Pročitaj mi članak

VEŠTICAMA NIJE MESTO u srpskim školama

0

Besmislena pomodarska promocija praznoverja i snobizma, oličena u obeležavanju tzv. “noći veštica“ i sličnih kičastih novotarija, posredstvom masovnih medija prodire sve dublje u pore naše svakodnevnice.

noc-vestica-kostim-zurka-5

Искрено жалимо што део наше омладине некритички прихвата ову шараду и жели да се прикључи маскембалима, журкама и забавама које се поводом овог “не знамо чега“ организују, све чешће и у школама. Разумљиво је да млади своју бунтовност и незадовољство бесперспективношћу и безнађем често изражавају копирањем најразличитијих облика понашања својих вршњака из, назовимо то економски стабилнијих земаља, али је потпуно несхватљиво и недопустиво да овакве бесмислене и беспотребне безвезарије улазе у наше школе.

Васпитно-образовне установе би требало да, пре свега, утичу на развијање критичке свести младих, на њихову способност да процене шта су праве вредности, да их упознају са традицијом, историјом, културом наше земље (и не само наше, наравно), али и да их упозорe на замке бесмисленог додворавања којекаквим испразним помодарским утицајима, одакле год да долазе.

Обележавање “ноћи вештица“ нема никакве везе ни са нашом земљом, ни са традицијом, ни са било каквим позитивним садржајима, образовним програмима, тако да је погубно дозвољавати да се, под окриљем дружења деце, маскембала и веселих забава,  уводи у школски живот. И то само зато што се то дешава и у неким другим земљама. Није баш најјасније зашто је деци у тим земљама занимљиво да маскирана као вештице, ђаволи и сличне сподобе, шетају по улицама, и по кућама траже и добијају бомбоне. Ваљда због бомбона. Где је у таквом понашању било какав смисао, оправдани разлог за окупљање, забаву ? Каква је васпитно-образовна улога таквих догађаја ?

Никаква ! У питању је најнижи облик помодарства, промоција најружнијих симбола зла и ужаса, оно што никако не би требало да у било каквом облику прилази нашим школама.

Не желимо да једини разлог због којег би требало оправдати обележавање оваквих датума, “ноћи“, и сл, гласи да је демократско право свакога да прославља и празнује датуме које жели. То су слаби аргументи. Међутим, не можемо а да не реагујемо на појаву све већег броја оних који овакве, назови манифестације, увлаче у наше школе. Вештицама и ђаволима, осим у литератури, сигурно није место у школама. Ни на плакатима које позивају на маскембал, ни у облику маски.

Наш предлог је да, уместо “ноћи вештица“, упутимо ученике да у што већем броју посете неке друге ноћи које се све масовније организују у нашој земљи и имају и смисао и високу вредност: “Ноћ музеја“, или “Ноћ истраживача“, на пример. Тикве, метле, ђаволе, вештице и изнуђене бомбоне оставимо неком другом.