Pročitaj mi članakPorodica Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a i trgovca oružjem na crnoj listi SAD, vlasnik je jedne od najvećih fabrika za proizvodnju drvenog peleta u Srbiji, firme Sperou (Sparrow) iz Varvarina. Formalni vlasnici su, prema zvaničnim podacima sa APR-a, Tešićeva supruga Živana Tešić sa 50 odsto udela i ćerke Danijela Vasilijević i Jelena Petrović sa po 25 odsto, piše nedeljnik NIN.
Директор Спероуа је Небојша Петровић, Тешићев зет, супруг његове млађе ћерке Јелене и млађи брат Желимира Петровића, директора фирме Аранекс, који се од 2019, са Тешићем, налази на црној листи САД.
Спероу је основан 2006, а Тешићеви га преузимају 2015. Непокретна имовина фирме – зграде и земљиште површине три хектара и 55 ари – у марту 2012. процењена је на 378.178.560 динара, а исте године преоријентисала се на производњу „осталих производа од дрвета, сламе и прућа“.
Како пише НИН, у последњих пет година, од почетка 2017. до краја 2021, пословни приходи Спероуа премашили су 4,3 милијарде динара.
Иако је фабрика у Варварину, то предузеће има и седиште у Београду, у Улици Тадеуша Кошћушка 56, а на истој адреси воде се још неке фирме које се везују за Слободана Тешића. Уз то, на сајту Спероуа, као телефонски број комерцијалне службе наводи се исти број као и за Тешићеве фирме Цалидус траде и Мелвале цорпоратион, које се од 9. децембра 2019. налазе под санкцијама посебног одељења америчког Министарства финансија.
Крајем новембра 2021. Спероу је имао презентацију плана за изградњу новог пословног објекта у општини Вараварин. У самој фирми тврде да је капацитет фабрике 10 до 12 тона пелета на сат или око 60.000 тона годишње (више од 12 одсто годишњих потреба Србије), а хвале се и да имају најсавременију опрему и „дрвену грађу набољег квалитета“.
Баш због проблема са набавком дрвета највећи произвођачи пелета критиковали су ЈП Србијашуме да им не доставља довољне, већ уговорене количине.
Један од највећих произвођача пелета у Србији, Зоран Дракулић, власник Био енџин поинта, је више пута јавно реаговао, наводећи да су Србијашуме дале усмени налог да се тој кампанији не испоручује дрво и да ће због тога његова фирма ове године имати упола мању производњу него 2021. Србијашуме су реаговале саопштењем да ће испоручити дрво ако добију гаранције за производњу пелета.
Из Спероуа се нико о овом проблему јавно није оглашавао, а НИН сазнаје да се нико из Спероуа није појавио ни на недавним преговорима у Влади Србије, на које су позвани највећи произвођачи пелета, у које свакако спада и фирма породице Тешић. Или њих не муче исти проблеми као конкуренцију, или имају, и у буквалном смислу, важнија посла, у које свакако спада и трговина оружјем, наводи НИН.
Шира јавност у Србији за Тешића је први пут чула 2003. у време афере Орао, кад је пешадијско наоружање из Застава оружја, уместо у Нигерију, која је наводно била „крајњи корисник“, извезао у Либерију, упркос међународном ембаргу.
Тада је први пут доспео на црну листу УН и на њој је био наредних 10 година.
Српска полиција је 17. јуна 2003. против њега и Орхана Драгаша поднела кривичну пријаву због сумње да су, користећи фалсификована документа (лажне сертификате о крајњем купцу – end user) „од 31. маја до 24. августа 2002. у шест наврата авионским летовима на релацији Београд – Монровија у Либерији, без неопходних дозвола надлежних органа, извезли наоружање и војну опрему вредне 1,3 милиона евра у земљу под санкцијама УН“.
Међутим, од поступка ништа није било, јер закони који су у то време важили нису покривали ту врсту марифетлука, наводи НИН.
На велика врата у бизнис са оружјем Тешић се вратио 2012, када је Вучић био први потпредседник Владе, министар одбране, секретар Савета за националну безбедност и шеф Бироа за координацију служби безбедности. У марту 2013. у српској делегацији, на званичном састанку са представницима Министарства одбране Либије, били су и Вучић и Тешић. Делегација Либије тада је посетила и Тешићеву фирму Партизан тек. Све то дешавало се пре него што је Тешић 2013. уз напоре српске дипломатије скинут са црне листе УН. Тадашњи министар спољних послова Иван Мркић дао му је дипломатски пасош.
Да је Тешић финансијер СНС било је објављено и пре избора 2012, на којима је Тешићева старија ћерка Данијела била кандидат за посланика на листи СНС. Остала је, ипак, без посла-ничког мандата, али је најпре ангажована у Министарству спољних послова, а када је Александар Вулин постао министар полиције радила је у Управи за међународну оперативну полицијску сарадњу, у коју стижу Интерполове потернице. Управо је октобра 2021. Тунис расписао потерницу за Слободаном Тешићем због сумњи да је учествовао у прању новца, потврђено је тада КРИК-у.
Како НИН сазнаје, на инсистирање представника појединих страних држава који су се службено виђали са представницима МУП-а Србије, Данијела, управо због оца, није присуствовала тим састанцима. НИН је већ раније писао да је Вучић и пре 2012. „упао“ у пресретнуте разговоре са Тешићем, који је тада био на црној листи УН и који је био под мерама надзора, уз судско одобрење. То је Вучић прећутао када је на Пинку показивао документа о афери Прислушкивање, тврдећи да је наводно прислушкиван за време бивше власти.
Тешић се помиње и у извештају Савета за борбу против корупције из 2015, јер је његов Партизан тек био закупац једне од државних вила, које су се издавале без јавног конкурса, уз закупнине мање од тржишних.
Помињао га је и узбуњивач Александар Обрадовић као једног од повлашћених приватних трговаца оружјем, који су склапали бројне, за државни Крушик неповољне уговоре.
Највише спорних уговора са Крушиком склопило је пет предузећа под Тешићевом контролом – Партизан тек, Вектура транс, Фалкон стратеџик солушн, Арнекс и Техноглобал систем, који је припојен Партизан теку у децембру 2018. Она су од августа 2015. до марта 2019. са Крушиком потписала 14 уговора, вредних више од 72 милиона долара и 5,9 милиона евра.
Према расположивој документацији, Крушик је Тешићевим фирмама испоручио 796.990 мина по ценама које су некад биле и за 20 одсто повољније него за државни Југоимпорт СДПР. Уз то, из званичних финансијских извештаја се види да је на крају 2018. Партизан тек за мине Крушику дуговао 3,56 милиона евра, иако је Тешићева фирма те године профит увећала 91 одсто, са 174 на 333 милиона динара. Дуговања у овим пословима су крајње необична, јер се оружје по правилу плаћа унапред, наводи НИН.
На црној листи САД
НИН је већ писао да је Партизан тек у магацинима Крушика складиштио и пешадијско наоружање Застава оружја и Прве петолетке. Тешићева предузећа извозила су оружје и других државних фабрика, па и Прве петолетке и то док је директорка те фирме била Анђелка Атанасковић, министарка привреде у одлазећој влади.
Осам уговора са Крушиком, Тешићеве фирме потписале су после 21. децембра 2017, када је као „највећи трговац оружјем на Балкану“ стављен на црну листу САД, због „коруптивних радњи и претњи по мир“, а у том документу наводи се и да је Тешић „подмићивао све оне од којих би могао да има користи“.
Осим СНС, Тешић је у Србији финансирао и Фондацију „Драгица Николић“, док је њен супруг Томислав Николић био председник Србије, а 2018. се његовим донацијама за Србе са Косова и Метохије хвалила и канцеларија актуелног председника Вучића. Тешић је, наиме, након Вучићеве посете Косову и Метохији, испунио нека од председникових обећања и Србима на Косову је донирао два трактора и комби. О томе је јавност у марту 2018. обавестио Никола Селаковић, тада генерални секретар председника, а сада министар спољних послова, иако су САД неколико месеци раније Тешића поново ставиле на црну листу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 7, 2022
