Прочитај ми чланакИако детаљи разговора о овом питању још увек нису познати, у јавности се све више говори о томе да овај потез цариградског патријарха Вартоломеја уводи тзв. Македонску цркву у процедуру за коначно решење статуса
Одлука Синода Васељенске патријаршије, да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве – Охридске Архиепископије и Владе Македоније за решавање статуса, изазвала је потрес у православном свету. Иако детаљи разговора о овом питању још увек нису познати, у јавности се све више говори о томе да овај потез цариградског патријарха Вартоломеја уводи тзв. Македонску цркву у процедуру за коначно решење статуса.
ФОТО: ТВ Храм
У јануару 2019. године, васељенски патријарх Вартоломеј украјинском митрополиту Епифанију, предао Томос – декрет о аутокефалности којим се новој Православној цркви Украјине додељује независност у односу на Руску православну цркву.
СПЦ не признаје тзв. Украјинску цркву, а један од разлога је и тај што би то даље могло довести до признања и Црногорске и Македонске православне цркве, поручио је патријарх Иринеј, који је почетком године одбио позив и није присуствовао устоличењу поглавара, за Србију, непризнате Украјинске цркве.
Наиме, Македонска православна црква није призната од Српске православне цркве и осталих помесних православних цркава.
Верски аналитичари и црквени званичници сагласни су у једном, можда одлука неће бити донета одмах, али је сигурно да ће тема бити актуелизована, што се може протумачити као почетак решавања овог црквеног питања.
– Веома је важно да Васељенска патријаршија одреди статус цркве. Радна група ће се руководити сопственим интересима. Она жели да ојача своју позицију међу православним црквама. Плашим се да „Македонска црква“ неће добити чисту и пуну аутокефалност, већ оптерећену неким обавезама према Васељенској патријаршији – сматра верски аналитичар Бранко Ђорђевски.
С друге стране, верски аналитичар Драшко Ђеновић за Телеграф.рс објашњава да то што ће они уврстити питање на дневни ред, не значи ништа, већ да ће се о томе само разговарати.
Не значи да ће било шта одобрити нити уопште покренути иницијативу, већ да ће разговарати да ли то уопште треба разматрати. То да ће се овим тзв. Македонска црква увести у процес признања су спекулације и не значи да ће се нешто десити – изјавио је он.
Подсетимо, ова одлука патријарха Вартоломеја долази готово истовремено са одржавањем редовне седнице Сабора СПЦ у Београду, због чега се отвара питање да ли би став патријарха Иринеја, о непризнавању „Украјинске цркве“.
– С обзиром на став патријарха Иринеја, који сматра да би требало прекинути односе са Цариградском патријаршијом да цариградски патријарх каже „У реду, ако ћете тако, онда ћете видети да ја могу и овако да играм“. Не би их требало љутити на тај начин – објаснио је Ђеновић.
У недавном интервјуу београдској Политици, Вартоломеј није дао конкретне одговоре у вези са захтевом за признавање аутокефалности МЦ, већ је само указао на разлику измеду црквених спорова у Украјини са онима Српске православне цркве са црквом у Македонији и Црној Гори.
Медутим, он је такоде нагласио да не намерава да промени Устав Српске православне цркве или њене границе ако не постоје адекватни услови.
Руски патријарх Кирил, у међувремену, такоде у интервјуу том београдском дневнику је казао да ова изјава патријарха Вартоломеја значи да он намерава да спроведе „украјински рецепт“ у Македонији.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
