Прочитај ми чланакКоцка о повлачењу Александра Вучића са било које од функција одавно је бачена и котрља се дуже од деценије, па зато ни не чуди што то више не мора да ради сам, па тако његов одлазак најављују други и одмах се утркују ко ће први да га замоли да одустане.
Последње повлачење из рукава пласирао је у недељу увече преко Пинка, када је објављено да је најближим сарадницима рекао да је спреман да се повуче.
Први у ред су стали Дарко Глишић и Братислав Гашић који су закључили да напредњаци неће више моћи да постоје без њега, што и није нека новост. Молбе да вођа остане на свом месту наставиће да се ређају наредних дана, од врха ка нижим ешалонима СНС-а, све док сви који треба не прођу редовни тост провере лојалности.
Сада само треба да сазнамо да ли је ова најава повлачења пласирана у циљу додатне драмтизације око Косова или је то почетак прављења неке нове организације, најављеног Српског блока. Подсетимо и да је само од 2020. године пет пута обећавао да ће повући с чела СНС-а, а прву такву јавну најаву дао је још давне 2014. (тачан број у осам година није лако утврдити, али ту је негде око 12, плус-минус један, два).
Шта год да је у питању није лоше за замајавање (неки би рекли спиновање) просечног српског гласача који тек треба да схвати како је председник од „одбио сам да примим тај документ“ и „нећу ни да га погледам“ експрес метаморфозом дошао до тога за француско-немачки план за Косово каже: „Може, али под једним условом“.
Осим још неколико медија ван режимске контроле тешко да има ко да га подсети да је обећавао и да „нема намеру да се кандидује на председничким изборима“ (2017), потом да не размишља да се рекандидује за други мандат, те ће „неко други морати да преузме одговорност“ (2021), а сада и да му „не пада на памет да мења Устав“ ради, не дај боже трећег круга на Андрићевом венцу.
Прва Вучићева театрална најава, коју писац ових редова памти, није из времена СНС-а, већ из давне 2004, када је уочи другог круга избора који су одлучивали о томе ко ће водити Београд рекао да ће се повући из политике ако не победи кандидата Демократске странке Ненада Богдановића.
Потом је 2005. године у ТВ дуелу на Пинку са Драганом Ђиласом (да, некад је и на ружичастој телевизији постојао овакав ТВ дуел о чему сада сведоче само још стари снимци на Јутјубу) објаснио да је од свог обећања одустао зарад општих интереса. У истом дуелу уживо је најавио ново повлачење из политике уколико исти тај Ђилас не буде успешно осуђен за кривична дела која му је тада СРС стављала на терет (тада још увек није био лопов већ „само“ тајкун у очима радикала).
Нова странка (СНС) донела је нова обећања о повлачењима која су временом све чешће почела да се понављају, испитујући границу дужине памћења просечног српског бирача (која очигледно још није испитана до краја). Било је обећања о повлачењу из политике и 2016, а потом је од 2019. улог смањен на само одлазак с чела напредњака.
Пракса је показала да на обећања о повлачењу може да га изгледа натера само сплет околности. Једини пут када је делимично испунио дату реч био је 2008. године, када се после распада СРС-а стварно повукао из политике, на нешто више од недељу дана, када је вероватно тврдио пазар око улоге у новој организацији коју је кренуо да прави Томислав Николић.
Можда га на крају косовски чвор, западне силе, руски утицај или нешто четврто заиста натерају да ових дана (година) испуни дато обећање, али сви знамо да ће на релазацију утицати искључиво неки други фактори, а не нечија гола реч.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 23, 2023
