Прочитај ми чланак„…Дароватељ Божанског разума ти си Гаврило Премудри, јер ти се благодат даде од Предвјечне Премудрости Божије. Стога и нама…подај од Божанске Премудрости у ум и срце наше свјетлост истинскога разума Божијег…“ (Из акатиста (химне благодарности) Светом архангелу Гаврилу) „Гледање Белог Анђела равно је молитви“. (Свети владика Николај (Велимировић))
„Овај свијет је предворје онога свијета. Припреми се у предворју, да би могао ући у дворану.“ (Талмуд, јеврејска света књига)
Foto: Srpska pravoslavna crkva
Манастир Милешева, код Пријепоља, једна је од највећих светиња за Српску православну цркву (СПЦ) и васколики српски народ. Подигао га је краљ Стефан Владислав Немањић у првој половини 13.вијека, као своју задужбину у којој је и сахрањен. Посвећен је Светом Вазнесењу Господњем. У њему су се (од 1237.године када су пренијете из Трнова, у Бугарској) налазиле мошти Светог Саве, које су Турци однијели и спалили на Врачару, у Београду, 1594.године. Свечеве мошти су се тада
„расуле у светлост“. У манастирској цркви је,1377.године, за краља „Србљем и Приморјем“ крунисан Твртко Први Котроманић.
Међу фрескама манастира, најпознатија је „Бели Анђео“, као дио веће цјелине „Мироносице на Христовом гробу“. То је ремек дјело српске средњевјековне умјетности, из 13. вијека. Симбол је младости, трајања и племенитости и преноси поруке љубави, мира и разумијевања.
Када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону, међу „достигнућима Земљана“ био је и „Бели Анђео“. На фресци је представљен Свети архангел Гаврило, раширених крила, обучен у бијели хитон, како сједи на великом камену и прстом указује на празан Христов гроб, мјесто Његовог Васкрсења. Хитон је код старих Грка била кратка, бијела, вунена или ланена хаљина, која се носила
слично кошуљи и опасивала се појасом. Мироносице су жене које доносе добре вијести – благовијести. Оне су ујутро дошле на гроб Васкрслог Исуса Христа са мирисним уљем (миром)
и тамјаном. Свети архангел Гаврило им се јавио, сједећи на камену и објављујући им Христово Васкрсење По неким тумачењима, мироносице су биле прве које су објавиле Васкрсење Господње. Благовјесник зачећа и рођења Господњег показао се и благовјесником Васкрсења Његова.2
Свети архангел Гаврило је заступник пред Богом, боговјесник и благовјесник људскога спасења. Више пута се јављао и у Старом и Новом завјету, најављивао судбоносне догађаје за Јевреје и хришћане и доносио благе, радосне вијести.. Архангелом га сматрају и Јевреји, и хришћани и муслимани. По учењима Светих Отаца, он је жива сила, безтјелесна и један је од седморице врховних ангела – серафима најближих Престолу Божијем. Назив серафим се доводи у везу са јеврејском ријечју „срф“ (горети, спалити). Према том тумачењу, серафими спадају у пламтећа бића која сијају вјечним сјајем. У хришћанској Небеској хијерархији налазе се на првом мјесту.
СПЦ слави Сабор Светог архангела Гаврила, 8.априла (дан послије Благовијести Пресветој Богородици) и 26. јула, као Љетњи Аранђеловдан. Овај празник је установљен у 9.вијеку, поводом јављања Архангела у манастирској келији, у Кареји (духовном и управном сједишту Свете Горе). По предању, Он је прстом на камену исписао пјесму посвећену Пресветој Богородици „Достојно јест“.
На иконама је представљан са свијећом и огледалом од јасписа, као знак да путеви Божији нијесу увијек јасни, али да се током времена могу схватити преко Ријечи Божје и преко слушања унутрашњег гласа савјести. Јаспис је веома тврд полудраги камен, варијетет кварца, најчешће црвене, жуте или мрке боје. Користи се у исцјелитељске сврхе у кристалотерапији, јер, по тумачењу стручњака, доноси душевни мир и енергетску равнотежу, а стимулише и човјекољубље.
Гаврил(о) је изведеница из хебрејског имена „Габриел“ (Гавриел) – „Бог је моја снага“ или „Бог ми даје снагу“. У старогрчком језику, ријеч Габријел има значење – „моћан“, „снажан“, „свемоћан“, „јак“,„велики“… Он је „крепост Божија“ са задатком да кријепи (оснажује) богоугоднике у молитви и подвижништву на Божијем путу. Радостоносни је посланик Божји к Пречистој Дјеви Марији, којој је благовијестио зачеће Сина Божијег осјемењењем и дејством Духа Светога у Њој. А када се Исус
Христос родио у Витлејему архангел је објавио Његово рођење пјесмом небесном:
„…Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.“ Он се јавио Пресветој Мајци Богородици и благовијестио јој да се приближава Њено Успеније на Небеса, отворио јој је пут у Царство Небеско и дао јој свијетлу гранчицу рајску. Свети архангел Гаврило се указао мојој супрузи Драгици као свјетлосно биће наднаравне бјелине. Најприје се „растворио облак“, а затим се
појавио велики крст са сјајним ситним звијездама. Својим дубинским свјетлуцањем, звијезде су стварале утисак тродимензионалности. Из средишног дијела крста су се отвориле Небеске Двери из којих је Свети изашао и споро „ходио“ по небу са блаженом смиреношћу и спуштеним крилима. Указао је да се кроз Небеске Двери узносе ка Господу високо духовно развијене подвижничке душе, као и да ће штитити српски и руски народ на Божјем путу.
Милан Гајовић, Подгорица
19.новембар 2021.године
