Nema te kiše, snega, nevremena, loših uslova na putu, pa ni bolesti koja se može isprečiti na putu u zavičaj za božićne praznike, ali uvek ima i onih koji su sprečeni da s porodicom provedu Božić.

Као и сваке године спремам се да кренем пут Херцеговине за Божићне празнике, јер просто је немогуће замислити да Божић проведем негде другде. Уосталом, као и безброј мојих пријатеља из основне и средње школе који су се „расули“ широм света, али свима нам је заједничко – у Херцеговини за Божић код куће.

Нема те кише, снега, невремена, лоших услова на путу, па ни болести која се може испречити на путу у завичај за божићне празнике.

Божић спаја породицу, мири завађене и показује какви сви дани у години треба да нам буду – пуни љубави, мира и слоге. Данас на Бадњи дан Срби поштују бројне обичаје, бар они који се налазе у свом породичном дому. Али свакако има и оних којима је нормално за ове празничне дане отпутују на одмор, али и људи који су силом прилика одсутни од куће.

ОДСУСТВО ОД КУЋЕ ЗА БОЖИЋ КАО КАЗНА

Једне године сам се за Божић задесила далеко од куће и никад ми теже у животу није било, осећала сам се као да ми срушио свет. Божић, а нисам у Херцеговини! И сваки пут се благо речено шокирам кад видим на друштвеним мрежама фотографије људи који Божић проводе на неким егзотичним местима и не могу се начудити како неко добровољно одсуствује од куће.

Пре неки дан сам звала школског пријатеља, „божићног путника“ који попут мене и живот и обавезе подреди јануарском путовању у Херцеговину. Јавио ми се човек „мртав болестан“, питам га идеш ли, унапред познат одговор, „обавезно“.

Мој пријатељ није неки верник, није ни сујеверан, али ми је открио да једне године није био код куће за Божић и да је те године све ишло наопако, од тада како каже, за Божић обавезно у Херцеговину.

Ја колико се сећам, те године када за Божић нисам могла отпутовати у Херцеговину, није ми се ништа лоше догодило, нисам сматрала да је грех, али сам осећала велику „енглеску неправду“ што не могу да идем кући. Али неодлазак сам по себи ми је био највећа казна, није морало ништа друго да ми се деси.

БОЖИЋ ВАН ПОРОДИЧНОГ ДОМА, ГРЕХ ИЛИ ВИША СИЛА

Психотерапеут Зоран Миливојевић за Телеграф.рс објашњава ову појаву.

– Људи се деле на оне који верују и иду у цркву и поштују обичаје, на оне који не верују и на оне који верују, али не поштују традицију. Не могу судити колико је то коректно, али Срби су далеко од нпр. католика којима боравак у породичном дому за Божић представља основну културу и ритуал дружења са породицом. Српска реч за ритуал је обред, а у корену те речи се крије ред. Значи ми немамо ред чим не поштујемо тај обичај боравка за Божић са породицом.

– Коме је од рођења усађен дух Божића као породичног празника је сигурно тешко када није код куће. Након одсуства, успут чујемо и коментар породице типа „опет није дошао“ и онда се ми подсвесно због тога осећамо лоше. Сви у себи носимо унутрашње дете, па када осетимо кривицу негде у дубини душе очекујемо и страх од казне и чим се нешто лоше деси, ми истог тренутка то повежемо са оним од чега подсвесно стрепимо. Ту се крије осећај да чинимо грех неодласком кући за Божић – рекао је Миливојевић.

Сигурно има и оних који нису из ове приче, којима је нормално да путују за празнике, али исто тако не бисте веровали колико људи сматра да чини грех ако Божић не проведе у породичном дому.

Прослава Божића заузима битно место у животу сваког верника, а обичаји пуни породичног духа и заједништва чине овај празник додатно важним за оне који верују, зато им је надасве битно да тај дан буду са својим најмилијим.

Али увек постоји „виша сила“ која се и таквим људима испречи на путу, али по речима оца Драгана својим одсуством од куће не чине никакав грех.

Многи раде у иностранству, безброј људи вози или су дежурни на дан Христовог рођења, просто живот не стаје тај дан и нисмо сви те среће да за Божић можемо кући. Сви који су далеко од својих домова треба да у срцу и мислима буду са својом породицом, ако су у могућности да посете цркву, ако не довољно да се помоле Богу, с вером да ће већ следећи Божић бити са својим најмилијим – рекао је отац Драган за Телеграф.рс

Izvor: telegraf.rs

Oznake: božić, greh, porodica, pravoslavlje