Прочитај ми чланакУ Словенији је у у току бојкот куповине у одређеним тржним центрима и супермаркетима, који ће трајати до 2. фебруара, након чега су грађани позвани да од 3. до 9. фебруара наставе са бојкотом других трговачких ланаца.
Вишедневни бојкот куповине у Словенији уследио је након што је прошлог петка у Хрватској успео бојкот хрватских грађана, када је за само један дан апстинирања од одласка у трговину број издатих рачуна смањен за чак 53 одсто.
– Бојкоти су легитиман и гласан израз незадовољства. Бојкот непотребних куповина може послати снажну поруку трговцима о важности приступачности и фер цена – навели су из Удружења потрошача Словеније (ЗПС).
Истакли су како је „свакако исправно да потрошачи изразе своје незадовољство на примерен начин“.
– На крају, они имају моћ одлуке на кога и на шта ће потрошити свој новац – навели су из Удружења потрошача Словеније.
Према подацима Статистичког завода Словеније (СУРС), за храну се сада мора у просеку платити 44 одсто више него прије десет година. Раст цена је у посљедњих годину дана нешто успорен.
– Цене хране у 2024. у Словенији порасле су за два одсто у односу на 2023, а треба нагласити да смо те цене упоредили с ценама из копе које су биле драстично ниже – рекла је председница Привредне коморе Словеније (ТЗС) Марија Лах.
Нагласила је да је раст цена хране код словеначких трговаца мањи од просека Европске уније.
Али, упркос успоравању раста просечних цена, маслиново уље је у последњих годину дана ипак поскупело за готово петину, маслац за нешто мање од 17 одсто, месо за три до шест одсто, а хлеб за два процента.
Иако цене расту, Министарство пољопривреде, шумарства и прехране није за бојкот словеначких трговаца јер сматра да је то екстремна мера и да се потрошачи у таквим ситуацијама могу осећати присиљенима на њу.
– Мислим да у Словенији још нисмо у оваквој ситуацији – прокоментарисала је Ана Ле Марецхал Колар, главна директорка Управе за храну и рибарство при Министарству пољопривреде.
Омбудсман за ланац снабдевања храном Бранко Равник упозорио је да би, с обзиром на то да су примарни произвођачи и прехрамбено-прерађивачка индустрија у озбиљним проблемима, бојкот могао представљати „црни сценарио“.
У расправама о ценама које се плаћају за храну у словеначким трговинама често се раде поређења с Италијом, гдје су цене многих производа ниже.
Министарство то приписује чињеници да је словеначко тржиште мало, а производња мања и скупља.
– Италија има пуно већу масовну производњу и понуду на тржишту, па у складу са тим цене могу да буду ниже – рекла је директорка Управе за храну.
И Словеначка привредна комора комора наглашава да је ситуација у Словенији нешто другачија него у Хрватској.
– У Словенији постоји потпуна конкуренција међу трговцима, што је свакако допринело умереном расту цена хране. Словеначко тржиште је врло развијено и потрошачима пружа широк избор група производа, које су сврстане у различите ценовне разреде, такође узимајући у обзир куповне навике – наводе.
Председница Словеначке привредне коморе Марија Лах је рекла да услови у Хрватској нису упоредиви са словеначким.
Уверена је да „у Словенији нема аргумената за бојкот“.
– Анализирали смо узроке и разлоге хрватског бојкота. Наравно, сагледали смо и ситуацију у Словенији. Утврдили смо да тренутно постоје јако велике разлике између хрватског и словеначког тржишта. Прва велика разлика је инфлација која износи 1,9 одсто у Словенији, а у Хрватској 4,5 одсто – рекла је.
Ипак, како трговачки ланци инсистирају на ценама, у петак се спрема нови бојкот у Хрватској, а слични позиви почели су се јављати и у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Србији.
