Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Милион и по светих мученика у скорије време могу бити канонизовани у оквиру Јерменске апостолске цркве. Питање о канонизацији жртава геноцида јерменског народа разматра се ових дана на Архијерејском сабору у Јеревану. Скуп виших духовнка јерменске цркве одржава се први пут за готово четири века.
Овај сабор јерменских јерарха необичан је по много чему. Последње такво окупљање је било 1651.године и први пут у историји на Сабору учествују епископи јерменских католикосата- Првопрестолног Ечмиадзина (Јерменија) и Великог Дома Киликијског (Либан). Међу изабраним темама је пре свега, одлука да се канонизују жртве јерменског геноцида- то је таква стратегија- изјавио је у интервјуу за „Глас Русије“ политиколог института Кавказа из Јерменије Грант Микаељан:
Међу овим католикосатима било је проблема. То је и полтички фактор и некаква конкуренција. Дуго уопште није било ни комуникације међу њима. Одржавање заједничког сабора може да реши оне проблеме који се се током последњег века веомазаоштрили. Основа помирења ће бити питање од општенародног значаја- канонизација жртава геноцида.
Током векова у традицији Јерменске апостолске цркве свеци су се канонизирали према сећању о извршеном духовном подвигу. Специјалних сабора, заседања и комисије по овом питању у Јерменији се нису одржавали. До данас не постоји специјални чин који би се неко уврстио међу свеце.
Према питању могућности канонизације жртава требало би приступити са доста опреза, сматра помоћник проректора за научно-богословска питања Московске духовне академије Антониј Борисов:
У историји Руске православне цркве било је прецендената, када су велике групе људи, постадавши за веру Христа такође били колективно канонизовани. Последњи велики пример: Јубиларни архијерејски сабор 2000.године. Тада су свецима били проглашени новомученици и верници руски, то јест људи који су пострадали за Христа и своју веру током година совјетских атеистичких прогона.
Ипак, у овом случају геноцид јерменског станивништва у Турској се разматра пре као религиозни прогон, а не као политички и национали. У овом смислу јерменска црква би требало да буде веома опрезна са канонизацијом, а сваки случај да се разматра посебно.
Геноцид Јермена 1915.године сматра се првим геноцидом 20.века. Турска пориче оптужбе за масовно истрбљење око милион и по Јермена током Првог светског рата и врло болно реагује на критике Запада по овом питању. Ипак чињеницу да је то било врло директно истрбљење Јермена од стране Турака, већ су признале многе државе. Међу њима Русија, Уругвај, Венецуела, Аргентина, Кипар, Либан, Канада и већина држава које чине САД, њих 42, као и већина чланица ЕУ.
Дан сећања на жртве геноцида Јермена
Дан сећања на жртве геноцида Јермена обележава се сваке године 24. априла. Тог дана 1915. године били су бачени у тамницу Османске империје, а затим убијени најбољи представници јерменске интелигенције. 800 учитеља, лекара, свештеника, писаца, сликара и јавних посленика земље били су прве жртве репресије. Иза њих је уследило масовно убијање и прогон из своје историјске домовине становника Западне Јерменије.
Резултат првог гедоцида 20. века који је организовала турска партија Уједињење и прогрес био је чудовишан. Погинуло је милион и по Јермена, тачније око половине читавог народа у то време. Остали су само Јермени Руске царевине и избеглице у трећим земљама. Од тада је прошло скоро сто година и све време јерменски народ се бори за међународно признање и осуду геноцида, говори директор Института за Исток Националне академије наука Јерменије Рубен Сафрастајн.
То није само злочин против јерменског народа, већ против читавог човечанства. Признање геноцида од стране међународне заједнице има велики значај не само са тачке гледишта морала, зато што успоставља правду, већ и ради спречавања могућих будућих геноцида.
Турска је током читавог свог постојања спроводила политику фалсификације догађаја из 1915. године, наставља Рубен Сафрастјан.
Нажалост, ова државна политика наставља се и до данас. Али заједно са тим последњих година видимо да се у турском друштву појављују групе интелигенције – студената, научника, који изражавају мишљење супротно званичној политици. Надам се да ће таквих људи у Турској временом бити више.
О злочинама против јерменског народа који су се десили у Османској империји треба говорити на разним језицима света, истиче директор Института за политичка и социјална истраживања Црноморско-Каспијског региона Владимир Захаров.
У Немачкој, Француској, у Италији и у другим земљама чувају се архивски материјали посвећени геноциду Јермена. Делимично они су објављени. Има их чак на руском. Али треба их објавити на енглеском. Нека читав свет задрхти од ужаса који се десио у Турској империји. У Турској сада превладава такво мишљење – то су биле територије које су Јермени напустили. Али нико их није напуштао.
Јермене су убијали и протеривали, они су умирали путем. Ја сам већ тако стар да сам о детињства слушао приче оних који су преживли геноцид. Из Армавира сам и моји суседи су били Јермени. Они су причали како су се спасили, шта се десило 1915. године. То знам према причама очевидаца.
Чињеница геноцида јеременског народа званично је призната у 21 држави света, између осталог Русији. 43 од 50 америчких држава такође се залаже за историјску правду. Међу међународним организацијама које су признале геноцид су Комисија УН за ратне злочине, Европски парламент и Светски савет цркава.
