Прочитај ми чланакКуда српску државу и њене грађане усмерава уговор с творцем идеје о глобалном усрећитељском преуређењу живота и економије.
Дубоке промене дешавају се у међународној арени, цео систем тресе грозница, саопштио је недавно министар спољних послова РФ Сергеј Лавров у свом обраћању Државној думи.
Без сумње пажљиво одабрана, управо је та изговорена реч – грозница – одговарајући код за тумачење глобалних збивања и вртоглавог убрзавања токова догађаја у свету, тачније у свим сегментима поменутог међународног система. Актуелне „грозничаве“ промене одвијају се по правилу „истрајавања на имунолошком одговору којим угрожени организам покушава да неутралише ударе, од бенигних до потенцијално веома опасних по систем“.
Највећи део глобалног устројства које се грозничаво тресе не успева, међутим, да зацели напуклине, савлада и неутралише опасне уљезе у систем, па се ломови и болести понављају и увећавају од једне до друге планетарне геополитичке тачке. Грозница је дакако и садашњи системски поредак Србије и Балкана, али не мање и оних центара моћи који дижу температуру и убрзавају пулс свих збивања и притисака на утицајне актере како на свом терену, тако и на нашим просторима.
У склопу потреса и епохалних обрта именованих као „систем тресе грозница“ пратили смо протеклих дана и наговештаје временски блиских промена економске и политичке будућности Србије. Затечени помпезним најавама да је наша земља на путу да потпише приступницу слободном путу у небо мегатрговине, Споразум о слободној трговини с Кином, Срби већ следећег дана сазнају да вилински чаробни штапић који додирује одабране није ту заустављен: из рајске долине зване Давос смеши нам се и пољупце шаље сам Клаус Шваб. Може ли удар грознице бити јачи од овог а да истовремено не згроми циљани, или запоседнути систем? Вест објављена у понедељак, 7. фебруара, открила је да је стрела прогреса званог велики ресет управо одапета пут наше земље: „У седишту Светског економског форума (WEF) у Женеви данас је потписан Споразум о успостављању Центра WEF-а за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана. Параф на споразум ставили су директор владине Канцеларије за ИТ и електронску управу Михаило Јовановић и Џереми Јургенс, извршни директор задужен за центре WEF-а за четврту индустријску револуцију, у присуству премијерке Србије Ане Брнабић и оснивача и извршног директора WEF-а Клауса Шваба и председника WEF-а Боргеа Брендеа.“
Разумемо ли шта нам се владиним „парафом на споразум“ заиста приближава? Куда српску државу и њене грађане усмерава уговор с творцем и агитатором идеје о глобалном усрећитељском преуређењу живота и економије на планети описаном као „једна од најопаснијих и истовремено најмање схваћених промена у протеклих барем сто година“?
Када се грозничавост смири, а температура спусти на здрав статус, биће могуће спокојне главе размислити о томе шта ће најављена звездана прашина из Давоса донети будућем животу земље. До тада, чини нам се корисним да поновимо упозорења која су поводом истоветног споразума – приступања „четвртој револуцији“, већ забележена у свету, и то у нама блиском свету.
Када су, наиме, Влада Руске Федерације и Светски економски форум потписали меморандум о оснивању „Центра за четврту индустријску револуцију“ у Русији, умне главе ове земље предочиле су неколико важних чињеница. Коментарисао је догађај економиста највишег ауторитета, професор Валентин Катасонов: „Разочаравајућа је вест о формирању Центра четврте индустријске револуције у Русији. То је знак да је Русија ’легла’ под светску елиту. Светски економски форум је неки координациони центар који спроводи ресет целог светског поретка, такозвани the great reset. Клаус Шваб, који руководи Светским економским форумом, објављује идеје светске елите и светских закулисних владара. Поново се ствара глобални концлогор – смањује број становништва, деиндустријализује економија, и коначно урушавају национални суверенитети.“
Забринути Катасонов није штедео руске потписнике „ђавољег документа“, а сумњамо да би био благонаклон и према овдашњим: „Искрено говорећи, људи који потписују документ у ком се користи синтагма ’четврта индустријска револуција’ једноставно су искључили мозак и свест, и играју по нотама светске елите.“
Оштро и песимистично указивање на опасности од марифетлука светске елите која се буни и води „социјални рат виших слојева против нижих“, читамо у речима историчара и академика Андреја Фурсова: „Шваб је објаснио, да када он каже ’Четврта индустријска револуција’, има у виду следеће: ’Ако су прве три индустријске револуције оно што ми чинимо са светом, што човек чини са светом, што ви чините са светом, онда је Четврта индустријска револуција оно што чине са вама.’ И даље, цитирам готово дословно: ’Ако ви примате нешто у себе и постајете геномодификовани, онда се мења ваш идентитет.’ То јест ’Четврта индустријска револуција је измена човековог генома, она је стварање другог типа човека’. То је оно што желе да учине трансхуманисти. Мене све ово веома подсећа на филм Господар прстенова. У другом делу Саруман, а у трећем Орк Азмог вичу: ’Завршила се епоха људи! Почиње време Орака!’ Ето, то је оно што желе да учине… Наравно, не Шваб већ оне снаге које стоје иза њега – да претворе људе у орке.“
Слушајући/читајући Фурсова, разумљиво је да најпре не желимо да поверујемо да су блажени српски потписници Уговора о четвртој револуцији икада и помислили на сценарио сличан описаном.
Наставимо ли пак разматрања у складу с метафоричном, а умесно и адекватно одабраном употребом појма грознице, подсетићемо да је познато да ово стање често прате бунцање и несувисли гестови – појава говора и понашања који не одговарају стварности и препорукама разума. Истовремено, не заборавимо да – као равнотежа безумном говору „у стању врућице“ – грозничавост бива праћена и моћним увидима у скривени смисао и истине које појавна стварност разним наносима „лукаве пропаганде“ уме да замагли и сакрије.
Управо увидом у логос скривен иза појавне светске системске грознице, Андреј Фурсов даље разоткрива отрежњујуће чињенице о „четвртој револуцији“: „Уз дигитализацију држава као таква више није потребна. Она је љуштура, суво дрво на које се могу обесити сви пси. Зато, мислим, дигиталци неће укинути државу него ће на њој вешати све псе. Дакле, држава ће одговарати, она ће бити крива(ц). Какав год био наш однос према савременој држави, чак и држави у ултракапиталистичким земљама, ипак је она, у савременом свету – теоријски, подвлачим – теоријски једина заштита малог човека од корпорација. При томе, она штити малог човека не због њега самог већ због својих интереса, јер државна бирократија, простор државне бирократије у свету се, као шагринска кожа, скупља све више јер га освајају корпорације. И због тога Шваб каже да у дигитализованом свету неће бити никакве државе.“
Препоручујући читаоцима целовита разматрања Фурсова и Катасонова (преводи објављени на овдашњим водећим антиглобалистичким порталима), навели смо њихове фрагменте драгоцене за разумевање смисла грознице која, не баш срећно и обећавајуће, мења и обликује садашњи „систем у међународној арени“, али и нашу будућност. Како то засигурно није поредак о којем су се грађани Србије одобравајуће изјаснили, верујемо да је реч о поретку и будућности која – упливом неког вишег ума, снажнијег од швабовске памети – у наш живот заправо никада неће стварно доћи!
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 14, 2022
