Прочитај ми чланакПреображење пада током Госпојинског поста посвећеног Богородици, који су жене махом постиле, али на Преображење нико не би требало да мрси.
Празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, данас обележавају Српска православна црква и њени верници.
У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
„Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија, који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму“, пише у верским књигама.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Према распрострањеном веровању, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко тада одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив. Није добро ни да неко плаче, а ни да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Занимљиво, али днк анализом капљица воде пре неколико година су руски научници доказали да се 19. августа (по новом календару) заиста мења вода у рекама, језерима, морима јер се мења састав атмосферских падавина, тако да постаје тежа за пливање и остаје преображена све до Ђурђевдана. Али, не зна се како су то знали стари народи када није постојала днк анализа атома воде, а преображавање атома је немогуће утврдити чулима.
