Прочитај ми чланак„Властита морална нечистоћа знак је презира према себи.“ (Апулеј Луције, око 125 – око 180, староримски књижевник, реторичар и филозоф)
„Са (Сергејом Лавровом и Сергејом Шојгуом) сам…годинама имао односе знатно ближе од официјелних.“
(Мило Ђукановић, дневни лист „Политика“, 12.децембар 2017.)
„Уопште не сумњам да су људи који су повезани са CIA-ом или су на њеној платној листи укључени у трговину дрогом.“
(Џон Кери 1943, државни секретар за мандата Барака Обаме; ову изјаву је дао као сенатор, 1996.)
„Зашто је Барак Обама почео пријатељство са тако маргиналном политичком фигуром као што је Ђукановић, који је дубоко укључен у шверц и међународну мафијашку организацију која организује трговину наркотицима и оружјем.“
(Доналд Трамп, кандидат за предсједника САД; 9.новембар 2016.)
Новинар Предраг Поповић је објавио текст у коме наводи да је Милан
Роћен (Ђукановићев интимус и особа са добрим руским везама, те
бивши амбасадор Државне заједнице Србија и Црна Гора у Русији, од
2004.до 2006.године) „прије неколико мјесеци, у Азербејџану, одржао
четворочасовни састанак са руским дипломатама, које је делегирао
његов стари пријатељ Сергеј Лавров. На том састанку говорило се само
о условима за пребацивање и смештај Мила Ђукановића у
Русији…Ђукановић не би штедео (новац) у покушају да избегне хапшење
и робију“.
Поповићеви наводи се поклапају са мојим сазнањима које ћу детаљније
објаснити на крају овог текста.
CIA контролише све глобалне тајне операције трговине дрогом, иако су
САД забраниле продају опијума, кокаина и њихових опијатских деривата
унутар својих граница. Криминални профит се слива на њен паралелни
(црни) буџет, уз ангажовање локалних вођа нарко-картела који су главни
снабдјевачи наркотицима европског тржишта. Уз нарко бизнис иду и
банке специјализоване за „прање прљавог новца“, такође, под контролом
CIA-e. Једна од таквих банака је и „Прва банка“ – породична банка Прве
фамилије.
Подсјетимо се да су CIA и NATO пакт претворили Авганистан у нарко
државу. У тој држави се производи више од 90 одсто опијума у свијету.
Од њега се прави хероин и други опијати. Кад је CIA покренула тајни рат
(1979-1989), производња опијума дуж авганистанско – пакистанске
границе је процвјетала. У првих пет година, након америчке инвазије у
Авганистану (2001), производња опијума је порасла са 180 на 8.200 тона
годишње?!
„Трупе NATO-a су…чувале поља мака, под изговором борбе против
побуњеника“, навео је амерички универзитетски професор историје
Алфред Мекој (Alfred William McCoy, 1945) у својој књизи „Политика и
хероин: Умешаност CIA у светску трговину дрогом“.
А генерални тужилац САД, од 1981-1985. године, Вилијем Френч Смит
(William French Smith, 1917-1990) je, о сусједном Пакистану, изјавио:
„Пакистан је за само нешто више две године (од 1979.до 1981.) постао
водећи светски снабдевач хероином.“ (Драган Р. Млађеновић, „Тајна
безакоња – увод у историју антихришћанске завере“, Београд, 2010.)
У тој књизи, изнијети су и подаци о вртоглавом расту броја хероинских
зависника у наведеној држави. Године 1979. готово да није било
зависника. Следеће године, број регистрованих наркомана је био око
5.000, да би 1985.године, број зависника постао највећи на свијету –
милион и двјеста хиљада?!
Главни снабдјевачи европског тржишта дрогом су увијек били на
територијама под контролом власти САД. Испоруке дроге из Латинске
Америке се могу уговорити само уз дозволу CIA-e и „жмурење“ DEA-e
(америчка Агенција за борбу против нарко трафикинга)! До америчке
окупације Авганистана у Европу је преко Балкана стизала колумбијска
дрога (кокаин),а од 2002.године, редовно стиже и дрога из Авганистана
(хероин).
Међународни шверц дувана (поготово кад су произвођачи тог дувана
америчке компаније) и наркотика није могућ, ако то не дозволе и
контролишу америчке агенције (CIA и DEA) и NATO пакт. На тај начин се
„пуне“ тајни, паралелни, „црни“ фондови ради финансирања
субверзивних операција свргавања противних и непокорних шефова
држава и влада и других државника, политичара и угледника широм
планете.
Зашто је Мило Ђукановић политички конвертит – превртач и карактерни
акробата?
То је особа која је нашу отаџбину опустошила заједно са својом Првом
фамилијом, широм родбином, кумовима и пријатељима (Миловластићи).
Према реалним процјенама, они су пљачкашком приватизацијом,
незаконитим присвајањем највреднијих туристичких и других локација по
Црној Гори преко са њима повезаних „страних инвеститора“ и прањем
шверцерског и наркомафијашког новца „окренули“ више милијарди евра,
што надмашује бруто друштвени производ (БДП) Црне Горе?! Већи дио
тог новца, илегалним каналима, Ђукановићевци су пренијели и
депоновали на своје приватне иностране банкарске рачуне и преко
бројних (фиктивних и стварних) „офшор“ фирми у „пореске рајеве“ широм
планете.
Пљачкашком приватизацијом и правно – економским наметањем
неолибералних „вриједности“ Запада, друштвено богатство Црне Горе
прелило се у приватне џепове. Наша држава је претворена у
„Тобаконегро“ и „Нарконегро“.
Од 1998.године, Црна Гора је, правно и фактички, колонија, „нарко –
тобако банана држава“ западних капиталиста – владара из сјенке и
њихових главних експозитура – САД и NATO пакта као највеће
глобалистичке терористичке организације. Западној „дубокој држави“
Црна Гора је важна само као дио пројекта тзв. Велике или „Природне“
Албаније и као наркотранзитна територија CIA-е и NATO-a. CIA је,
одлучујуће, помогла да се организује кријумчарење преко Црне Горе,
Косова и Метохије (са тзв. Ослободилачком војском Косова (ОВК)) и на
читавом „западном“ Балкану. Другим ријечима, црногорска дуванска и
нарко мафија су, прије свега, пројекат CIA-e.
Већ у другој половини 90-тих година 20.вијека, та америчка обавјештајна
агенција је ставила под своју контролу и заштиту криминално –
шверцерске кланове у Црној Гори, Албанији, Сјеверној Македонији и на
Косову и Метохији.
Један од главних задатака који је Ђукановић добио од западних
господара је да призна независност „побратимског“ Narkokosova, те да
преко припадника и „дугоухих“ сарадника Агенције за националну
безбједност (АНБ) и наркомафијашких кланова, као и уношењем великог
опраног криминалног новца у Србију, изазове и одржава дестабилизацију
државе Србије и покушава да ослаби њену способност да се одупре
отимању Косова и Метохије.
„Borba portal“ је, 17.септембра 2021.године, пренио текст часописа
„Печат“, у коме се наводи:
„…У вријеме заједничке државе Мило Ђукановић је дошао у сукоб са
Слободаном Милошевићем и ту важну чињеницу је искористила CIA.
Везу са Ђукановићем је успоставио амерички дипломата и обавјештајац
Роберт Гелбард, тадашњи изасланик Стејт департмента за
Балкан…тада (је) Мило био под потпуном контролом и више га треба
посматрати као агента CIA-e него црногорског председника…Новац за
финансирање процеса осамостаљења (Црне Горе) и одржања на власти
Мила Ђукановића…намакнут је организованим криминалом.“
Према наводима дневног листа „Blic“, од 9.августа 2021.године, Вилијам
Монтгомери, амбасадор САД у СРЈ, односно у Државној заједници
Србија и Црна Гора, изјавио је да су САД у Цавтату имале брод са
екипом CIA, чији је главни задатак био да спаси Ђукановића уколико би,
тобоже, био угрожен од Милошевића?!
Монтгомери је, и интервјуу за загребачки „Večernji list“, од 18.srpnja (јула)
2021.године, потврдио да су за финансирање Ђукановићеве владе
допуштали кријумчарима дувана да оперишу из Црне Горе. Амерички
амбасадор је потврдио да је Ђукановић био марионета администрације
САД и да је „…када је видио да Милошевић неће побиједити, окренуо је
поглед на Запад и затражио подршку. У тој улози је био током кампање
бомбардовања СРЈ…почели смо (тада) допуштати масовним
кријумчарима да оперишу из Црне Горе. Ми смо као Запад окренули
главу и одлучили да не видимо то кријумчарење. Међу осталима и
Италија. Сви су знали шта се догађа, али су то допуштали јер је то
доносило новац који је Ђукановићу био потребан против
Милошевића…Када су Италијани ипак одлучили да га процесуирају,
Ђукановић се окренуо Русима, а када му се отворио нови простор,
одрекао се Руса и придружио се NATO-у…“
Власти САД су принудиле италијанске власти да „жмуре“ над шверцом
дувана преко Јадранског мора и онемогућиле су да се Ђукановић
кривично процесуира пред италијанским правосуђем.
Према наводима медија, Ђукановић је, иако на функцији предсједника
РЦГ, у току агресије на нашу земљу – СРЈ (Србију и Црну Гору?!),
велеиздајнички „помогао NATO-у…у огромној мјери“ и „агресорима
достављао обавјештајне податке и…саботирао одбрамбене акције
тадашње СР Југославије“?! Заједно са Зораном Ђинђићем молио је и за
наставак NATO агресије на СРЈ (а тиме и на Црну Гору?!) све док се
Милошевић не уклони са власти. Јер, написали су, „Ако се рат заврши
потписивањем мировног споразума и са истом влашћу, са Слободаном
Милошевићем за кормилом, трагедија и насиље ће се наставити…“?!
ИН4С портал је, 5.септембра 2018.године, објавио да је „Актуелни
црногорски предсједник Мило Ђукановић тражио да НАТО бомбардује
поједине објекте у Црној Гори. То се наводи у документима на сајту
Предсједничке библиотеке и музеја бившег америчког предсједника Била
Клинтона и изјави (тадашњег француског предсједника) Жака
Ширака, датој BBC-у, (да је) Ђукановић сам затражио бомбардовање
циљева у Црној Гори „промилошевићеваца“, међу којима је и Мурина. У
филму BBC-a“, „Пад Милошевића“, Клинтон је казао да је бомбардовање
локација у Црној Гори, међу којима је и Мурина, тражио директно
Ђукановић…“
Зашто је Ђукановић „окренуо ћурак наопако“ и пристао на понижавајући,
вазални, колонијални однос Црне Горе и њега лично, прије свега, према
САД?
1)Пријетила му је озбиљна опасност да, као тадашњи предсједник Владе,
буде оптужен и осуђен пред NATO Хашким квазитрибуналом за
патриотско поступање, у вријеме сепаратистичке побуне у Хрватској и
БиХ, од друге половине 1991.године, ди потписивања Дејтонског
споразума, 14.децембра 1995.године. И бивша главна хашка тужитељка,
Карла дел Понте, посвједочила је да ју је Ђукановић понизно, готово
плачним гласом, молио да не буде свједок оптужбе у монтираном
процесу против хашког хероја Слободана Милошевића. Наиме,
Ђукановић је знао да би у унакрсном свједочком испитивању од стране
Милошевића „испливали“ бројни докази против њега, довољни да у Хагу
буде оптужен и осуђен.
Ђукановићеву понизност потврђује и изјава Леонида Ивашова, руског
генерал-пуковника, објављена у дневном листу „Дан“, од 9.октобра
2016.године:
„…Имао сам прилике да чујем запис његовог (Ђукановићевог) разговора
са Медлин Олбрајт…Он је скоро на кољенима стајао пред том
страшном женом и молио за опрост. Он се у тим разговорима заиста није
држао као мушкарац.“
2) Постојала је извјесност да буде процесуиран и осуђен пред
италијанским, али и судовима других држава за „пословну“ сарадњу
црногорских власти са италијанским мафијашким организацијама у
шверцу дувана, у десетој деценији 20.вијека.
3) То му је био једини начин да избјегне кривичну одговорност за нарко
криминал, те да опстане на власти, настави са шверцом и да добија
знатан дио наркодуванског „колача“, односно дио средстава од шверца
дувана и наркотика кроз Црну Гору и шире на „западном“ Балкану.
4) Америчке и друге тајне службе су уцијениле Ђукановића аудио-
визуелним записима раскалашних, наркосексуалних, „бунга-бунга“
забава (оргија) у којима је и он учествовао.
Као један од доказа, цитираћу изјаву Душка Кнежевића, дугогодишњег
Ђукановићевог интимуса и банкара:
„…Мило, ти си Калигула! Проглашаваш своје коње министрима и
амбасадорима! Окупљаш око себе жене својих функционера. Господар
си перверзије и блуда!…Ти си клептоман који све присваја! Ти стида
немаш, све сте узели ти, брат и сестра…Ти си људска брука!…изгубио си
се у преварама и лажима.“ („Borba portal“, 18.april 2019.)
Колико је мени познато, Ђукановић је почео оштро да критикује руске
власти и њихову „империјалну“ политику на Балкану тек од 2016.године.
До тада је, 18-так година, сједио на двије столице. Био је америчка
марионета, али је одржавао блиске односе са појединцима из руског
државног руководства. ДПС је одржавала блиске контакте са Путиновом
Јединственом Русијом.
Руске власти су, међу првима, признале независност Црне Горе, иако је
стечена покраденим референдумом. У Црну Гору је инвестиран знатан
руски капитал, а велики број руских држављана је добио дозволу
боравишта, те куповао некретнине у Црној Гори. Бројни руски туристи
љетовали су на Црногорском приморју, значајно доприносећи повећању
туристичког прихода.
Међутим, кад је добио наређење власти САД, Ђукановић је прекинуо све
државне и партијске контакте са Русијом и почео да јавно оштро
критикује руску политику на Балкану.
Дана 24.априла 2024.године, дао је интервју порталу „Antena M“ и први
пут је у једном јавном наступу критиковао САД и Запад због „кокетирања“
са „регионалним националистичким политикама“ и њихових односа
према Црној Гори.
„Они јако добро виде шта се овдје догађа, али не посвећују томе
пажњу…То (њихови други приоритети) не оправдава за погрешне
политике које иницирају или подржавају када је у питању европска
перспектива нашег региона“.
Подстакнут горе наведеним, и ја сам, наивно, вјеровао да су власти САД
пустиле Ђукановића низ воду. На жалост, није тако. Ко једном постане
америчка марионета, то остаје до краја живота. Ако покуша да им се
супротстави, или им постане терет уклањају га, често, и физичком
ликвидацијом!
Наведена „оптужба“ само служи за обману домаће и руске јавности!
CIA је процијенила и да би Ђукановић могао корисно послужити као њен
сарадник у Русији. Зато су почеле припреме како би добио политички
азил у тој држави.
Термин азил (уточиште, склониште) је старогрчког поријекла. По
дефиницији Института за међународно право, из 1950.године, азил је
заштита коју једна држава, на својој територији, даје лицу које је то од ње
тражило. А политички азил је право лица на заштиту друге земље,
уколико га земља у којој живи прогони из политичких разлога.
У члану 14. Универзалне декларације о људским правима, из
1948.године, нормирано је:
„1.Свако има право да тражи и ужива у другим земљама азил од
прогањања.
2. На ово право се не може позвати у случају гоњења које се истински
односи на кривична дјела неполитичке природе…“
У почетном периоду боравка у Русији, Ђукановић би био „агент спавач“,
да би касније, преко приватних и пословних познанстава, почео да
прикупља информације на штету државних интереса и безбједности
Русије.
Као аргументацију за добијање азила, подсјећао би на „стара добра
времена“ и чињеницу да има знатан капитал инвестиран у Русију (чији су
номинални власници особе из његовог блиског окружења), те да је
расположен и да више инвестира.
Такође, као аргументацију за добијање азила навео би да је у Црној Гори
жртва политичког прогона и реваншизма садашње парламентарне
већине.
Планирано је да се, истовремено, око Ђукановића стеже обруч везан за
његово кривично процесуирање као вође спреге државе и организованог,
мафијашког дуванско-шверцерског и нарко криминала. Процесуирање би
подстицале и америчке власти, нарученим медијским наводима и
достављањем црногорским правосудним органима оптужујућих доказа
против Ђукановића. На тај начин, посредно, принуђавале би га да тражи
политички азил у Русији.
Значи, давање политичког уточишта Ђукановићу у Русији штетило би
државним интересима Русије и њеној безбједности.
Ђукановић је пао с власти 2020.године, али и даље диригује „иза
завјесе“. Зато је, још увијек, приоритет над приоритетима деђуканизација
Црне Горе свим милољубивим средствима!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Русију!
Милан Гајовић, Подгорица
23.октобар 2024.године
