Прочитај ми чланак

ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА разматра могућност да призна тзв. Македонску цркву?

0

Скопски дневни лист „Нова Македонија“ објавио је чланак пд називом „Вартоломејеви делегати припремају терен за признавање Македонске православне цркве“, а поводом састанка Српске и Васељенске патријаршије у Београду.

Објављујемо текст у целости…

Шта ће донети први састанак делегација Васељенске патријаршије (ВП) и Српске православне цркве (СПЦ), кључно је питање на које македонска јавност очекује одговор. Да ли делегација ВП из Београда одлази са јаснијом представом о ставу СПЦ према македонскоме црквеном питању – дилема је на коју, засад, нема званичнога одговора.

Осим вести да је први састанак одржан у Београду, не постоје конкретне званичне информације о састанку двеју цркава. Митрополит Јован пергамски, Емануил из Француске, Максим силивријски, Амфилохије адријанопољски и заменик секретара ВП су представљали Васељенскога Патријарха на састанку са патријархом Иринејем и члановима Синода СПЦ. Верски аналитичар Бранко Ђорђевски сматра да нема сумње да је главна тема посете делегације ВП питање Македонске цркве.

„Ова посета показује да ВП жели да реши наш проблем и да у томе жели да игра већу улогу. ВП је могла претпоставити да ће у Београду наићи на отпор да се ријеши црквено питање Македоније онако како ми желимо. То се вероватно и десило. Али упркос томе, ВП прихвата наш захтев у том процесу. Њена делегација отпутовала је у Београд да чује оно што већ зна.

На другој страни, ВП је очигледно охрабрена што је Грчка православна црква (ГПЦ) признала Православну цркву Украјине (ПЦУ). Сада као да има ветар у једра и за решавање других проблема у православљу. Све је то у контексту жеље ВП за већим утицајем и положајем у православљу. И на томе таласу ми би могли очекивати позитивну одлуку.

ВП у Београду очигледно нема топао пријем. Доказ томе је и став владике Иринеја (Буловића) по питању признавања ПЦУ од стране ГПЦ. Васељенски патријарх Вартоломеј је нападнут. То указује да сада нема доброг односа између СПЦ и ВП и да ВП у СПЦ има противника”, објашњава Ђорђевски.

Андреја Богдановски, докторант са Универзитета у Бакингему (Велика Британија), који истражује тему „Црквена политика у православној цркви“, каже да дуго очекивана посета делегације ВП Београду ствара дозу ограниченога оптимизма у погледу решавања црквеног питања Македоније:

„СПЦ је и даље у службеној позицији да жели дијалог са Македонском црквом, а то је нешто што није постојало, на пример, у украјинскоме случају. Тамо је Руска православна црква екскомуницирала и анатематизовала Филарета (Денисенка). С друге стране, Васељенски Патријарх, упркос својој недавној победи, признању ПЦУ од стране ГПЦ, још је суочен с великим незадовољством других православних цркава.

Став СПЦ је врло оштар и негативан по украјинскоме питању. Али, не заборавимо да је и сам Васељенски Патријарх подржао СПЦ, односно митрополита црногорско-приморскога поводом црногорскога црквенога питања у јуну ове године.

Оно што је важан исход од ове посете, јесте да ли ће српске владике успети да убеде ВП да овај пут СПЦ има искрену намеру да покрене преговоре са Македонском црквом, чиме би се македонско питање поново вратило у београдско црквено двориште?

Постоји и опција да СПЦ не покаже флексибилност у погледу статуса Македонске цркве; тиме би Васељенскоме Патријарху било дато зелено светло да преузме потпуну контролу над македонским црквеним питањем ревидирајући томос из 1922. године”, каже Богдановски.

Прошле године, премијер Зоран Заев послао је писмо патријарху Вартоломеју, у знак подршке захтеву Синода Македонске православне цркве – Охридске архиепископије за признавање аутокефалије.

Васељенска и Руска патријаршија боре се за доминацију у православљу.

Стручњаци поступке Руске цркве тумаче на начин да имају за циљ спречавање признавања аутокефалије Македонској цркви, док је ВП мотивисана да демонстрира своје право да потписује аутокефални томос.

У међувремену, македонска јерархија верује да је још прерано да се јавно дају било какве квалификације састанка ВП и СПЦ у Београду, али очекује да се процес креће на пољу македонске аутокефалије.