Прочитај ми чланак

Тек се родило, а већ је дужно 1.500 евра

0

bebe_f

Усвајање Закона о раду и у Републици Српској био је основни предуслов новог кредитног аранжмана са ММФ-ом. Како је за Н1 потврђено, остала су техничка питања; Закон о порезу на добит у Федерацији и размјена пореске информације између четири пореске управе. У Вашингтону ће бити упућен позив техничкој мисији ММФ-а да посјети БиХ, након чега би би требало услиједити усаглашавање на Фискалом вијећу и коначна потврда ММФ-а.

„Аранжман који БиХ настоји добити је тзв. ЕФФ или правило проширеног аранжмана који има доста бољи грејс период отплате. Отплатни период је од 4 до 10 година. Износ о којем се говори је око милијарду и 100 милиона марака. Ја вјерујем друга половина априла, односно почетак маја Извршни одбор ММФ-а би могао разматрати могућност новог кредитног аранжмана за БиХ“, казао је Горан Мирашчић, савјетник федералног премијера Фадила Новалића.

Нови кредитни аранжман подразумијева озбиљне структуралне реформе и мјере штедње, приватизацију државног капитала у компанијама, али и нову пореску политку.

„То су прије свега Измјене и допуне Закона о доприносима гдје ће се топли оброк укључити у порезну основу. Такође размишљамо и о увођењу прогресивне стопе опорезивања доходка гдје ће они са нижим примањима били потпуно ослобођени или плаћати порез нижим стопама за разлику од оних са вишим платама“, казао је он.

Све наведно дио је и Реформске агенде коју су се власти обавезале примјенити. Но економисти су скептични.

„Јер то значи смањити трошкове, нема нових возила, нових запошљавања, рационализација пословања и то ће представљати велики проблем за власти у земљи гдје се ове године одржавају и локални избори“, каже економиста Зоран Павловић.

До сада је проведено 20 посто мјера из Реформске агенде на свим нивоима док је транспарентност мјера упитна јер су донесене по хитној процедури и без јавне расправе.

Највише мјера усвојила је ФБиХ, али је укупан учинак свих ефеката изузетно лош тврде у ЦЦИ -а. Укупан дуг Републике Српске у 2015. години прешао је 60 посто бруто друштвеног производа, у Федерцији је тај дуг око 38 посто.

У истраживању ове невладине организације наводи се и како је пуно мање запослених у односу на 2010. док су плате у јавној администрацији у односу на реални сектор веће за чак 57 посто.

„Иза нас је довољно времена да се може тврдити да је њима приоритет да добију кредит од ММФ-а да тим кредитом зачепе буџетске рупе и социјални мир проводећи реформе које не утичу значајно на социјална кретања“, каже Адис Араповић из Центра цивилних иницијатива.

Током пет година задуженост по становнику увећана је за 546 КМ, што у ствари значи да је дијете рођено 2015. године већ први дан живота дужно 3.005 КМ.