Prostor na kojem se danas nalazi srpska prestonica naseljen je stotinama godina, pa je grad menjao i ime i izgled mnogo puta. Zato i ne čudi što se ispod Beograda koji danas svi vidimo i volimo, nalazi čitav jedan svet podzemnog, "nevidljivog Beograda".

Простор на којем се данас налази српска престоница насељен је стотинама година, па је град мењао и име и изглед много пута. Зато и не чуди што се испод Београда који данас сви видимо и волимо, налази читав један свет подземног, „невидљивог Београда“.

Старији Београђани вероватно још увек памте време када би свака мало већа киша изазвала прави хаос код Железничке станице, на Аутомоканди, код Теразијског тунела… То је због тога што, осим што се налази на ушћу двеју река, Београд испод себе крије још најмање девет подземних водотока, потока и неколико “живих” извора.

Ове воде биле су прави изазов градитељима неких од данас највеличанственијих зграда Београда. Трагом ове приче, наша екипа се упутила до хотела Москва, тачније његових подземних просторија… Наиме, иако Београђани поред овог легендарног здања пролазе свакодневно, мало је оних који знају да се у подруму хотела налазе 3 бунара са по две пумпе које константно раде и спречавају изливање подземних вода.

Кроз Москву у гуменим чизмама

– Ови бунари служе за претакање подземне воде у канализацију. Сваки бунар има две пумпе – радну и резервну које даноноћно раде како би спречиле плављење – објашњава за Дневно.рс Милан Пантелић, технички директор хотела „Москва“ и додаје да је интересатно напоменути да ниво ових подземних вода често не зависи од спољашњих падавина већ прати неки свој „унутрашњи“ ритам.

Прва пумпа монтирана је у подруму хотела давне 1974. године. Од тада су мењане неколико пута, а ове постојеће проверавају се свакодневно. Када би се десило да престану са радом, не би много прошло, а у унутрашње просторије „Москве“ би се улазило у гуменим чизмама.

Бунари су направљени да се уз помоћ њих вода претаче у канализацију. Када би пумпе престале да раде, а у случају подизања нивоа воде, били би поплављени доњи нивои хотела. Постоји прича да се ’70-их то догодило и да је вода била и до метар висине. Ми то данас не смемо да дозволимо и зато пумпе раде нон-стоп – истиче Пантелић и додаје да бунари функционишу по принципу спојених судова и да је у реално довољно да раде 2 од 3 пумпе па да до плављења не дође.

Преко Мостара чамцем уместо аутобусом

Прича о бунарима који данас постоје испод хотела „Москва“ само је епилог много веће саге о подземним водама српске престонице. Остало је забележено да су грађевинари већ приликом копања темеља ове дивне грађевине 1905. године наишли на дебео слој непропустљиве иловаче и извор подземне воде.

Сличне муке имали су радници који су радили на палати Албанија, као и они који су копали темеље Славије и Београђанке испод које је откривено више од десет јаких извора.

– Занимљивост целе ове приче је у томе што је Теразијски плато једна од највиших тачака у овом делу Београда, а да реке ипак протичу. Овде су подземне воде веома заступљене, а никоме није јасно како ни одакле иду. Није најјасније ни како се та вода фактички пење узбрдо, иако постоје неке теорије и снимци тих подземних водотокова – каже наш саговорник.

Теразијски плато у овоме није усамљен. Правцима скоро свих данашњих најважнијих улица града некада су текле реке. Вода је струјала низ Кумодрашку улицу, а Врачарска река годинама се сливала од Славије па све до Железничке станице.

Једна од некада највећих престоничких река била је Мокролушка и од Великог Мокрог Луга преко Римске и Устаничке улице, сливала се ка данашњем Мостару где се уливала у Саву. Након изградње аутопута Београд-Ниш, после Другог светског рата, овде је направљен огроман колектор, па данас та река тече буквално испод аутопута.

Слична судбина задесила је и остале престоничке подземне воде. Већина је данас “заробљена” у колекторима или се изгубила у у канализационим системима Београда.

Izvor: dnevno.rs

Oznake: A. Bogdanović, Beograd, podzemne vode, Hotel Moskva