Свети владика Николај Велимировић је говорио да образован човек није онај који само има образовање, већ који има и образа.
Исто може да важи за наше вољене и успешне спортисте. Да би био херој нације мораш да имаш и образа, а не само успех на терену и медаљу око врата. Макар она била и златна.
Вечерашњи дочек српских олимпијаца је открио неприкосновену чињеницу: који год да је лични разлог, нико од њих није искористио прилику да макар затражи јавно или у разговору са уставокршитељем Александром Вучићем да се заустави пројекат Рио Тинто и уништавање Србије.
То значи да су медаље освојили за себе, али не и за државу и народ. Можда за ботове. И за оне несвесне у каквој се ситуацији налазимо и за оне покварене, који би за крвави новац продали и мајку и земљу. Једноставно, државе Србије ускоро неће бити. Неће бити ни народа. Онај ко преживи и ко буде у могућности заувек ће отићи одавде.
Дакле, од спортиста није било замерки за Рио Тинто, иако је можда макар неко од њих видео да је више од сто хиљада људи пре само два дана окупирало тај исти центар Београда, а хиљаде и хиљаде широм Србије тражило да се заустави планирани геноцид над овим народом.
Уместо тога имали смо вечерас извештаје режимских медија о томе како је 50.000 људи дочекало Новака Ђоковића, Николу Јокића и остале асове. Поставља се питање како то да на платоу испред Старог двора стаје 50.000, а река људи од палате Албанија до Славије, па све до Трга Николе Пашића износи 25.000, колико је Ивица Дачић „избројао“ демонстраната пре неки дан!?!
Пре неколико година Новак Ђоковић је имао објаву на Инстаграму у којој је подржао протесте против Рио Тинта. Дигла се прашина, па ју је убрзо обрисао. Нажалост, сада ни за њега овај проблем не постоји. Уместо тога, имали смо песму „Весели се српски роде“ са балкона градске Скупштине.
Једино што би ову песму требало певати другачије: „Весели се српски РОБЕ, српски РОБЕ, док те глобе! То је земља Рио Тинта, канцера, нигде кинта…“