Прочитај ми чланакОкреће вам се желудац на овај наслов, признајте. Никада се нисам превише обазирао на реакције унука окупатора моје земље. Руда. Сјајна песма. Ми друге земље од Мораве немамо… Синоћ сам седео са својим свештеником и сјајним делијама. Вратила се нада. Има ова земља још својих синова. Нисмо сви у пеленама. И причало се о Ђуру.
Ко је Ђуро? Ђуро је био друг. Па је постао господин. Али је остао друг. Почео је да верује. Носи крст. Али је остао друг. Деда му је чувао козе у купатилу сењачке виле. Али је остао друг. Ово није његова земља. Ђуро је био и остао окупатор ове земље. Не воли вас. Некада је био већи комуниста од вас, сада је увек већи Србин. Ђуро воли себе да зове првосрбијанцем. Вас другосрбијанцима. Али не воли израз Србијанац. Он је кувар. Свакога дана вам спреми нешто ново што ви требате да срчете са екрана ваших телевизора, кроз ступце новина које купујете. Ђуро их је везивао жицом. Ђуро је возикао хладњаче по нашој лепој земљи. Ђуро гура пакете дроге у банкарске сефове. Ђуро окреће главу на шлепере са Косова. Ђуро куцка оне дебилне текстове о докторкама из Немаћке или сестрама из Италије, које онда ви делите преко друштвених мрежа. Ђуро је илузиониста.
FOTO: Screenshot
Шта он хоће? Оно што је хтео првог дана када је на руском тенку ушао у ову варош. Да вас све истреби. Искористи. Да вам узме све. Ђуров задатак је да нас тако испосвађа, издели, расцепка, да не можемо да се сложимо ни око чега. Да постанемо оно што смо сад. Народ који пристаје на пелене. Како смо од Солунаца дошли до пеленаша? Немамо избора? Морамо да пристанемо? Како се генетика једног народа тако успешно промени за 50-100 година? Ђуро. Илузија. Превара и лаж. И тако, док се ми свађамо са будалама иза лажних профила, Ђуро ради посао. Не стижемо да погледамо ко смо. Какви смо. Колико пара имамо. Како су нам деца обучена. А људи пуне болнице. Моје колеге падају са ногу од умора. У исто време блајхана плавуша са дипломом из Лепосавића зарађује тог месеца као дванаест тих школованих мученика у скафандерима. Она зна за фазон. Када треба да ћути. Када треба да аминује.
Слава роду! Има и нас које је тај ветар са Мораве освестио. Прогледасмо у једном тренутку. Да ли је њена загађена вода то урадила, или је неки ген испузао из крајпуташа који грлим када дођем у родно село своје мајке, не знам. Али има нас. Једно вече у планинској кафани ми је вратило осмех на лице. Има Срба још!!! Ми смо народ који не мрзи. Ми смо народ који поштује себе и другога. Какав смо народ? Погледајте само шта је краљ Милан Обреновић рекао када су Бугари тражили да им припадне Ниш. Да вам помогнем, има везе са Ћеле-кулом. Момци са којима седим причају здраве приче. Понос избија из њих. Гледам свештеника из Цветака преко пута мене и груди ми се шире. Има Срба још… У мом родном граду, на почетку тениског меча против Хрвата публика је саслушала њихову химну и аплаузом је испратила. То је народ! Нису возачи хладњача! Није Ђуро човек. Није род.
У ненаписаном тестаменту сам назначио своју последњу вољу. Да ме две жене из урне препусте мојој Морави. Две жене које су ми у срцу. Да се коначно вежем за реку која ме је одредила. Ви који нисте рођени крај ње не разумете то. Не схватате Шумадинца. Његов понос. Његов инат. Његово срце. Његову способност да своју земљу воли највише на свету, али свакога да поштује ко заслужује поштовање. То његово да те пита ко си и од којих си, али да те, ако си човек на месту, увек угости као најрођенијег. У мом дворишту, испод ораха у срцу Шумадије, седели су људи свих вероисповести и националности. Увек смо цркавали од смеха и претеране хране.
А Ђуро? Ђуро је решио да нам потоке убаци у цеви испод земље. Да нам од ваздуха направи смрдљиви пластелин који не може да се дише. Који нас убија. Повређује нам децу. Ђуро је решио да нам тако загади реке да ни наши унуци неће улазити у њих. Ђуро је решио да нам узме и оно црно испод нокта. Да нам децу поубија јефтином дрогом. Скоро свако дете у мом Краљеву је на ексерима. Донео им контроверзни бизнисмен са Косова. Па му није доста. Па са батом оде на Голију. Заузме се писта коју војска чува од народа. Ђуро у овој земљи од филма прави живот, а не обрнуто. Јужни ветар. Ђуро слуђује народ који све више верује у тровње бојним отровима, али упорно леже у болнице. Вади егзотичне ликове и даје им тренутак славе. Ђуро је данас у елементу. Он боље од мене зна до када ће корона да траје.
Програм који траје дуже од педесет година полако улази у своју завршну фазу. Са оваквим, потпуно растуреним друштвом, без инситуционалне или личне сигурности, ми као друштво улазимо у фазу умирања. Она може да се прекине, али неће се зауставити. Уколико озбиљно не сагледамо ко смо, шта смо, и докле смо стигли, док не препознамо важност институција, а не персоналних решења, нема рехабилитације.
Ђуро ће да нас кочи свим силама. Блатиће, обмањиваче, скретати вам пажњу. Треба га пажљиво пратити, препознавати, разоткривати. Ценити праве вредности. Одржавати човека у себи. Ми са Мораве немамо бежати куда. Ми друге земље до ове на Морави немамо, а ту коју имамо ваља нам бранити…
Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни.
