Текст Милована Бркића из затвора где штрајкује глађу: Они одлазе, ја остајем

Милован Бркић

22:05 08.06.2023.

У школи су нас учили да је пре другог рата владала сурова диктатура. И затвори су били неподношљиви. После рата сазнали смо да је Моша Пијаде у затвору превео Марксов „Капитал".

Ових дана мени пуне три недеље није пошло за руком да у кантини Окружног затвора купим папир и да изјавим жалбу на решење о притвору. Кантину држи фирма Предрага Ранковића Пецонија. У току је избор новог „Продавца услуга“. Пецони, лични пријатељ А.Вучића се повлачи.

Посетио ме је Управник затвора, који се веома коректно односио према мени. Господин Груловић је 15 година управник затвора и лични је пријатељ српског диктатора. Управника ће, за два месеца, на овом месту заменити друго лице.

Моје хапшење је извршио МУП Србије, на чијем је челу министар Гашић, чију оставку ће грађани изнудити.

Решење о мом притвору донео је судија Вишег суда у Београду, који је у личном односу са јавним тужиоце Ненадом Стефановићем. Две недеље након мог хапшења смењен је председник Вишег суда у Београду, судија Александар Степановић, који је редакцију листа Магазин Таблоид у црно завио.

Велика пропаганда лажи, предвођена Пинком, фалсификовала је моју изјаву, због које сам утамничен… Грађани траже укидање ПИНК-а, што ће се сигурно и десити.

Драган Ј.Вучићевић је платио казну, како би побегао из затвора, од мржње осталих. Али, одговараће за седам станова које је стекао за Вучићеве владавине и фабрике и хладњаче и пет милиона евра.

Вучић је опкољен. Потернице за његовим братом и осталим члановима картела, на видику су. Пуштен је низ воду. Он се нада да ће издржати све нападе у земљи и иностранству.

Чак и највећи бедеми имају своју слабу тачку.

Када будем променио ћелију, замишљам како ће се у ћелијама у карантину сналазити господа Брнабић, Синиша Мали, Никола Петровић, Андреј Вучић, Жељко Митровић и још стотине злотвора, који су опљачкали Србију до голе коже.

Има ли наде за Србију?

Свакодневна тиранија Вучића и његових сатрапа отерала је из земље и у смрт стотине хиљада грађана.

Вучићева омиљена песма је – издали ме пријатељи, издао ме (полу) брат, све сам битке добио, али губим рат.

Надам се да ће они који дочекају слободу да се сете и мене, мог бившег заменика покојног Милана Маленовића, Ђорђа Вишекруне и оних који су још под потерницом због увреде диктатора.

У затвору су ме аплаузом и срдачно поздравили затвореници. Знају ко сам и зашто робијам.

Нека Бог (и народ) спаси Србију.