„Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви живот, прими вјечни непропадљиви. Због тога, по Божјој заповијести, нађе славу благодат да чини чуда.“
„…засијала си цијелом свијету као пре свијетло сунце и онима који су у
тјелесним и духовним болестима јавила си се као исцјелитељка…“
(Из химни захвалности и благодарности
Преподобној мати Параскеви)
Преподобна мати Параскева – Света Петка (грч. Агиа Параскеви) је
велика српска, византијска (грчка), свеправославна и свехришћанска
светитељка, подвижница и угодница Божија, која је живјела крајем 10. и у 11.вијеку. Дошла је на овај свијет и окончала своје овоземаљско житије у мјесту Епиват, у Тракији, на обали Мраморног мора, близу Цариграда.
Након смрти родитеља, у дјевојачкој доби, напустила је породични дом и
отишла у Цариград. Тамо се замонашила у цркви Света Софија и добила
монашко име Параскева (Петка). Недуго потом, отишла је у Јорданску
пустињу, гдје је живјела богоугодним, подвижничким животом у посту и
молитви, све до старости своје.
У позноме добу њеног живота, уснила је анђела који јој је савјетовао да се врати у своје родно мјесто, Епиват. Послије око двије године, блажено се упокојила у Господу. Након извјесног времена, њен гроб је отворен и откривено је њено миомирисно, нетрулежно тијело.
Њене чудотворне мошти су више пута преношене. Најприје у Цариград,
па у бугарско Трново, 1238.године. На молбу књегиње Милице султану
Бајазиту, мошти Свете Петке су пренијете у Београд. Од 1641.године до
дана данашњег, почивају у румунском граду Јаши.
Прослављање Свете Петке је веома раширено у српском народу. Српска
православна црква празнује 27. октобар, као Дан преподобне мати
Параскеве – Свете Петке, заштитнице породице, жена, дјеце, старих,
болесних и сиромашних. Поред светиња, њој посвећених, налазе се
извори са љековитом водом.
Света Петка се често јавља мојој супрузи Драгици, у сну и на јави, као
свјетлосно биће, надземаљске, стакласте жуте боје које исијава изузетно блаженство и смиреност, са крупним, црним очима, подигнутом шаком и спојеним палцем и домалим прстом. Зрачи смиреношћу и љековитим
погледом и, заједно са анђелима које богоугодно савјетује, исцјељује оне који јој се искрено, молитвено обрате. Светица се јавља и као живи, умни, свјетлосни, „звјездани пут“ који се шири према оном коме се јавља, На вишем, духовном плану, вазнесена је до архангелског нивоа Свете Матроне (Матронушке) Московске Свемоћне и јавља се, најчешће у
сновима, одабранима. Њен овоземаљски лик је највјерније приказан на
бугарској икони на којој пише „Света Петка закрилница блгарска“.
„Свјетлосним лоптама“ Светица успоставља енергетску равнотежу.
Богоугодне душе штити од негативне енергије недобронамјерника.
Помаже у порођајима, односно приликом доласка на овај свијет, али и
спашава од насилне смрти (на примјер, спречавањем саобраћајних
несрећа) оне који то врлим животом заслужују. Благим подизањем руке,
са испруженом шаком, оживљава рад срца и враћа у земни живот оне
којима још није вријеме за одлазак на Небески план.
Света Петка указује да су чедоморство, самоубиство и силовање велики
гријеси и да је потребно више земаљских непорочних живота да се ти
гријеси очисте и од Небеса опросте. Кроз више земаљских отјеловљења,
људске душе које су починиле таква зла морају се, напорним, трновитим
путем, прије свега саме, изборити за духовно спасење и напредовање.
Онима који се искрено кају, и Света Петка, јасновиђењем, помаже
избављењу. Али, светица указује и на богоугодност жртвиног призивања
правде Божије да починиоца великог гријеха стигне зло које је починио.
Богообдарена оздрављује житарична поља и исцјељује природну
средину и људе.
Светица је, у духовном смирењу, више деценија провела у пустињи, у
водооскудици, па јој је Господ дао моћ освећења водоизворишта. Другим
ријечима, Милошћу је обдарена да се, као „таласаста енергија“ „утка“ и
„плови“ водотоковима, чинећи их световодним, односно световодичним.
Преподобна је умногоме умањила штетне последице сатанистичке NATO
агресије на Савезну Републику Југославију. Без њене Богопомоћи,
становништво би масовно умирало од канцерогених обољења.
Боговољена се усрдно моли да канцер нестане са лица Земље (осим за
највеће грешнике) и савјетује да се, као превентива и ради лијечења те
болести „црно грожђе једе више него хлеб“, као да се много више
хранимо бобичастим воћем (прије свега, дрењинама и боровницама).
Света Петка бескрајно воли српски и руски народ. Богонадахнуто штити
Русију од нуклеарног напада, помаже њеној побједи у рату за морално
посрнулим Западом и доприноси, не само да та држава постане центар
Православља, већ и глобално средиште сабирања око истинских
људских вриједности.
Свети српско-руски архангели савјетују да се у Српској православној
цркви и Руској православној цркви Света Петка чешће помиње у
богослужбеним радњама, прије свега, у литургијама, те да би требало
изградити више светиња њој посвећених. Тиме би се српски и руски
народ напајао силном, Божијом, благодатном, заштитном, позитивном
енергијом.
Преподобна Светитељко, моли Бога за нас!
Слава Ти и хвала Света Петко, Свјетлосна Небеснице и Спаситељко
сина мога и цијеле породице моје!