Почетком маја прошле године, тело 28-годишњег Милована Ивића пронађено је између зграда у Гагариновој улици у Новом Саду. И поред тешких телесних повреда и доказа да је младић брутално претучен, између осталог и у полицијској станици - закључак и новосадског тужилаштва и апелације је да је младић преминуо од комбинације алкохола и лекова у крви. Мајка Милована Ивића ипак не одустаје од тога да истину о околностима синовљеве смрти потражи пред судом.
Двориште између зграда у Гагариновој улици у Новом Саду – други мај 2018. године. Због ремећења јавног реда и мира приведени су два младића и девојка. Један од њих је био Милован Ивић. Његова мајка тврди – био је жртва полицијске бруталности и за Н1 препричава оно што је њој испричао син.
„Мој син инсистира, од полицајца тражи позив и хоће да позове, инсистира, хоћу да назовем мајку, ви немате право да ме тучете. С тим да му полицајац прилази, удара га чизмом, удара га у раме, пада му глава и тако оштећује десну аркаду, с тим да му прилази и више пута га удара о главу о тај исти бетон“, прича Диана Ћелић.
Из полицијске станице га пуштају наредног јутра у 6 сати. У мајици коју Диана и даље чува.
„Ја кад сам њега видела, ја нисам могла да верујем да то ради полиција. Ја сам у шоку била, његова глава је била увеличана, значи дупла глава, чело пуно хематома, значи изнад десног ока имају, та аркада што је зашивена, па су му ставили тај фластер… Лево око му је било спуштено, усне су му биле тамне, уши су му биле индиго црне, десна рука му је била натечена“, казала је Диана.
Повређени младић је инсистирао да се врате у полицијску станицу и да случај пријаве. Тамо су одбили да саставе записник и да им покажу снимке са камера. Одлучни да унајме адвоката, све остављају за сутра.
Сутра је, међутим, било прекасно – јер исте вечери Милован је изашао из стана и никада се није вратио. Наредног јутра, мајку је пробудио позив да идентификује његово тело.
Тело је пронађено поред клупе, недалеко од места где је несрећни младић током ноћи још једном брутално претучен. На снимцима са сигурносних камера са околних зграда се види како му прилази пет мушкараца, напада га и брутално га пребија. Тукли су га и ногама. На снимцима се види како се један од нападача качи о ову шипку и шутира га ногама у главу.
То су забележиле надзорне камере са околних зграда. Тужилаштво је, међутим, изоловало снимке са само две камере, од укупно десет, колико су на лицу места избројали стручњаци из Београдског центра за људска права.
„Увиђај је, по мом суду, површно урађен, слике са увиђаја су црно-беле, чак нису ни у боји, и замислите – у записнику о вршењу увиђаја и у извештају о криминалистично-техничком прегледу места догађаја пише: пронађено тело младића те старости, утврђено да се ради о том и том лицу, у џепу имао овај и овај документ, толико пара… Дакле, ако је то криминалистичка техника и ако су то неке форензичке радње, онда то стварно прилично површно и нетемељно“, оценио је Владица Илић из Београдског центра за људска права.
Обдукција под „необичним околностима“
И обдукција је извршена, под најблаже речено – необичним околностима. Налази обдукције су у неколико наврата мењани, део Милованових телесних повреда није документован, да би на крају било утврђено да је младић преминуо „од комбинације лекова и алкохола“. Никада није утврђено шта се дешавало вече после пуштања из полицијске станице, никада није разјашњено шта се дешавало у полицијској станици – јер су снимци са надзорних камера избрисани.
„Не можете да доказ један о учињеном кривичном делу допустите да тако нестане, и да нико за то не сноси никакву одговорност. Неколико детаља заиста указује на то да је било заташкавања или да је постојао велики немар који није подношљив, да увиђај се сведе на три-четири црне фотографије, да се са обдукцијом не зна шта се све десило, да се верује на реч, да час буде налаз овакав, час онакав… Да то нико не провери, да тужилац на све те сумње одлучи да оконча поступак – то је разлог због ког ми мислимо да овај предмет заслужује пажњу. Не можете да спроведете увиђај смртног случаја тако што ћете да сликате 3-4 фотографије црно беле, и да кажете шта лице има у џепу. То није детаљно истраживање смрти… Одговорност државе постоји не само за заташкавање, постоји и за немар. Дакле, држава је обавезна по стандардима ЕУ суда за људска права, дужна је да спроведе делотворну истрагу навода о злостављању и делотворну истрагу сумњивих смрти“, каже Илић.
У новосадској полицији су за Н1 негирали да је над Милованом Ивићем после привођења примењена сила и позвали се на закључке тужилаштва коју је истрагу о овом случају затворило у мају. Ни на апелацији нису узели у обзир могућност да је младић преминуо од последица пребијања.
Београдски центар за људска права жалбу Уставном суду поднео је у јуну и спремни су да иду и пред Европски суд за људска права. Кажу, међутим, да им у овом случају време није савезник, а од смрти Милована Ивића прошло је скоро 20 месеци.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 3, 2019