Прочитај ми чланак

СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ О ПРОЈЕКТУ руског ловца пресретача МиГ-41

0

Руски ловац МиГ-31 који је развијан седамдесетих година, а уведен у употребу 80-тих година, ускоро ускоро ће добити наследника.

МиГ-31 је намењен за откривање и уништавање балистичких и крстарећих ракета, као и за уништење разних авиона и то од беспилотних летилица, па до сателита у ниској орбити. Иако је овај пресретач развијен пре више од 40 година и борбени је авион четврте генерације, његово наоружање је по тврдњама Руса, способно да онеспособи америчке борбене авионе 5. генерације у које спада Ф-35 (што је сигурно тачно-прим.прев.).

МиГ -31

Овај ловац може да онеспособи ваздушне циљеве који се крећу брзином и већом од 5Ма, а може их са сигурношћу открити и на удаљености од 280 километара, захваљујући фазном радару, који ниједан други авион није имао почетком овог века.

Ловац пресретач МиГ-31 носи између 5 и 9 тона наоружања, а његов арсенал укључује разну врсте муниције као и ракете дугог домета које могу самостално да делују без посебног захвата. МиГ-31 такође може бити и командни авион који замењује сателите максималне тежине до 160кг који делују на висини до 600Км.

Могући изглед МиГ-а 41

Почетком 2017. потпредсједник руске Уједињене ваздухопловне  корпорације Сергеј Коротков рекао је новинарима да се наставља рад на развоју ловца МиГ-41. Према његовим речима, то ће бити авион нове генерације, која ће заменити ловац МиГ-31. Коротков је такође споменуо да су дизајнери специјалног дизајнерског бироа Микојан, као и представници других одбрамбених предузећа учествовали у креирању овог потпуно новог авиона.

Командант Ваздушно-космичких снага Русије Виктор Бондарев је још раније извештен о пројекту МиГ-а 41 који раде стручњаци Корпорације Микојан. Бондарев је изјавио да се развој нових борбених ловаца активно спроводи, а да се крајем 2017. године очекује полетање прототипа. Командант руских ваздухопловних снага изјавио је новинарима да је увођење авиона у наоружање планирано за 2025. годину. До сада готово ништа није познато о ово ваздухоплову. Не зна се  ниједна од његових карактеристика, као ни детаљи о спољном изгледу овог авиона. Постоје само скице прототипова доступних на интернету. Може се само шпекулисати о карактеристикама долета и брзине.

Могући изглед МиГ-а 41

Да би схватили суштину, морамо разумети задаке које ће обављати нови борбени авион и његов систем наоружања.

Могући изглед МиГ-а 41

Авион ће вероватно бити тестиран до 2020. године. У међувремену, његов старији брат МиГ-31 ће се успешно суочавати са задацима, а сигурно неће бити избачен из наоружања пре почетка 2030-е године. Треба нагласити да је нови борбени авион одвојено  развијен од Су-57 и није његов конкурент, а испуњаваће потпуно другачије задатке. Висока маневарска способност за тактички стелт пресретач МиГ-41 и није неопходна, јер лети великом брзином на великој надморској висини, а ново оружје и надограђени радар су управо оно што је потребно, а то је уништити ултра брзе циљеве на великим надморским висинама.

Могући изглед МиГ-а 41

Ако стручњаци Корпорације МиГ буду овај ловац дизајнирали слично МиГ-у 31, можемо очекивати врхунски стелт пресретач, поготову, ако му наоружање буде смештено унутар конструкције. Топ ће највероватније бити изостављен, јер је неефикасан за овај авион.

Слика Икс-51 у лету

Једна од главних претњи у догледној будућности за Русију могу бити војне хиперсоничне беспилотне летилице, чији је развој у узлазној фази у САД. Као пример може се навести Боинг Икс-51 хиперсонички ваздухопловни пројекат, развијен за стратегију “ Брзог ударца“. Брзина ове летилице , према неким информацијама, је између 6 до 7 хиљада км/ч. Овакви системи наоружања су способни да буду стратешка претња, јер нису зависни у евентуалном нуклеарном рату. Ова врста ракете може уништити непријатељске циљеве и због огромне кинетичке енергије. Све ово иде на руку америчкој ратној реторици која је пре свега упућена Русији.

РВВ-БД

Тренутно Русија развија нову ракетu РВВ-БД и то на бази ракете дугог домета ваздух-ваздух Р-37. То је ракета са ракетним погоном на чврсто погонско гориво домета до 300 км.

Треба споменути пре свега активну главу за самонавођење као и систем високо прецизног инерцијалног управљања произведених на бази ласерских жироскопа.

Осим овог пројектила развијене су ракете вазух-ваздух дугог домета КС-172.  Пројектил је утемељен на бази доказане ракете 9М83 против-ваздушног система одбране С-300В.

Иако је брзина циљева за ову ракету 4 км/с, њена предност је пре свега дуги домет који досеже до 400 км, пратећи истовремено и до 12 циљева. Ове ракете су оне којима би МиГ-41 могао бити опремљен, ако се уведу у наоружање.. 

Средином осамдесетих СССР је развио и експериментисао „Д“ модификацијом ловца Миг-31 (четврта генерација). Био је то комплекс против-сателитског наоружања 79М6 „Контакт“, који нажалост (прим.прев.) није усвојен, услед „смиривања“ тензија у свету, па је Вашингтон постигао споразум са Москвом да прекине програм.

Ракета КС-172

Завршавајући чланак треба рећи и то да код МиГ-а 41постоји и проблем „пилотирања ваздухопловом“. Другим речима, питање је да ли ће овај борбени авион контролисати пилот или ће то бити беспилотна летилица. С обзиром на преоптерећење које ће доживљавти на таквим брзинама, друга опција изгледа много вероватнија, али треба бити реалан и рећи да Русија има проблема са конструисањем савремених дронова, али треба и нагласити да је задњих година далеко отишла у том правцу (прим. прев.)

Растуће тензије у свету због којих је трка о наоружању неминовна и немилосрдна, присиљавају светске силе да усвајају све више и више нове система наоружања. Канцеларија за дизајн МиГ има велико искуство у развоју ловаца пресретача. Борбени авиони, развијени од њих и данас држе светске рекорде у висини, брзини и долету.

За СРБИН ИНФО  са енглеског на српски превео пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић-пилот

БОНУС ВИДЕО

Гост емисије „Интервјуи”, медијске куће „Центар”, била проф. Радмила Тонковић, филозоф, новинар, историчар ваздухоплоства и некадашња Прва дама српског ратног ваздухоплоства – радила је у Команди РВ и ПВО у Београду као овлашћени преводилац и документариста руских правилника употребе ваздухопловне борбене технике. Све тајне и сва ажурирања коришћења руске технике из Москве ишле у њене руке, а потом у ескадриле и ПВО јединице.

Од стране самих српских пилота награђана је као једина жена у Србији са Златним летачким знаком РВ и ПВО Војске Србије. Професор Радмила Тонковић је и од стране Међународне ваздухопловне федерације награђена престижном Дипломом „Пол Тисандиер“ (“Паул Тиссандиер”), за допринос развоју авијације уопште, а посебно спортском ваздухопловству. – диплома је установљена 1952. године у част Пола Тисандиера, генералног секретара ФAИ у периоду од 1919. до 1945. године.

Такође, Руска државна Дума је г-ђу Тонковић наградила јубиларном Медаљом „Ломоносов – 300 година“ за развој руске науке, културе и историје, а Руска Федерација „Медаљом за развој и учвршћење пријатељства, културних и историјских веза народа Русије и Србије“, коју јој је уручио руски амбасадор у Србији, док јој Руска Федерација додељује још две медаље – „Мир и пријатељство Русије и Србије“ и „Медаљу за заслуге у култури и уметности“.

Проф. Радмила Танковић је и аутор једине ваздухопловне енциклопедије о женама пилотима у свету „Небеске хероине свете”, која је већ у Русији постала универзитетски уџбеник. Интервју, за медијску кућу „Центар”, (Зграда „Борбе”, Трг Николе Пашића 7, Београд) водио је гл. уредник српског медија „Србин.инфо”, Дејан Петар Златановић. Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.