Прочитај ми чланак

Света Николина – девојчица која је спасила светињу и пастире Божје

0

„Не сабирајте себи блага на земљи…Него сабирајте себи блага на небу…Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.“ (Свето јеванђеље по Матеју, 6, 19-21) „…јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно.“ (Коринћанима посланица друга светог апостола Павла, IV, 18)

Манастир Нимник (раније Маријански манастир) се налази у Браничевској епархији Српске православне цркве, у близини села Курјаче, општина Велико Градиште, на 20-так километара од Пожаревца. Посвећен је преносу моштију Светог Николе Мирликијског. Мјесто је божанског исцјељења и сабирања нероткиња, неожењених мушкараца, родитеља и дјеце.

Народно предање говори о 12-годишњој дјевојчици, Светој Николини, која је пострадала због своје храбрости. Дјевојчица је чувала овце на ливади изнад села. Наишли су Турци и наредили јој да им покаже пут до манастира, сакривеног у храстовој шуми, који су намјеравали да похарају. Одговорила им је на влашком језику:

-Нишћу нимник! (Не знам ништа!)

Ни по коју цијену није хтјела одати мјесто манастира и Турци су је заклали. По свједочењу мјештана, на мјесту гдје је дјевојчица изгубила живот налазило се дрво обасјано чудесном свјетлошћу. Та свјетлост се спуштала до главе дјевојчице – великомученице, творећи светачки ореол. На мјесту гдје се некада налазила црква волови су стали и нијесу могли да крену. Сељани су то схватили као Божји знак да ту треба да сахране дјевојчицу и подигну малу капелу. Када су је родитељи сахранили, по предању, око њене главе засвијетлио је плавичасти ореол.

По одговору светице Турцима, манастир је добио име – Нимник. Капела и гроб Свете Николине, које народ одувијек зове „Светиња“, данас се налазе у кругу манастира, чија је заштитница. Ту долазе људи из разних крајева  да, молитвено, понекад и по читаву ноћ, потраже Божју помоћ и изразе захвалност

Обновљени манастир се некад звао Маријански, по називу тадашњег села, а данашњег засеока села Курјаче. Манастир Нимник је настао на темељима средњевјековне задужбине припадника српске властеле. Једно, свештено пренијето, народно предање каже да је црквицу Светог Николе, на чијим темељима је саздан манастир Нимник, „…изградио цар Лазар, а кнез Милош обновио 1825.године, као мирску цркву (у којој свештенослуже презвитери и ђакони, а не монаси – М.Г.)“.

Света Николина се често указује мојој супрузи Драгици, као срећна, разиграна дјевојчица у извезеној народној ношњи и кошуљи, налик руској. Њена анђеоска крила су савијена у облику латиничног слова „S“, која стално трепере и сијају у боји злата и меда.

Долази налик лептиру, најприје са лоптастом главом, а онда се појављује у народној ношњи, са анђеоским крилима. Понекад стане поред жељезничке пруге и титрајући „хода“…

Света Николина је мојој супрузи најчешће указивала на припремање „судског убиства“, у затвору у Схевенингену, српског хашког хероја Слободана Милошевића, те на опасности које пријете његовој породици. По указању светице, спашен је живот Марку Милошевићу и он се не смије враћати у Србију.