Исте демократе и републиканци који доживљавају праве пароксизме беса због „руског уплитања“ и „мешања“ сада захтевају америчку „акцију“ да би се збацио Мадуро

Венецуеланска криза, коју је подстакла и којом управља моћна интервенционистичка клика у Трамповој администрација, представља у дестилованом облику неоконзервативни глобални репертоар. Његови кључни трагови су лажљивост, ароганција, презир за све законске и моралне норме, крвожедност, похлепа и необазирање на било какво, рационално засновано, разумевање америчких интереса.

У уторак, 30. априла, ујутро предводник венецуеланске опозиције и самопроглашени „председник“ Хуан Гваидо позвао је на насилно збацивање владе. Снимљеним обраћањем он је позвао грађане и војску да му помогну да збаци председника Николаса Мадура. Окружен војницима у јединој војној бази у којој је прибавио опипљиву подршку, Гваидо је објавио да је то била „последња фаза“ настојања да се оконча једном и за свагда Мадурова „узурпација“. „Сада је тренутак“ (The moment is now).

Непосредан одзив на Гваидову Операсијон либертад је подбацио. Током дана десетине људи је повређено током протеста у Каракасу – где није било жртава – али број демонстраната није ни изблиза био довољан да угрози Мадурову владу. Насупрот утиску који је створило грозничаво и пристрасно беспрекидно медијско извештавање, насиље у Каракасу није било горе од онога што се могло видети на улицама Париза за време бројних протеста Жутих прслука који трају више од шест месеци. Што је најважније, оружане снаге остале су лојалне Мадуру.

До уторка увече „пуч“ је био окончан. У једночасовном обраћању нацији Мадуро је рекао да су његове безбедносне снаге осујетиле покушај екстремиста да узурпирају власт и оптужио је Сједињене Државе да подржавају његове непријатеље. Мадуро је назвао Гваида и његове присталице америчким „корисним идиотима“.

Док је исход догађаја тог дана још увек био упитан, Трампова администрација је запала у крајњу вербалну неодмереност, коју је предводио дует јастребова над јастребовима Помпео–Болтон.

Држaвни секретар Мајк Помпео – посвећени верник у „руско мешање“ – рекао је да Сједињене Државе подржавају збацивање Мадура. „Данас је привремени председник Хуан Гваидо обнародовао почетак Операције слобода“, написао је Помпео у твиту. „Америчка влада у потпуности подржава венецуелански народ у његовом трагању за слободом и демократијом. Демократија не може да буде поражена“. Касније током дана Помпео је изјавио Си-Ен-Ен-у да је Мадуро „имао авион на писти“, приправан да одлети за Хавану, али да су га Руси убедили да остане. Ово је била незаснована тврдња. Знаковито је да је он такође упозорио Мадура да не ухапси Гваида, што је имплицитно признање како је Операција пропала.

„Венецуеланци су учинили недвосмислено јасним да је садашњи пут ка демократији неповратан“, написао је у твиту саветник за националну безбедност Џон Болтон. „Венецуеланска војска има избор: да прихвати демократију, заштити цивиле и чланове демократски изабране Националне скупштине или да се суочи са још изолације и патње проузроковане људским деловањем“. Болтон се посебно обратио овом поруком венецуеланском министру одбране, главном судији и заповеднику председничке гарде. Захтевао је од њих да пренесу власт са Мадура на „привременог председника Хуана Гваида“. „Ваше време истиче“, Болтон је твитовао у одлучном тону Рајхскомесара. „Ово је ваш последњи избор. Прихватите амнестију привременог председника Гваида, заштитите Устав и уклоните Мадура и уклонићемо вас са наше листе санкционисаних личности. Останите уз Мадура, и потонућете са бродом.“

С нешто мање ентизујазма, председник Трамп је повремено претио Куби због њене подршке Мадуру и твитовао је да ће Сједињене Државе „стајати уз народ Венецуеле и његову слободу!“ Како не би остао у запећку, потпредседник Мајк Пенс је твитовао: „Estamos con ustedes[1]! Ми смо уз вас! Америка ће стајати уз вас док слобода&демократија не буду повраћени! Vayan con dios[2]! #FreeVenezuela.”

Претпостављам да се ове изјаве не подводе под категорију „уплитања“ и „мешања“, већ да одражавају америчку јединствену улогу чувара слободе, демократије и заштите цивила свуда у свету. Ово јединствено позвање историје објашњава необичну чињеницу да исте демократе и републиканци који доживљавају праве пароксизме беса због „руског уплитања“ и „мешања“ сада захтевају америчку „акцију“ да би се збацио Мадуро. Марко Рубио је стога позвао венецуеланске грађане и официре из свог флоридског забрана  да „испишу историју у часовима и данима који следе“. „Данас они не могу стајати по страни у Венецуели. #FANB[3], полицијски, судски и политички лидери, ви морате или да подржите поновно успостављање уставне демократије или подржавате кубанско настојање да колонизује Венецуеле. Избор који начините одредиће остатак ваших живота.“

У светлу наредног дана, значење догађаја од уторка, 30. априла, делује јасно:

• Гваидова обзнана „последње фазе“ дошла је из очајања. Више од три месеца након што је сам себе прогласио председником ништа није постигао. Војска није прешла на његову страну, независно од ЦИА поткупљивања. „Народ“ је углавном остао глув спрам Гваидових претензија. Било је потребно изнова промешати карте да би се ревитализовао пројекат промене режима и он је у складу са тиме и деловао.
• За сада је Мадуро одбијао, мудро, да делује против Гваида али сада је готово принуђен да то чини.
• Он је сада суочен са два неугодна избора: или да ухапси Гваида и пређе преко Болтонове одсечно објављене црвене линије или да га не ухапси и да се покаже као слаб и неодлучан. Нагађам да ће Мадуро бити склонији првој могућности. Догађаји с краја априла показали су да он може да предузме акцију без страха од масовних нереда на улицама, без којих Болтонова упозорења немају велику тежину.
• Мадурова влада је крива за веома слабо управљање економијом, али је успела да увери критичну масу својих сународника да су главни узрок венецуеланских проблема америчке санкције. Уверење да ће масе бесних људи збацити своју владу због санкција никада се није остварило – није на Куби током више деценија, или у Ираку између два Заливска рата или у Ирану од 1979. године (са проширењем економских санкција 1987, 1995. и 2018).
• Болпео[4] и остали су разочарани што је насиље у Каракасу 30. априла подбацило у односу на њихова очекивања. Они можда прибегну операцији под лажном заставом како би оправдали намеравану ескалацију. То можда захтева такав аранжман који подразумева испаљивање хитаца у масу са кровова – као што су хици испаљивани на Мајдану фебруара 2014. године – и сваљивање кривице на Мадурове „касапе“ или убијање Гваида, чиме би он од разочаравајуће инвестиције постао мученик… а Мадуро би био прописно хитлеризован.

Који год сценарио да се буде одвијао у наредним данима и недељама, једно је сигурно: ратна странка у Сједињеним Државама неће одустати. Она је у потпуности сатерала Трампа у ћошак. Његово обећање из изборне кампање како неће више бити операција за промену режима сада делује чудно колико и позив Џорџа В. Буша у кампањи из 2000. године на вођење спољне политике која би била снажна али „скромна“.

Не уздајте се у кнезове.[5]

Са енглеског посрбио и напомене написао: Милош Милојевић

[1] Шпански „Ми смо са вама“

[2] Шпански „Бог нека је с вама“.

[3] Скраћено од Fuerza Armada Nacional Bolivariana – Народне боливарске оружане снаге, венецуеланска војска.

[4] Игра речи од презимена Мајка Помпеа и Џона Болтона.

[5] „Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.“ (Псалам 146) У изворнику стоји на латинском: Nolite confidere in principibus.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: stanjestvari.com

Ознаке: анализа, Венецуела, Срђа Трифковић