Pročitaj mi članakIma dosta indicija da ulazimo u godinu opasnog nasilja. Komitet za prevenciju torture je u brojnim posetama Srbiji ukazivao na nepravilnosti u radu policijskih službenika, na iznuđivanje iskaza, na prisustvo nekih nestandardnih predmeta u policijskim stanicama, koji potencijalno mogu da služe za vršenje torture. Policija u Srbiji suočena je sa problemom da je prati "imidž brutalnosti“ koji postoji još od devedesetih.
МУП о случају активисте Илије Костића (74) који тврди да је претучен у станици у Новом Саду, након чега је оперисан
Активиста Илија Костић (74) брутално је претучен пре неколико дана у полицијској станици у Новом Саду, након што је током блокаде суда у том граду попрскао бибер спрејом једног од полицајаца, и то по визиру. Иако је Костић делимично признао извршење дела, то није спречило полицајце да га брутално претуку у станици, због чега је морао хитно на операцију и одстрањен му је тестис. Читав случај је сада поверен Унутрашњој контроли МУП-а Србије.
Свако кривично дело, укључујући и злостављање и мучење, мора да се докаже. Зато је важно да Сектор унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова, тужилаштво, Заштитник грађана и Национални превентивни механизам против тортуре одраде како треба свој део посла. У идеалним условима, Одбор за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине би требало да тражи ванредни извештај од полиције поводом поступање током протеста.
Међутим, постоје три кључна проблема у раду Сектора. Прва је да он није независан у свом раду. Постоји законска могућност да министар унутрашњих послова даје обавезне смернице Сектору унутрашње контроле, осим у истражном и предистражном поступку, на захтев Јавног тужилаштва, а друга ствар је да је начелник, а самим тим и цео Сектор унутрашње контроле, у потпуности одговоран за свој рад министру унутрашњих послова.
Учестало злостављање, мучење приведених у полицијске станице током такозваног преткривичног поступка, све више указује на чињеницу да се у реформи полиције, бар када је реч о батинању, није одмакло даље од уобичајене деценијске праксе. Полицијска бруталност је стара прича у Србији. Стручњаци Европског комитета за превенцију тортуре Савета Европе су још 2004. и поново 2007. били зачуђени како у полицијским станицама по Србији висе бејзбол палице и гвоздене шипке на упадљивим местима. Комитет је после посете Србији закључио да је насиље прихваћена пракса и део полицијске културе. Шамарање, шутирање, ударање службеном палицом, примена електрошокова из ручних уређаја и електричних каблова повезаних на аутомобилске акумулаторе само су неке од мера које је примењивала полиција, показује извештај Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ) Савета Европе из 2022.
Наводи притвореника на којима је примењивана сила и који су се обратили ЦПТ-у поткрепљени су документацијом која је прегледана у полицијским станицама, као и извештајима о повредама које су сачинили здравствени радници у установама у које су притвореници примани.
– Комитет препоручује да власт у Србији усвоји низ одлучних мера за сузбијање оваквог поступања, укључујући увођење истражног разговора са осумњиченима за кривична дела, као и обавезно аудио и видео снимање свих интервјуа које обављају полицијски службеници – писало је у извештају ЦПТ.
У документу се напомиње да истраге које спроводи тужилаштво и одељења полиције која се баве надзором над радом полиције нису довољно ефикасне, а изражена је и забринутост због благих казни које су судови изрекли полицијским службеницима осуђеним за злостављање.
Када постоје наводи о томе да је полиција извршила било какав облик тортуре или нечовечног и нехуманог поступања, ти случајеви се морају третирати као хитни и морају се испитати сви наводи који су доступни јавности, јер не можете да очекујете од неких грађана који су претучени, који су можда уплашени, истраумирани, да сад сви иду и да пријављују те случајеве. Ако сте у полицији задржани повређени, можете да захтевате да вас прегледа лекар по вашем избору, или дежурни лекар, свеједно, и полиција мора да вам омогући лекарски преглед. Тај лекарски преглед мора да буде извршен без присуства полицијског службеника, значи у приватности. Полицијски службеник може евентуално да буде присутан само ако лекар инсистира, због своје безбедности.
У сваком случају, тужилаштво треба да предузима највећи број радњи, а не да се у потпуности ослања на то шта ће да уради Сектор унутрашње контроле. Е, то у Србији није могуће.
