Прочитај ми чланакКада је терористичка организација ОВК,у селу Рачак близу Штимља напала регуларне снаге српске полиције,кућни пријатељ Рамуша Харадинеја и Хашима Тачија- Вилијам Вокер исценирао је повод за бомбардовање Србије.После тог сукоба у којем је погинуло 58 припадника ОВК,Вокерови следбеници су преко ноћи пресвукли 41. терористу у цивилна одела,и то је био повод за бесомучно бомбардовање НАТО агресора,на недужну Србију.
Исти режисери су 16.марта 2004.године режирали идентичан сценарио.Наметнули су и измислили да су Срби потопили два албанска дечака у Ибру у селу Чабра код Зубиног Потока.И то је повод за ново етничко чишћење Срба са Косова и Метохије.Измислили сте нам Рачак,измислили сте нам Чабру.
17.03.2004. када је лансирана ова лажна вест, стотине хиљада наоружаних Албанаца напало је незаштићене Србе широм Косова и Метохије. Представници међународне заједнице КФОР-а и КПС-а и УНМИК-а су све то мирно и немо посматрали. И тиме не само да су прекршили своју моралну обавезу,већ и правну,односно прекршили су правила из РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244,и омогућили отворени лом на Србе.17.03.2004.године извршено је још једно етничко чишћење Срба,уништавање културне и духовне баштине,паљење манастира и цркава,протеривање 4000 Срба,највише из села Свињаре,Обилић,Косово Поље,Чаглавица,Грачаница.Пред очима целог света горео је у Косову Пољу као жива буктиња Златибор Трајковић.
Убијени су Спасојевић Боривоје (1941) из Косовске Митровице, покошен је рафалом 17. марта код моста на Ибру у Северној Митровици Јана Тачев (родом из Македоније, удата за Србина у Косовској Митровици). Убијена из снајпера 17. марта на балкону вишеспратнице близу моста на Ибру у Северној Митровици.
Ненад Весић (1950) из Липљана, подлегао ранама задобијеним од бомбе коју су 17. марта албански терористи бацили на њега у Липљану.
Добривоје Столић (1954) из села Дрејковци код Штрпца, убијен 17. марта на кућном прагу око 22,40 часова. Албански терористи су га најпре позвали да изађе из куће, а затим пуцали у њега.
Борко Столић (1982), и његов отац Добривоје (50). Када су чули пуцњаву испред куће, изашли су да виде шта се збива, а албански терористи су их тешко ранили. Од задобијених рана преминули су .
Слободан Перић (1952), наставник физичке културе, убијен металном шипком 17. марта око 20,50 часова у Улици краља Петра у Гњилану.
Златибор Трајковић (1951) из Косова Поља, изгорео пред руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци напали Косово Поље и запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетак српских кућа.
Драган Недељковић (55) из Призрена, изгорео у згради богословије у Призрену 17. марта, када су албански терористи запалили још и Владичански двор, Саборну цркву, цркву Богородице Љевишке, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену, као и манастир Св. Арханђела изнад Призрена. Смемо ли ми као Срби да дозволимо и дамо за право себи да заборавимо ова имена???
Гореле су српске куће,амбуланте,болнице,дечја обданишта,школе,помоћи није било..
Да ли људски ум,човек било које националне припадности може да остане слеп над оваквим масакром? Показало се да може,чега смо свесни.Зато ми,Срби,морамо да у своја колективна памћења утиснемо и урежемо трагичне слике погрома,и да их никад не заборавимо,не опростимо.
Од 1999.године до дана данашњег,ни један убица Срба није приведен пред лице правде.Они мирно шетају Косовом и Метохијом,и широм света,Европе.
Питам се као припадник древног и цивилизацијског народа,да ли је то могуће?
Послали су срамну слику свету,медијском снагом да су Срби поново агресори,а Албанци поново жртве.
Али мајко Србијо памти,чувај у вечно сећање праву истину,боримо се до последњег даха да се убице приведу закону.Имајмо наду да ако и прођу некажњено од стране закона,да неће проћи некажњено од Божје руке,због злочина који су деценијама чинили српском народу.
Зашто је на тужне слике из погрома свет угасио телевизор,због чега је настао медијски мрак? Убице као што су Хашим Тачи,Рустем Мустафа,Сами Љуштаку,Рамуш Харадинај,Тахир Синани,Шукри Буја,Ахмет Исуфа,данас су премијери,представници власти,опозиције у тзв косовској влади,поред тога баве се трговином дроге,белог робља,оружја и муниције.
Овом приликом позвали бих све оне којима је истина у срцу,а не новац да сниме филм о стравичном злочину и страдању Срба које се догодило 17. и 18.марта 2004.године.
У последњих две године снимају се филмови које режирају људи који никада нису били на Косову и Метохији,и не знају колико нас повређује њихова јасна порука о доброти Албанаца,о томе како Албанци поштују обећану реч а Срби не,и да Албанци наводно имају већу љубав према Косову и Метохији од нас Срба којима је Косово и Метохија родно место.Сви добро знамо да је 80% данашње албанске популације на Косову и Метохији у време Јосипа Броза Тита досељено из Албаније.
Режисери мотивисани да код Срба новац све решава,и да су Срби склони да продају своје жртве за тај исти новац у виду продаја кућа,јасан је знак да су кренули од појединих примера.А заборавили сте,нико ни не пита зашто нико у Ораховцу,Великој Хочи,Гораждевцу,Ранилугу,Штрпцу,никада није помислио да прода своју кућу,и ако су непрестано у животној опасности.Дакле,Срби који се геостратешки налазе у највећој опасности,који живе у логорима где је пречник слободе 100 метара,као у већ поменутој Великој Хочи, нису продали ни педаљ своје земље.
Многи од њих су рањавани у погрому,живе у беди и сиромаштву,али су остали на бранику отаџбине.Због тога их чувају звона дечанска,све цркве и манастири који су васкрсли из пепела,након што су спаљивани,уништавани,скрнављени у мартовском погрому.Зашто неки редитељ не направи филм о оцу Михаилу који годинама сам са вером у Господа чува Свете Архангеле код Призрена,који су спаљени,срушени до темеља 17.03.2004.године?! Или филм о оцу Миленку који деценијама сам служи Господу у Великој Хочи у цркви св.архиђакона Стефана? И који је живи осланац тамошњем становништву.Или филм о монахињама и јединим Српкињама које су остале у Ђаковици у цркви Успења пресвете Богородице,које су преживеле погром 2004.године и извесно време биле смештене у манастиру Високи Дечани које су даноноћно на мети шиптарских терориста.Али храбро и достојанствено чувају Српство и Православље.
Такође налазимо се у парадоксалној ситуацији да ће рушитељи наших храмова на Светој Срској Земљи,у скоро поново тражити у УНЕСКУ своје чланство.Тражиће чланство за те исте манастире које су палили,за крст који је зверски срушен од стране безумника са цркве св.Илије код Подујева.Да ли ће се разориоци наших светиња молити Христу за спас својих душа?Приносити Божје дарове,клањати се фресци Симониди у манастиру Грачаница којој су ископали очи? Да ли ће палити свеће у Девичу,клањати се краљу св.Стефану Дечанском,или појати молитву у Љевишкој?
Свете отвори добро очи,УНЕСКО не буди политичка организација,украсти нечију светињу је исто као и убити невину душу. Припадници УНЕСК-а,ви добро знате да су то наше светиње православне,али осим њих вама смета и желите да поништите православни дух који проповеда Веру,Наду,Љубав…
Још једном молим Србију да не заборави косовско-метохијске жртве ,кад их већ други не памте.Чувајмо Косово и Метохију у срцу као основну српску земљу.И посећујте нашу духовну колевку чешће.
Са Косова и Метохије,Јефимија Ђиновић из Ђаковице
