Прочитај ми чланакПовјесничар Хрвоје Класић раскринкава патолошку ревизију повијести Стјепана Лозе
ПРЕНОСИМО РАЗГОВОР ДАМИРА ПИЛИЋА С ПОВИЈЕСНИЧАРЕМ ХРВОЈЕМ КЛАСИЋЕМ НА ТЕМУ КЊИГЕ И ТЕЗЕ СТЈЕПАНА ПИЛИЋА ДА СУ СРБИ ПОЧИНИЛИ ГЕНОЦИД НАД ХРВАТИМА ИЗНЕСЕНЕ У СЛОБОДНОЈ ДАЛМАЦИЈИ ПРИЈЕ ПАР ДАНА
Једне вечери прије пар година, таман у вријеме кад је лудило ревизионизма у Хрватској добило нарочити замах и испод камења почели изгмизавати ликови којима је антифашизам флоскула, потписани новинар сједио је у овећем друштву које је коментирало управо ту тему. Најстарији од нас, једини човјек за столом који се сјећао Другог свјетског рата и невиђених усташких злочина, у једном је часу рекао реченицу коју нисам успио заборавити: „Још мало и појавит ће се људи с докторским титулама који ће тврдити да у НДХ нису усташе направиле геноцид над Србима, него Срби над Хрватима.“
Сви смо се насмијали, мислећи да се ветеран шегачи и да актуално друштвено лудило само тјера до апсурда. Но био је у праву: прошлог тједна, на овим истим страницама, сплитски повјесничар др. Стјепан Лозо акробатским је стилом изнио баш ту тезу – да су у НДХ Срби проводили геноцид над Хрватима, а потом оптужили усташе за геноцид над њима.
У бизарном скоку с мотком преко једине повијести која се у реалности догодила, Лозо је понудио алтернативну, измаштану повијест Другог свјетског рата и злочиначке НДХ. Притом то своје „исправљање кривих Дрина о НДХ“ није изнио у мамурлуку након непроспаване алкохолне ноћи, већ након 15 година прикупљања грађе и четири године писања књиге „Идеологија и пропаганда великосрпскога геноцида над Хрватима – пројект ‘Хомогена Србија’ 1941.“, коју је управо довршио.
Међу осталим, у разговору за Слободну пожалио се како „није здраво написати овакву књигу“, јер је током писања нарушио здравље, ослабио вид, изгубио „неке вјештине и меморију особног живота“, финанцијски се девастирао и остао без комплетног друштвеног живота. Но те нељудске жртве сплитски је повјесничар поднио надљудском снагом, све како би нас увјерио да злочиначка НДХ није била злочиначка.
ЈОШ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ Енглеска све чинила да СРБИЈА нестане! https://t.co/zLoKvucCR4
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 12, 2018
Лозин интервју привукао је пажњу циника, који су искрено зажалили што је Лози након четири године писања књиге скрхано здравље. Јер, веле они, да је имао још четири године, могао је доказати да су амерички Индијанци починили геноцид над бијелцима, а не обрнуто, како се досад мислило. А да је имао још четири године, могао је раскринкати стари мит о Хитлеру и доказати да су у Трећем Реицху заправо Жидови починили геноцид над Нијемцима.Но, како се каже, здравље прије свега. Стога смо, у циљу заштите менталног здравља читатеља, о Лозиним ревизионистичким идејама разговарали с једним од најцјењенијих хрватских повјесничара млађе и средње генерације др. Хрвојем Класићем, професором Филозофског факултета у Загребу, гдје предаје колегије из хрватске и свјетске повијести 20. стољећа.
– Јесте ли читали интервју др. Лозе?
– Јесам. И апсолутно се слажем с једном констатацијом тог господина – да није било здраво написати ову књигу. С тим се слажем, и с апсолутно ничим другим.
– Од чега да почнемо?
– Прије свега, Лозо у интервјуу не наводи апсолутно нити један непознати документ, односно документ који нама повјесничарима није познат од тренутка кад је настао. И не само то – ради се о документима који су у вријеме социјализма били објављени.
– Лозо заправо спомиње само два документа на којима гради цијелу причу: спис „Хомогена Србија“ четничког идеолога Стевана Мољевића и „Валеријанов меморандум“ Српске православне цркве. Кажите нам нешто о тим документима.
– Стеван Мољевић је више него познат човјек, савјетник и сурадник Драже Михаиловића, а његово дјело „Хомогена Србија“ је објављен и свима познат документ. У том документу Мољевић говори о потреби стварања хомогене и велике Србије, при чему заговара да се српско становништво у Хрватској премјести у Србију, а хрватско становништво у Србији пребаци у Хрватску. То је пројект потпуно небитног човјека који нити се остварио, нити је имао утјецај на повијесне догађаје.
– А што је „Валеријанов меморандум“?
– То је такођер позната ствар, о којој се писало прије доста година. Подсјетит ћу Лозу на барем три аутора који су писали о томе: Фрањо Туђман, Јозо Томашевић, Јуре Кришто. Ради се о меморандуму за који није поуздано утврђено тко га је саставио унутар Српске православне цркве, а сумња се на тадашњег шумадијског епископа Валеријана Стефановића. Меморандум је настао тако што су вођени разговори с људима који су у Београд долазили с подручја НДХ и који су износили ужасна искуства Срба под усташким режимом.
Чак ни истраживачи које сам споменуо немају доказа тко је аутор меморандума, што је заправо небитно, јер у том документу се не позива ни на какав геноцид над Хрватима, него се констатирају бројке страдалих Срба у НДХ. О тим бројкама се може разговарати и оне су можда у неким дијеловима произвољне, али је документ служио да се свјетска јавност упозори на страдање српског народа у НДХ.
– Добро, како из та два документа произлази да су Срби направили геноцид над Хрватима у НДХ?
– Не произлази никако. Да поновим: не ради се ни о каквим новим открићима нити плановима који доказују геноцид Срба над Хрватима у НДХ. То је потпуна бесмислица и измишљотина. С једне стране имамо та два документа које нам Лозо износи као велико откриће и доказ наводног геноцида над Хрватима, а с друге стране имамо усташку праксу и чињенице.
Расни закони су у тзв. НДХ донесени 20 дана по окупацији
– Можемо ли мало о тој пракси и тим чињеницама?
– Праксу усташког покрета усташе су добро поткријепили стотинама докумената и законским рјешењима, из којих је видљиво да је циљ усташког покрета протјерати и истријебити Србе, Жидове и Роме, како би се изградила етнички чиста Хрватска. Сваки повјесничар који је икад ушао у архив и бавио се документима насталима у НДХ, наћи ће те документе који указују на бит усташког злочина. А чињенице говоре да је више од 300.000 Срба који су живјели у НДХ убијено само зато што су били Срби, и да их је сигурно још 100.000 протјерано из НДХ. Па не знам онда, на темељу свега овога, тко је починио геноцид над киме.
– Из Лозина интервјуа неупућен би читатељ помислио да су хрватски Срби 1941. на Мољевићев позив листом отишли у четнике како би починили геноцид над Хрватима и остварили сан о Великој Србији?
– Не само што Лозо те Мољевићеве идеје приписује свим Србима, па чак и партизанима – што је посебан нонсенс – него он интерпретира те документе као да су остварени. Прије свега, ако говоримо о Мољевићевој „Хомогеној Србији“, ваљда никоме није тајна да су задњих 150 година постојали великосрпски идеолози. То није спорно, али нити је четнички покрет био у прилици то провести, нити је то проведено. А као друго, што ћемо са Србима који до 1943. на подручју НДХ чине већину у партизанском покрету? Њима очито Мољевић није пуно значио.
– Али Лозо тврди да су геноцид над Хрватима починили и партизани, а не само четници?
– Пошто зна да велики дио хрватских Срба није отишао у четнике него у партизане, Лозо онда и партизане увлачи као починитеље тог наводног геноцида над Хрватима, чиме упада у другу логичку клопку. Наиме, већ од почетка рата Хрвати се масовно укључују у партизане – Први партизански одред састављен је 99 посто од Хрвата – а након пада Италије 1943. Хрвати чине већину у партизанском покрету у НДХ, па онда по Лози испада да су Хрвати чинили геноцид над Хрватима. Према Лози, убијати усташе значи геноцид над Хрватима. То је исто као рећи да је након Блеибурга почињен геноцид над Хрватима.
– Како мислите?
– Нема спора да су након рата и на Блеибургу почињени злочини, али је кључно то што нитко од стране партизана није убијен зато што је био Хрват, него зато што је био усташа или колаборационист.
– Према Лози, до љета 1941. „усташе нису чинили никакве посебне злочине према Србима“. Штовише, као „први геноцидни злочин уопће на простору НДХ“ означава покољ Хрвата у селу Автовцу, који су четници починили 28. липња 1941. године. Но зар усташки покољи Срба нису почели мјесецима раније? Рецимо, први покољ у Глини одвио се већ почетком свибња?
– Први злочини над Србима почињу већ у травњу, одмах по усташком преузимању власти. Најпознатији је онај у Гудовцу крај Бјеловара, гдје су усташе 28. травња стријељали 190 бјеловарских Срба. А још прије тога, већ 15. травња, усташе отварају први логор за Србе, Даницу код Копривнице. Онда крећу „акције чишћења“ и масовна убијања која су често провођена тако да се Србе позивало на покрст – то је случај у Глини и на Банији – како би их се окупило на једном мјесту и поубијало. То је свибањ 1941. А из тог времена познате су и акције Макса Лубурића по Лици – „чишћење“ српских села које ће резултирати устанком крајем српња у Србу.
– Кажете да су усташки злочини нагнали Србе на антифашистички устанак. Лозо вели да је било обрнуто, тј. да су Срби кренули у геноцид над Хрватима, а да су усташе реагирали у обрани хрватског народа од тог геноцида?
– Може ли нетко логичан схватити логику Срба, како то Лозо види, да они 20 година имају државу, Краљевину Југославију, у којој доминирају – што у војсци, што као жандари, па и у политичком животу – и да они онда не искористе ту богомдану ситуацију да почине геноцид над Хрватима, него чекају успоставу НДХ да би починили тај геноцид?
Дакле, након ових масовних убојстава Срба у НДХ почиње прво неорганизирани, а затим све боље организирани отпор усташама. Ја бих га назвао „борба за живот“, која је без икаквог спора понекад укључивала и освету над, рецимо, хрватским селима из којих су долазили усташе који су прије тога судјеловали у покољу над Србима. Али морамо имати кронологију, која јасно каже да су ти догађаји били реакција на почињене усташке злочине, а не никакав дио стратегије стварања Велике Србије, како сугерира Лозо.
– Како онда назвати исказ да су Срби починили геноцид над Хрватима у НДХ?
– То је апсолутна лаж. Наводити случајеве у којима се српски сељаци освећују у хрватским селима – па о томе су и партизани извјештавали и упозоравали на такве појаве – као некакав доказ геноцида, напросто је извртање стварности. То је била освета за већ почињене усташке злочине и звјерства, која су по мом мишљењу чак и предуго била толерирана, а онда је кренуо отпор који је укључивао и освету, што наравно подразумијева и смрт вјеројатно потпуно невиних људи.
– Лозо усташе дословно назива „народном самообраном од великосрпског геноцида“. Како се расни закони НДХ могу сматрати спонтаном „народном самообраном“?
– Одмах по успостави НДХ усташка власт доноси законске одредбе које имају за циљ стварање етнички и расно чисте Хрватске. И на темељу тих одредби размишљало се како тај циљ остварити. Усташке власти заједно с Нијемцима договарају премјештање становништва, тако што ће Нијемци протјерати дио Словенаца из Словеније у Хрватску, а тиме што ће прихватити Словенце, усташе су од Нијемаца добили право протјерати дио Срба у Србију. Но тај план је само малим дијелом успио, а још важније је то што паралелно креће и физичко истријебљење и уништавање хрватских Срба, о чему најбоље свједочи логор Јадовно, отворен крајем липња 1941., који је био искључиво задужен за истријебљење Срба. Тај логор ће престати функционирати у коловозу, кад се отвара логор Јасеновац. Задњи логораши Јадовног одлазе градити Јасеновац.
– Другим ријечима, убијање Срба у НДХ није био хир темпераментних појединаца, већ студиозни план усташке државе?
– Било је дивљих усташа, било је насумичног убијања Срба, али је то био и државни пројект, од логорског сустава у Госпићу до логорског сустава у Јасеновцу. Свођење тог масовног организираног злочина на испаде појединаца подсјећа на тезе из оног друштва за тобоже троструки логор Јасеновац, гдје се каже да су у Јасеновцу били затварани само „дјелатни противници НДХ“, и то махом Хрвати. То су тезе које се рециклирају и добивају све луђе појавне облике.
– Уз Мату Суића, Петра Селема, Љубу Бобана и Наду Клаић, као једног од ментора који му је уцијепио „занат и етику повјесничара“ те критичко мишљење, Лозо истиче повјесничарку Мирјану Гросс. Како је др. Гросс у доба НДХ због жидовског поријекла била избачена са студија Свеучилишта у Загребу и с обитељи депортирана у нацистичке логоре, можете ли рећи како би она, да је жива, реагирала на чињеницу да се на њу позива повјесничар који отворено рехабилитира НДХ?
– Мислим да би се сви набројени посрамили кад би прочитали Лозин интервју. Сви наведени професори, али и сви студенти повијести би се морали срамити што имају оваквог колегу. Жао ми је што о овим стварима уопће морамо разговарати, јер мислим да би се оваквим књигама требало бавити хрватско правосуђе, као што се у развијеном свијету онима који негирају Холокауст и геноцид баве предвиђени закони.
– Овог тједна у Сплиту је срушен споменик Ради Кончару, пар дана након Лозина интервјуа. Наравно да Лозо није налогодавац тог чина, али могу ли његови јавни иступи – гдје за геноцид над Хрватима оптужује чак и Србе партизане – охрабрити вандализам према бисти хрватског Србина, ратног секретара Комунистичке партије и једног од организатора партизанског устанка?
– Не знам је ли овај конкретан интервју потакнуо тај чин, али су нажалост врло двосмислене, а често и отворено апологетске изјаве хрватских политичара и интелектуалаца из 90-их сигурно створиле атмосферу у којој је нормално порушити преко 3000 антифашистичких споменика и одузети имена улица партизанкама и партизанима који су погинули у рату, а с друге стране допустити именовање улица по усташким министрима као што су Миле Будак и Јулије Маканец, или назвати паравојне формације по усташким заповједницима попут Рафаела Бобана. Међутим, као што би Исус поручио: „Тко се мача лаћа, од мача ће и погинути“, па се то очито догодило и овоме што је ишао рушити Раду Кончара.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
