Pročitaj mi članak

Vašingtonski sporazum i Ohridski sporazum – finalizacija izdaje Kosova i Metohije

0

Od dolaska Vučića na poziciju predsednika države 31.maja 2017.godine SNS je ubrzala put ka autoritarizmu i galopirajućoj izdaji srpskih nacionalnih interesa. Aleksandar Vučić je više puta u periodu od marta do juna 2018. godine izjavio da se zalaže za podelu Kosova, odnosno razgraničenje. “To je moja ideja” – odgovorio je potvrdno na pitanje novinara o podeli, stojeći na brani Gazivode 8. septembra 2018. godine. Ideju o podeli Kosova podržali su i tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kao i tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin.

У октобру 2019. године у Новом Саду Вучић се састао са председницима Албаније и Северне Македоније. (Едијем Рамом и Зораном Заевим). Потписана је заједничка декларација о намерама која треба да омогући слободан проток људи, робе и капитала на Западном Балкану до 2021. године. Одмах након именовања у октобру 2019. године нови специјални изасланик САД за дијалог Косова и Србије Ричард Гренел је посетио Београд и Приштину. Након посете, изјавио је: “Неопходно је да обе стране блиско и убрзано сарађују, гледајући у будуцност”.

Неколико дана пред Вучићев одлазак у Вашингтон, пет истакнутих личности је поднело кривичну пријаву против Александра Вучића због његовог плана о подели Косова и Метохије. То су били: Коста Чавошки, Мило Ломпар, Марко Јакшић, Дејан Мировић и Драгана Трифковић. Кривична пријава се заснивала на члановима 307-308 Кривичног законика Републике Србије у којима се дефинише кривично дело угрожавање уставног поретка и целовитости државе. У претходном КЗ ти чланови су били дефинисани као кривично дело издаје и велеиздаје.

Вашингтонски споразум је документ који су потписали председник Републике Србије Александар Вучић и премијер самопроглашене Републике Косово Авдулах Хоти 4 септембра 2020.године. Вашингтонски споразум се састоји од 16 чланова.

Мој фокус ће бити на кључним члановима – 15 и 16. У члану 15 Вашингтонског споразума се наводи: “Косово (Приштина) ће пристати да примени једногодишњи мораторијум на подношење захтева за чланство у међународним организацијама. Србија (Београд) ће пристати на једногодишњи мораторијум на своју кампању повлачења признања, и уздржаће се од формалног или неформалног било којој нацији или медјународној организацији да не призна Косово као независну државу. Оба договора одмах ступају на снагу”.

Рок од једне године у делу “Косово (Приштина) ће пристати да примени једногодишњи мораторијум” јасно показује да се ради о правно обавезујућим одредбама. Члан 15 или де иуре признање са одложним роком од једне године је најсличније уговору измедју Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике потписан 1972.године. Прави предмет Вашингтонског споразума је најсличнији предмету Уговора измедју две Немачке. У члану 1 Уговора две Немачке се наводи да ће две стране развијати добросуседске односе. У члану 15 се такодје помињу две стране – Србија (Београд) и Косово (Приштина). У члану 2-3 Уговора две Немачке обе стране истичу да ће поштовати основна начела Повеље УН, као што су: поштовање независности држава, поштовање територијалног интегритета, поштовање граница, итд. У члану 16 се наводи: Србија (Београд) пристаје да отвори канцеларију привредне коморе и државну канцеларију у Јерусалиму 20. септембра 2020. године и да пребаци амбасаду у Јерусалим до 1. јула 2021.године. Србија се за разлику од тзв. Косова обавезала да ће преместити амбасаду у Јерусалим.

Осим САД и Гватемале то није урадила ниједна држава на свету. Премијер тзв. Косова Авдулах Хоти је потписао да “Косово (Приштина) и Израел пристају на медјусобно признање. Израелски премијер Бењамин Нетањаху је 4 септембра изјавио да Израел признаје Косово и да ће бити прва муслиманска држава која ће отворити амбасаду у Јерусалиму. Та изјава је дошла после телефонског разговора са америчким председником Доналдом Трампом.

Члан 15 није само у супротности са српским Уставом према којем је КиМ део Србије. Он је и у супротности са руском спољном политиком која је најзаслужнија за повлачење признања тзв. Косова од стране 18 држава. Чланом 15 Вучић је пристао на примену Ишингеровог плана који је 2007. године одбио тадашњи премијер Војислав Коштуница уз помоћ Русије.

У члану 16 Вучић је Србију увукао у највећи светски верски сукоб, сукоб измедју арапских држава и Израела око статуса Јерусалима. За признање Јерусалима као главног града Израела Србија није добила ништа. Напротив, Израел је признао тзв. Косово. Српско признање Јерусалима као главног града Израела је изазвало осуду од стране Арапске Лиге, Ирана, Палестине као и ЕУ. Што се тиче унутрашње ситуације у земљи, скандалозно је што се није огласио Правни факултет. СПЦ је истурила епископа бихаћко- петровачког Сергија који је упоредио Вучића са Исусом Христом. А Митрополит загребачко-љубљански Порфирије је истакао да Вучић све ради за опште добро.

вашингтонски споразум охридски споразум вучић

Вашингтонским споразумом је суспендовано преко 40 чланова српског Устава. Вучић је то урадио без референдума о промени Устава и без одлуке Народне Скупштине о промени Устава за коју би требало да гласа 2/3 посланика. Србија је доведена у ванредно стање, односно извршен је државни удар.
Охридски споразум је познатији у јавности као “француско-немачки план”, а израдиле су га француске и немачке дипломате, а инспирисан је моделом “две Немачке” из Хладног рата. Европска унија је 5. децембра представила нацрт Споразума Србији и Косову на самиту ЕУ-Западни Балкан у Тирани.

Председник Републике Србије Александар Вучић и премијер Косова Аљбин Курти састали су се 27.фебруара 2023.у Бриселу да разговарају о Споразуму, где су прихватили Нацрт. Министар спољних послова ЕУ Жозеп Борељ је изјавио да нема потребе за даљим разговорима и да ће будући преговори бити посвећени његовој имплементацији. Вучић и Курти су се поново састали 18.марта у Охриду и усмено прихватили мапу пута за спроводјење Споразума. Текст споразума је Европска Унија објавила 27.фебруара 2023. Споразум се састоји из 11 чланова, а кључни су 1,2,4 и 8.

Члан 1

Стране ће медјусобно развијати нормалне, добросуседске односе на основу једнаких права. Обе стране ће медјусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате.

Члан 2

Обе стране ће се руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи Уједињених Нација, посебно оним о сувереној једнакости свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији.

Члан 4

Стране полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу у медјународној сфери или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству Косова у било којој медјународној организацији.

Члан 8

Стране ће разменити сталне мисије.

Реакције на споразум биле су различите. Кренућу од опозиције. Странке прозападне опозиције су изашле са другачијим ставовима. Председник Србија Центар – Срце Здравко Понош је истакао Вучић настоји да прихватањем споразума остане на власти и да га у томе не треба подржати. Председник Странке Слободе и Правде Драган Дјилас изјавио је 25.јануара 2023. да ће та странка затражити да документ постане јаван, као и “да би признање Косова био злочин, али би био злочин и ускратити европску будућност генерацијама које долазе”. Странке деснице деле идентичан став.

Српски покрет Двери истиче да је споразум “отворени ултиматум и наставак бруталних притисака на Србију”. Тадашњи председник Народне странке Вук Јеремић рекао је да би прихватање споразума био екстремно опасан корак, а да ако у договору постоји члан о медјународној једнакости Београда и Приштине, то би била ВЕЛЕИЗДАЈА.

По реакцијама режима се види сва недоследност у преговорима. Дана 8. октобра 2022., Вучић изјављује да је предлог чланства Косова у УН неприхватљив за Београд. Ипак, 20.јануара 2023. Вучић је изјавио да ће Србија бити спремна да прихвати споразум и да ради на његовом спроводјењу. Према његовим речима, из евроамеричког преговарачког тима речено му је да ће приступ Србије ЕУ стати ако Србија одбије споразум, као и да би био укинут безвизни режим Србије и ЕУ. Француски и немачки амбасадори у Србији Пјер Кошар и Анке Конрад су ове тврдње демантовали, тврдећи да није било претњи, већ само указивања на последице ако Србија пропусти прилику за договор.

Иако Охридски споразум не захтева експлицитно да Србија призна Косово као независну државу, он спречава Србију да се противи приступању Косова медјународним организацијама као што су ЕУ, НАТО, Уједињене нације и Савет Европе. Крајњи циљ споразума је стварање правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа: Србија=Косово. То је апсолутно; коначни и завршни чин ВЕЛЕИЗДАЈЕ српских националних интереса од стране СНС режима.