Руски ловац МиГ-31 који је развијан седамдесетих година, а уведен у употребу 80-тих година, ускоро ускоро ће добити наследника.
МиГ-31 је намењен за откривање и уништавање балистичких и крстарећих ракета, као и за уништење разних авиона и то од беспилотних летилица, па до сателита у ниској орбити. Иако је овај пресретач развијен пре више од 40 година и борбени је авион четврте генерације, његово наоружање је по тврдњама Руса, способно да онеспособи америчке борбене авионе 5. генерације у које спада Ф-35 (што је сигурно тачно-прим.прев.).
Овај ловац може да онеспособи ваздушне циљеве који се крећу брзином и већом од 5Ма, а може их са сигурношћу открити и на удаљености од 280 километара, захваљујући фазном радару, који ниједан други авион није имао почетком овог века.
Ловац пресретач МиГ-31 носи између 5 и 9 тона наоружања, а његов арсенал укључује разну врсте муниције као и ракете дугог домета које могу самостално да делују без посебног захвата. МиГ-31 такође може бити и командни авион који замењује сателите максималне тежине до 160кг који делују на висини до 600Км.
Почетком 2017. потпредсједник руске Уједињене ваздухопловне корпорације Сергеј Коротков рекао је новинарима да се наставља рад на развоју ловца МиГ-41. Према његовим речима, то ће бити авион нове генерације, која ће заменити ловац МиГ-31. Коротков је такође споменуо да су дизајнери специјалног дизајнерског бироа Микојан, као и представници других одбрамбених предузећа учествовали у креирању овог потпуно новог авиона.
Командант Ваздушно-космичких снага Русије Виктор Бондарев је још раније извештен о пројекту МиГ-а 41 који раде стручњаци Корпорације Микојан. Бондарев је изјавио да се развој нових борбених ловаца активно спроводи, а да се крајем 2017. године очекује полетање прототипа. Командант руских ваздухопловних снага изјавио је новинарима да је увођење авиона у наоружање планирано за 2025. годину. До сада готово ништа није познато о ово ваздухоплову. Не зна се ниједна од његових карактеристика, као ни детаљи о спољном изгледу овог авиона. Постоје само скице прототипова доступних на интернету. Може се само шпекулисати о карактеристикама долета и брзине.
Да би схватили суштину, морамо разумети задаке које ће обављати нови борбени авион и његов систем наоружања.
Авион ће вероватно бити тестиран до 2020. године. У међувремену, његов старији брат МиГ-31 ће се успешно суочавати са задацима, а сигурно неће бити избачен из наоружања пре почетка 2030-е године. Треба нагласити да је нови борбени авион одвојено развијен од Су-57 и није његов конкурент, а испуњаваће потпуно другачије задатке. Висока маневарска способност за тактички стелт пресретач МиГ-41 и није неопходна, јер лети великом брзином на великој надморској висини, а ново оружје и надограђени радар су управо оно што је потребно, а то је уништити ултра брзе циљеве на великим надморским висинама.
Ако стручњаци Корпорације МиГ буду овај ловац дизајнирали слично МиГ-у 31, можемо очекивати врхунски стелт пресретач, поготову, ако му наоружање буде смештено унутар конструкције. Топ ће највероватније бити изостављен, јер је неефикасан за овај авион.
Једна од главних претњи у догледној будућности за Русију могу бити војне хиперсоничне беспилотне летилице, чији је развој у узлазној фази у САД. Као пример може се навести Боинг Икс-51 хиперсонички ваздухопловни пројекат, развијен за стратегију “ Брзог ударца“. Брзина ове летилице , према неким информацијама, је између 6 до 7 хиљада км/ч. Овакви системи наоружања су способни да буду стратешка претња, јер нису зависни у евентуалном нуклеарном рату. Ова врста ракете може уништити непријатељске циљеве и због огромне кинетичке енергије. Све ово иде на руку америчкој ратној реторици која је пре свега упућена Русији.
Тренутно Русија развија нову ракетu РВВ-БД и то на бази ракете дугог домета ваздух-ваздух Р-37. То је ракета са ракетним погоном на чврсто погонско гориво домета до 300 км.
Треба споменути пре свега активну главу за самонавођење као и систем високо прецизног инерцијалног управљања произведених на бази ласерских жироскопа.
Осим овог пројектила развијене су ракете вазух-ваздух дугог домета КС-172. Пројектил је утемељен на бази доказане ракете 9М83 против-ваздушног система одбране С-300В.
Иако је брзина циљева за ову ракету 4 км/с, њена предност је пре свега дуги домет који досеже до 400 км, пратећи истовремено и до 12 циљева. Ове ракете су оне којима би МиГ-41 могао бити опремљен, ако се уведу у наоружање..
Средином осамдесетих СССР је развио и експериментисао „Д“ модификацијом ловца Миг-31 (четврта генерација). Био је то комплекс против-сателитског наоружања 79М6 „Контакт“, који нажалост (прим.прев.) није усвојен, услед „смиривања“ тензија у свету, па је Вашингтон постигао споразум са Москвом да прекине програм.
Завршавајући чланак треба рећи и то да код МиГ-а 41постоји и проблем „пилотирања ваздухопловом“. Другим речима, питање је да ли ће овај борбени авион контролисати пилот или ће то бити беспилотна летилица. С обзиром на преоптерећење које ће доживљавти на таквим брзинама, друга опција изгледа много вероватнија, али треба бити реалан и рећи да Русија има проблема са конструисањем савремених дронова, али треба и нагласити да је задњих година далеко отишла у том правцу (прим. прев.)
Растуће тензије у свету због којих је трка о наоружању неминовна и немилосрдна, присиљавају светске силе да усвајају све више и више нове система наоружања. Канцеларија за дизајн МиГ има велико искуство у развоју ловаца пресретача. Борбени авиони, развијени од њих и данас држе светске рекорде у висини, брзини и долету.
За СРБИН ИНФО са енглеског на српски превео пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић-пилот
БОНУС ВИДЕО
Гост емисије „Интервјуи”, медијске куће „Центар”, била проф. Радмила Тонковић, филозоф, новинар, историчар ваздухоплоства и некадашња Прва дама српског ратног ваздухоплоства – радила је у Команди РВ и ПВО у Београду као овлашћени преводилац и документариста руских правилника употребе ваздухопловне борбене технике. Све тајне и сва ажурирања коришћења руске технике из Москве ишле у њене руке, а потом у ескадриле и ПВО јединице.
Од стране самих српских пилота награђана је као једина жена у Србији са Златним летачким знаком РВ и ПВО Војске Србије. Професор Радмила Тонковић је и од стране Међународне ваздухопловне федерације награђена престижном Дипломом „Пол Тисандиер“ (“Паул Тиссандиер”), за допринос развоју авијације уопште, а посебно спортском ваздухопловству. – диплома је установљена 1952. године у част Пола Тисандиера, генералног секретара ФAИ у периоду од 1919. до 1945. године.
Такође, Руска државна Дума је г-ђу Тонковић наградила јубиларном Медаљом „Ломоносов – 300 година“ за развој руске науке, културе и историје, а Руска Федерација „Медаљом за развој и учвршћење пријатељства, културних и историјских веза народа Русије и Србије“, коју јој је уручио руски амбасадор у Србији, док јој Руска Федерација додељује још две медаље – „Мир и пријатељство Русије и Србије“ и „Медаљу за заслуге у култури и уметности“.
Проф. Радмила Танковић је и аутор једине ваздухопловне енциклопедије о женама пилотима у свету „Небеске хероине свете”, која је већ у Русији постала универзитетски уџбеник. Интервју, за медијску кућу „Центар”, (Зграда „Борбе”, Трг Николе Пашића 7, Београд) водио је гл. уредник српског медија „Србин.инфо”, Дејан Петар Златановић. Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.