Pročitaj mi članakTokom prethodne godine međunarodne okolnosti i naročito rat u Ukrajini doveli su do novih, neprikrivenih pritisaka i nastojanja da srpski narod koji živi izvan granica Republike Srbije bude dodatno obespravljen
Удружење грађана Напредни клуб од 2009. године објављује годишње Извештаје о политичким правима српског народа у региону. Реч је о више од 1.6 милиона грађана који живе у осам суседних и оближњих држава и на једној територији под међународном заштитом. Клуб анализира и прати стање постојећих, домицилним уставима и законима прописаних права и равноправности српског народа.
Током претходне године међународне околности и нарочито рат у Украјини довели су до нових, неприкривених притисака и настојања да српски народ који живи изван граница Републике Србије буде додатно обесправљен.
Рушење „Дејтона“
У Босни и Херцеговини ситуација је током 2023. и 2024. радикализована искључивом одлуком САД и савезника да убрзају процес укидања Устава из 1996. и потпуног развлашћивања Републике Српске. Са тим циљем уведене су једностране санкције Влади и привреди РС, злоупотребљене банке које под притиском Вашингтона раде незаконито.
Корумпирани су процес избора и Суд БиХ. Поведен је политички судски процес, на основу нелегално донесених закона, који за циљ има уклањање из политичког живота дела изабраног вођства Републике Српске и БиХ. Република Српска ову кризу није започела, она је током протеклих осамнаест година, само у различитој мери, реаговала на отворене нападе.
Представници САД и држава НАТО-а настоје да српском народу одузму уставни статус, да укину аутономију Републике Српске и да изврше асимилацију становништва. Они желе стварање секуларне „босанске нације“ зато што теже да сузбију Србију и Руску Федерацију, али и из страха од Бошњака и стварања монолитне муслимаске независне државе. Настављено је неуставно и незаконито отимање уставних надлежности и власништва само Републици Српској.
Настојања Српске да успостави уставне надлежности проглашена су од стране САД и ЕУ за кршење Устава и борбу против некаквих вредности. Посебно су изражене претње нелегално именованог Високог представника ОУН Кристијана Шмита. Од нарочите важности је настојање нелегалног и нелегитмног Уставног суда БиХ да измени Устав ове државе. Повећан је број етнички мотивисаних инцидената. САД, Британија и Немачка обесправљивање Срба спроводе и нелегалним (у односу на Устав БиХ и Повељу ОУН) доношењем „Резолуције о осуди геноцида у Сребреници“, која представаља круну политичке и расистичке злоупотребе ратних злочина.
У Републици Хрватској је настављена политика асимилације и обесправљивања Срба. СДСС је искључен из извршне власти. Иако имају широка законска права, Срби су предмет систематског обесправљивања, кампањи мржње, а и даље су жртве свакодневних инцидената на националној основи. Нису испуњене одредбе Ердутског споразума, а ћирилица је, упркос закону, и даље потиснута.
Црна Гора и Космет
У Црној Гори Срби имају нешто већа права и мање су неравноправни него прошле године. Андрија Мандић, вођа НСД (Нове српске демократије, прим. НС), највеће српске странке, постао је председник Скупштине Црне Горе, а у Владу је ушло петоро политичких представника Срба (реч је о 15% њеног састава). Истина, спречен је њихов улазак у у ресоре који су везани за војску или полицију.
Представници САД и ЕУ, међутим, и даље јавно говоре како су противни свакој могућности уласка српских странака у извршну власт. Током претходне године спроведен је, уз многа условљавања и претње бојкотом црногорских странака, Попис становништва. Резултати пописа, кад је реч о идентитетским питањима, нису објављени ни данас, после осам месеци. Иако нису остварена сва њихова уставна права, нешто више Срба него што је то био случај раније запослено је у државној управи и локалној самоуправи (иако су и даље најмање 30% подзаступљени у односу на удео у становништву).
Српски језик, писмо, култура и историја и даље су мета кампањи мржње, државне асимилације, а странке двоидентитеташа настоје да српске странке означе као агентурне и екстремистичке.
На територији Косово-УНМИК Срби су обесправљени. Мета су полицијског прогона. Србија је током претходне године учинила велике уступке у преговорима са Албанцима, док ови до сада нису испунили одредбе Бриселског споразума из 2013. године у вези са Заједницом српских општина. Усменим прихватањем Охридског споразума Србија је признала независност Косова. Упад албанске полиције и „војске“ на Север Косова довео је до тешких последица.
Постоје основане сумње да је наводна српска побуна у близини манастира Бањска била договорена између Београда и НАТО-а, како би њеним поразом било оправдано одустајање Србије од Севера Косова. Велики број Срба је ухапшен, неки од њих су мучени, свакодневни су напади, између осталих и оружани, на српске цивиле. СПЦ је и даље мета албанских власти и питање својине манастира Дечани довело је до једне пресуде Уставног суда Косова-УНМИК чије поштовање привремене установе Косова-УНМИК политички условљавају.
У Републици Северној Македонији српски народ је и даље обесправљен. Он нема иста права као националне мањине у другим бившим југословенским републикама. Истовремено Македонци у Србији уживају пуна права националне мањине у складу са највишим европским стандардима. СПЦ је пре две године године дала аутокефалност МПЦ. После велике победе опозиције овог пролећа на власт је дошла и Демократска партија Срба у Македонији, а њен председник Иван Стоилковић постао је потпредседник владе Северне Македоније.
У Републици Словенији Срби и даље не уживају статус националне мањине, за разлику од неких других, малобројнијих, народа. Нетачно им је оспорено историјско присуство на простору Словеније. Словенци у Србији насупрот томе уживају пуна национална права.
У Албанији српски народ не ужива права националне мањине, за разлику од Албанаца на Југу Србије – чија су права заштићена највишим европским законским стандардима. У Румунији и Мађарској стање права је током протекле године било задовољавајуће. Званична Србија се у већој мери него раније посветила питањима везаним за српски народ у БиХ и Црној Гори.
