назавао Захара „српским Гершвином“. Обавезно прочитајте биографију Џорџа Гершвина.

 

Зато, сваки пут када чујете Оду радости, треба да знате да је то једно величанствено дело класичне музике. Када чујете песму Видовдан не дозволите да Вас ишта спута у уметничком доживљају ове прелепе родољубиве песме. И Видовдан, и Ода радости, јер, „уметност има непријатеља који се зове незнање“.