Прочитај ми чланак

(ВЕЛИКА АНАЛИЗА): Нафтна трка у Сирији и Ираку (МАПЕ)

0

Пораз ИДИС (Исламска држава Ирака и Сирије) и смрт ове квази државе довешће до нових сукоба у Ираку и Сирији. Конфликти између претходно неутралних или партнерских страна сада постају актуелни.

У последњих неколико месеци видели смо тензије које расту између Сиријске арапске војске и Сиријских демократских снага, између Ирака и ирачког Курдистана, између Русије и САД. Ови сукоби су укорењени како из економских тако и због војно-политичких разлога. Пораз калифата узрокује да све стране које тренутно имају под војном контролом одређену територију користиће сва расположива средства да задрже своје позиције због послератних преговора о судбини Сирије и Ирака. Борба за цементирање позиција доводи до тога да се убрзава трка за контролу територија са стратешком или економском вриједношћу. 

Сирија је јасан пример тога, што је довело до сукоба између снага под контролом Русије и снага под контролом САД. Тако је ових дана актуелна трка да се заузму што више нафтних поља у провинцији Деир ез-Зор, које су раније биле под контролиом Исламске државе (ИД). Нафта је са економског становишта главна брига за Русију и САД, те се тиме правда присуство руских и америчких нафтних компанија у региону. Нема ничег изненађујућа у чињеници да се кључни догађаји у ратовима (у Сирији и Ираку) одиигравају у близини највећих нафтних поља које је раније контролисао Калифат, те да ће нафта играти важну улогу у формирању граница послератног естаблишмента у региону. 

ИРАК

После окупације Ирака 2003. године, америчке нафтне компаније су ушле у ову земљу иза својих војних снага, у склопу кампање „Обновимо Ирак“. Ускоро су на ирачко тржиште стигле и друге компаније, попут француског Тотала и руског Лукоила, на пример.  Но, уздизањем ИД много тога се променило у нафтном сектору Ирака. Заузети од стране калифатских исламиста, неки нафтна налазишта и неке нафтне фирме престали су да раде легално: уместо да раде за „Глобални Џихад“, Калифат је продавао, уз много ниже цене, на илегалном тржишту „црно злато“ са ових изворишта. Ово је обезбедило да исламистички режим у Ракки са знатним приливом живог новца, може да одржава релативно лако своју постојећу војску, и да додатно регрутира бројне савезнике са циљем ширења светога рата по целом Блиском истоку. Зато време, чак у току најжешћих сукоба са ИД, стране компаније, укључујући и руске, на територијама под контролом ирачке и ирачке Курдистанске владе и даље су производиле нафту.

Тако је 2017.г. руска државна компанија Роснефт ушла је у Ирачки Курдистан уз помоћ својих кинеских пријатеља. То није ништа необично за Роснефт на Блиском истоку. Недавном приватизацијом Роснефта, између осталог је акционар ове фирме постао и Катар КИА фонда. Ово се десило упркос томе што је Катар у супротном табору у односу на у руско-иранску коалицију у Ираку.  С обзиром на економски интерес Кине у региону и његову потенцијалну улогу у обнови Сирије и Ирака, Кина и Русија ће ипак у исто вријеме бити партнери и конкуренти у региону. То је неизбежно у политичком и економском смислу, а квалитет односа између ових земља ће зависити од договора њихових руководстава.

У сваком случају, сарадња катарским фондом није зауставила Роснефт да уђе у ирачки Курдистан. Роснефт је отворио канцеларију у Ербилу и започео рад на великим инфраструктурним пројектима, који нису ни за Васшингтон, ни за Багдад допадљиви. И руске и америчке нафтне компаније послују у нестабилном региону на ивици рата, гдје се локалне власти боре за контролу над нафтним изворима. Недавно преузимањем Киркука и нафтних наслага од стране ирачке војске и шиитске милиције демонстрира оштрину борбе између локалних влада и нафтних компанија. У том смислу економски интереси нафтних компанија морају се узети у обзир када су у питању војно-политичке контрадикције. Пројекат аутономног/независног Курдистана САД спроводе упркос отпорима из Ирака, Ирана и Турске. Русија покушава да остане из овога, одржавајући односе са Багдадом и Барзанијем, лидером ирачких Курда. Багдад није задовољан овим и покушава да учини све што може, како би Русија могла да помогне службеном Багдаду у супротстављању Барзанију и америчким намерама. Русија је на те захтеве за сада резервисана иако званично подржава територијални интегритет Ирака. Русија сарађује са обе стране: Ирак добија оружје из Русије, али истовремено руске нафтне компаније улазе у Курдистан уз одобрење Ербила (главног града ирачког Кудистана) .

Сукоб у Киркуку, који је довео до сукоба између ирачких владиних снага и курдског Пешмерга, прети овим плановима. Ако би се сукоби интензивирали, покушаји Багдада и Техерана за смањење утицаја Барзанија угрозили би руске нафтне компаније у Курдистану. Истовремено,сарадња Русије, Ирана и Ирака, у оквиру Багдадског информативног центра и других организација оставља отвореним могућност да Москва и Багдад балансирају своје позиције. Вредно је запамтити и да је Иран, који је главни партнер Русије у Сирији има утицаја на ирачку владу.

Сирија

Иако је ситуација на терену далеко од потпуне стабилизације дошло је до значајних промена у корист руских нафтних компанија, од како је Русија потврдно одговорила на позив Дамаска, те се активно умешала у рат, у овој земљи.

Сектор нафте и гаса у централној Сирији је у великој мјери под контролом владиних (проруских) снага. Напори за опоравак почињу да се одвијају јер без ових ресурса Асад неће моћи да види кроз опоравак сиријске економије чак и уз помоћ Русије, Кине и Ирана. Руски нафтни сектор показао је интересовање за развој обнову и развој нафтне индустрије у Сирији, а неки извори наводе да је осим руских војних база сиријска влада спремна да уступи Москви и 25% својих нафтних налазишта.

Пошто САД неће помоћи, Дамаск очекује од Русије, Ирана и Кине да учествују у поновном успостављању контроле над нафтним пољима источне Сирије и њиховој реинтеграцији у сиријску економију. Русија и Иран помажу сиријској арапској војсци на терену, а Кина обећава да ће знатно улагати након што се ситуација стабилизује. Међутим, важно је имати у виду да САД и његови савезници имају своје идеје о Сирији.

Према САД, сиријски сукоб би требало да се настави и након што калифат буде поражен, што се може видети у јужној Сирији, где САД окупирају Танфу и североисточној Сирији, где САД користе Курде да би преузели контролу над нафтом изворима на северу покрајине Деир ез-Зор. Недавни успеси сиријских демократских снага, који су преузели контролу над нафтним пољима Омар и сукоб близу гасних поља Конико, где је руска авијација гађала милитанте ИДИС, а такође и погађала и јединице сиријских демократских снага, (пре тога је америчка војска у тој области бомбардовала положаје сиријске војске) иде у прилог тези да су могући, због нафтних поља, нови сукоби у региону око Деир ез-Зор. САД требају нафту да би економски обезбедили курдски пројекат у Сирији, јер би то сиријске Курде учинило независније од Дамаска. Истовремено Асад и његови савезници покушавају да врате поновно контролу над нафтом у Сирији: то би представљао основ за послератне пројекте рестаурације, док ће Русија и Кина задовољити интересе својих нафтних компанија, које би експлоатисале нафтна налазишта за сиријску државу кад се рат званично заврши. У овом сценарију, Иран би могао да изгради „шиитски појас“ од Техерана до Бејрута преко Сирије.

Наравно, не постоји могућност ефикасније експлоатације нафте када је у близини рат. Велике компаније ипак теже да избегну такве ризике. Зато трка за нафту, у провинцији Деир ез-Зор не само да ће да одреди привремену границу између Сиријске арапске армије и сиријских демократских снага, већ ће и регион очистити од значајних сила Калифата, што би помогло рестаурацију нафтних постројења и повечану експоатацију нафтних налазишта . Што се тиче Калифата, за њих губитак ових извора нема никаквог сада значаја, јер руска авијација у региону чини немогуће извлачење и транспорт нафте ван Сирије.

Остатак приче о сиријској нафти ће зависити од тога да ли се постигао споразум са Курдима. Ако се, с обзиром на руске напоре, Асад и Курди у Дамаску или Астани усагласе, онда ће се успоставити привремена економска решења. То ће значити и да ће Курди одустати од сепаратизма, којег подржавају САД. Ако споразум не буде постигнут, релативно ускоро граница између Сиријске арапске војске и Сиријских демократских снага може постати линија фронта, док ће сиријска војска не само да има за циљ да ослободи регион Табка, већ и да игура Курде из нафтних налазишта, које они тренутно контролишу. Слична ствар се десила са наслагама нафте близу Киркука. Ово би се у великој мери односило на Русију, јер то не би само угрозило послератне интересе руских нафтних компанија, већ би такође подигла још већу тензију са САД, који желе да искористе овај нафтни конфликт да би спречиле покушаје Русије да приведе крају рат у Сирији. Русија ће покушати да избјегне ескалацију ситуације, али ако дође до већих сукоба и ескалације ратних дејстава, Русија стати на Асадову страну. Нарочито ако САД покушају да реализује крајњи сценарио разбијања територије Сирије, користећи Курде.

Закључак

Политички и економски сукоби између страна које се боре против Калифата присутни су и ескалирају како у Сирији, тако и у Ираку. Ово је нешто слично ономе шта се дешавало крајем 1944. и почетком 1945. године у Европи, када је уз све извеснији падТрећег рајха долазило до све већигх размимоилажења дотадашњих савезника – с једне стране СССР, а са друге САД и Велике Британије.

Сада се све стране сукоба баве послератном политичком и територијалном организацијом Ирака и Сирије, као и обезбеђивањем позиција како би им омогућили да остваре своје стратешке и економске планове у региону након рата. Како су показале руске и кинеске компаније, неке чак и не чекају да се рат заврши већ сада покуша да обезбеде своје положаје пре него што наступи мир. Ово је ризик, али ако Ирак и Сирија преживе као државе са јединственим владама, ризик ће се, исплатити. САД покушавају да преузму контролу над нафтом у Деир ез-Зор и Киркуку користећи Курде. Отуда и ескалација сукоба у регионима. САД сматрају да је ескалација предност у супротстављању Русији, Ирану и Кини, стога окончавање рата против Калифата неће значити постизање мира у региону.

Прилагодио и обрадио са енглеског на српски СРБИН.ИНФО