Прочитај ми чланак

Суморна судбина суморног диктатора:Заглављен између дубоких џепова и плитке памети

0

Не постоји начин да режим Александра Вучића заврши своју деструктивну мисију на миран начин. „Биографија" његовог политичко-пословног предузећа јасно говори да се криминално коло у које се ухватио, све брже окреће. Природним законима биће избачен из тог кола. Ако удари у зид Палате правде у Београду, може сматрати да је још добро прошао. Сигурни је само да га чека казна. Казниће га мафија коју је створио, држава коју је понизио, народ који је презирао и према коме се односио као према деци у „специјалној школи".

Почео је са криминалом, у криминалу и завршава. Тако би требало укратко описати успон и пад Александра Вучића, човека трајно зараженог ниским страстима које носи у себи као својеврсну аутоимуну болест.

Све што је до сада јавност о њему знала и што ће тек сазнати, говори у прилог овој „дијагнози“. Јер, ради се о „слојевитим“ поремећајима, што наслеђеним, што стеченим. Са једне стране, његова страст према друштвеном талогу и изражени садомазохизам, а са друге опседнутост „вољом за моћ“ и новцем, довела су ту болесно нарцисоидну особу још у раној младости до врата удбашке Српске радикалне странке, а касније и у „шизму“ и стварање последње диктатуре на европском континенту.

Данас је, као прави куплер-мајстор, окружен сличнима себи. Та дружина живи своје римске баханалије: лочу, ждеру, курвају се, пљачкају државу, руше стара градска језгра (јер историја почиње од њих!), отимају станове, куће, градска грађевинска земљишта, пољопривредна газдинства, бесправно секу хиљаде хектара шума, отимају токове здраве пијаће воде и претварају у своје приватне хидроцентрале, протерују, прогањају, затварају свакога ко им се нађе на путу…Укратко, за нешто више од десет година, успели су незапамћеним насиљем да промене и географију и демографију Србије. А, уверени су да мењају и историју.

И све то раде као најгора окупациона власт, по директном налогу Александра Вучића, човека који је дословно подивљао од неспутане моћи и сам срља од те превелике моћи директно у затвор, на дугу робију, са себе сличнима.

Међутим, нико од њих не спава добро. И нико никоме не верује.

Параноични Вучић има своје параноичне поданике. Нико од њих није спреман да сутра кад буде првооптужени за сва зла која је његов режим починио, стане у његову одбрану. Јер, ради се о маси без идеологије и о њиховом „вођи“ социопати који такође не верује ни у шта и нема никакав духовни или макар идеолошки ослонац. А, такво му је и политичко-криминално предузеће под именом Српска напредна странка.

Да се не заборави, та „организација“, настала је наводном „донацијом“ дуванског „кума“ Станка Суботића и „прилозима“ свих који су се огрешили о закон, а којима је Александар Вучић понудио „уточиште и спасење“, заправо улазак у политику и власт, преко Српске напредне странке, само ако плате адекватну суму. Тај „стални позив“ остао је пуну деценију, до данашњих дана отворен, па је свака лоповска бараба, криминалац и насилник, постао „успешан пословни човек“, а уз мало поданичког талента и „високи функционер“ опаког, диктаторског режима, који сатире Србију.

Из читаве армије таквих, неки од њих су се докопали и највиших државних функција, попут извесног Братислава Гашића из Крушевца, познатог локалном становништву као шверцера кафе из деведесетих година, који је у Вучићевом режиму вршио дужност министра одбране, директора Безбедносно информативне агенције (БИА) а данас (још увек) и функцију министра полиције.

Тај и такав Братислав Гашић, мора да зна ко са ким у Србији спава и ко је шта данас ручао. Како је Србија пала тако ниско да се човек за кога широки пук тврди да је „керамичар“ по струци, подигне тако високо? Је ли Гашић заиста толико талентован хохштаплер или је Александар Вучић још талентованији да изабере што гори „кадар“ на што важнију функцију? Одговор је једноставан: Тачно је и једно и друго. Кад се курве на „штајги“ препознају, остало је ствар технологије.

Према изворима овог магазина из Крушевца, Гашић је у моменту „узлета“ Српске напредне странке, већ био „Бата Сантос“, шверцер кафе на велико, власник бензинске пумпе и пржионице кафе, укратко, ишло му је добро. Добро је проценио да ће уласком у СНС отворити себи врата за знатно веће послове и неограничени утицај, па се фино „испрсио“ пред Вучићем са два милиона евра, које је мали комплексаш са Новог Београда, оберучке прихватио. Уосталом Вучић то није крио, па је јавно говорио да ће се свакоме исплатити улагање „пропорционално донацији“. Истина, неки су се „опекли“, Вучић их је „заборавио“, па много таквих таквих његових поверилаца и данас тражи задовољење, а неки једва чекају да „намире“ тај дуг на други начин.

Ипак, Братислав Гашић звани „Бата Сантос“, убрзо је захваљујући „донацији“ од два милиона евра постао градоначелник Крушевца, а недуго након тог мандата добија „унапређење“ и почиње да „министрује“ у Вучићевом режиму.

Братислав Гашић, тренутни министар полиције, бивши министар војске и директор БИА био је наводни бизнисмен и бавио се увозом кафе „Сантос“ из Грчке. Две сестре, Гркиње, које су се бавиле дистрибуцијом и трговином кафе, пословале су са Гашићем у дужем периоду, а он им је остао дужан неких 3,5 милиона евра. Тужиле су га и суду у Стразбуру, али је дуг измирио тек кад се докопао највише власти у Србији. Лако је претпоставити да је тај „ситан дуг“ исплатио од државног новца.

Није никад одговарао ни за један преступ, али ти процеси тек долазе на ред: неуспешно сакривање стварних разлога пада војног хеликоптера са медицинским особљем и једном бебом, кад је саоботирао истрагу лажном тврдњом да је „пилот био пијан“.

Има људи из београдске Хитне помоћи (диспечери и екипа које је била тада на терену) који су спремни да сведоче кад се промени власт да су „Керамичар“ (Гашић) и „др.Смрт“ (Златибор Лончар) натерали пилота да слети ту да би се сликали јер нису могли, како је Гашић говорио својим уличарским речником, „да се цимају до Батајнице…“

Касније, као директор БИА био је „до грла“ уплетен аферу о највећој европској „плантажи“ марихуане. Кад се докопао функције министра полиције, креће у обрачун са инспекторима Митићем и Миленковићем (Четврто одељење за борбу против наркотика), који су разоткрили „аферу Јовањица“, па смењује обојицу. Почиње судски процес, сведочења, а онда и праћења, шиканирања и претње Митићу и Миленковићу. Та драма и даље траје, па постоји реална могућност да управо овај случај убрзо буде и предмет додатне истраге Еуропол-а мада већ све знају о њему.

Инспектор Миленковић је чак изнео сазнања да се припрема његова и Митићева ликвидација. Гашић је у БИА оставио велики број својих „људи од поверења“, нарочито у Петом одељењу БИА. Преко БИА прогања и своје политичке противнике и њихове породице.

Последњи Гашићев испад у скупштини Србије наводи и на сумњу да штити убице Оливера Ивановића. Гашић је у скупштини као министар полиције драматично изјавио да зна ко је убица, али да убицу штити Немачка држава. Одмах је дошао и оштар деманти и дипломатски скандал, па се чак и Вучић извињавао Немачкој, због Гашићеве изјаве.

Познато је „на све четири стране света“ и то да је Бобан Гашић, брат „Бате Сантоса“ и Вучићевог министра, на намештеним тендерима купио велики број фирми. Процењени капитал породице Гашић данас није мање од 50 милиона евра.

Читава Србија зна да на Копаонику постоје само три „шерифа“. Једног дана ће се сукобити када им се интереси супроставе. Звонко Веселиновић, Братислав Гашић и „кум Никола“ Петровић.

Мало северније, у Новом Саду, организовани криминал предводе Звонко Веселиновић и Андреј Вучић. Без знања и сагласности Александра Вучића? Никако. Нови Сад је једини град у држави у ком су два последња начелника полиције, Милорад Шушњић и Слободан Малешић, завршили у притвору, а начелник БИА Никола Васиљевић је седео без моралне и професионалне дилеме у управи фудбалског клуба са окорелим криминалцем Слободаном Милутиновићем Снајпером. Новим Садом су увек управљали Новосађани. Нови Сад је од стране Александра Вучића окупиран и заробљен град.

И могло би тако редом: укратко, Србију држе „узапћену“ један човек и његова мафија.

Али, о томе како је „Бата“ Гашић од дуга 3,5 милиона грчкој фирми за дистрибуцију и продају кафе, стигао до „плуса“ од 50 и више милиона евра, објашњаваће пред надлежним судовима једне боље и праведније Србије. И неће му помоћи ни пет ордена Српске православне цркве које му је доделило среброљубиво свештенство, толико захвално да су и њега и његовог брата „фреско“ осликали, као нове светитеље и спаситеље, а ускоро, како изгледа и „новомученике“, кад падну у тамницу.

Један други „велики донатор“ Српске напредне странке, такође је „догурао“ до статуса „заштићеног“, али како…

Извесни Зоран Бабић из Врњачке Бање (касније шеф посланичке групе и члана Главног одбора СНС), пре него што је „полетео“ Вучићем, био је „оптерећен“ кривичном пријавом због сумње да је злоупотребио службени положај јер је у време док је био технички директор ЈП „Бели извор“, у чијој надлежности је и гробље у Врњачкој Бањи, два пута је продао исто гробно место! Али, да је само једно гробно место у питању, него и више њих! А, цена им није мала. Тим новцем, мешетарењем са иначе прескупим гробним местима, Бабић је платио Вучићу да га „амнестира“. Али, не само што га је учланио у СНС и на тај начин „амнестирао“ него га је уздигао до неслућених висина у државној номенклатури.

Тако је и пријава против Бабића у Основном јавном тужилаштву у Краљеву застарела и Бабић не може да одговара. Међутим, могао је, али опет неће, овај пут за смрт жене коју је скривио или он лично или његов возач (то никада неће бити утврђено јер се Вучић опет нашао као заштитник у једном кривичном делу јер је „неко“ или он лично, избрисао два минута снимка са камере на наплатној рампи где се све дешавало).

Бабићев случај је Вучић успео да „утиша“, али има он разних Бабића и Гашића око себе да је тешко сакрити толико криминала.

Но, тако је све и почело: новцем „донираним“ из „буџета“ дуванске мафије. Боље није ни могло да се дешава у наставку ове крими-приче.

Може бити да су баш сви заборавили, али је Српска напредна странка на челу са Вучићем, 2014. године по хитном поступку изменила Закон о финансирању политичких активности чиме је странкама омогућено да купују некретнине и новцем из буџета. Тако је у Србији законски створена могућност постојања „пословно-политичког“ предузећа, у случају СНС, „криминално-политичког“. СНС је у духу овог закона, за више од 7,1 милион динара у јулу 2019. године (према подацима Републичког геодетског завода) купила читав салаш у Војводини (на Палићу) са објектима површине скоро 700 квадрата.

И, ту, на том салашу, направљена је такозвана СНС Академија, где „дресирају“ Вучићеве младе страначке чопоре, за лајање у Скупштини, на улици или где год затреба. Ту их уче како да понижавају, вређају, псују, вербално и физички прете, и то у свим околностима, а пожељно је пред укљученим камерама и уопште у јавном простору. Уче их и како да лажу, како да подмите, како да измисле „прљав веш“ политичком противнику и ако га нема. Уче их да буду крдо, али врло гласно, од кога нико не може доћи до речи.

Иако није познато шта се све налази унутра и у које све сврхе се користи салаш надомак мађарске границе, зна се да такозваном Академијом управља некаква Фондација за српски народ и државу коју је у септембру 2019. основао СНС, а наводни Статут Фондације је потписао лично Александар Вучић. Три месеца пре оснивања ове фондације, СНС је платио Институту за јавну политику, чији је заступник Владимир Беба Поповић, 1,6 милиона динара за креирање програма за едукацију. Кроз просторије на Палићу прошло је и низ Вучићевих функционера, од министра финансија Синише Малог, преко в.д. директора ЈП Поште Србије Зорана Ђорђевића, до њима сличних превараната, патолошких лажова, криминалаца, морално и сексуално изопачених личности, са купљеним или фалсификованим „академским“ титулама. Укратко, реч је о леглу дивљачке банде, којој би позавидели и креатори некадашње „Културне револуције“ у Кини под вођством Мао Це Тунга.

Део салаша од 146 метара квадратних, грађен је без дозволе и у власништву је Дејана Матића, бившег председника Општине Земун и актуелног в. д. директора Управе за заједничке послове. Упркос томе што Матић никад није пријавио власништво над том некретнином, у Агенцији за спречавање корупције су тврдили „да нису приметили неправилности и да против њега неће покретати поступак“.

Просторије СНС, у Старом Меркатору на Новом Београду, припадале су некад фирми Ветфарм која је отишла у стечај па их је конзорцијум од 27 људи, углавном из Крушевца, на челу са тадашњим локалним одборником СНС-а Велибором Јовановићем, на лицитацији купио за око 250 хиљада евра. И тај простор је „дониран“ Вучићу и СНС-у 2017. године. Зашто и као, лако је закључити, јер диктатор ништа не ради без интереса, а ни његови „донатори“. Међутим, недуго након салаша у Суботици, у августу 2019. напредњаци су у Старом Меркатору купили још један пословни простор, од 418 квадрата. За то су, према подацима Државне ревизорске институције (ДРИ), платили 43,5 милиона динара. У питању је неколико канцеларија у којима се налазила фирма Беолинк. Власница простора била је супруга директора те фирме, Саше Стојковића, који каже да је купопродајни уговор потписан са Вучићем.

На истој адреси, СНС је власник још једног простора од 268 квадратних метара, који су 2020. ставили под хипотеку код Халк банке. СНС има још једну некретнину код српско-румунске границе, у Српској Црњи, малом банатском месту, владајућа странка је власник приземног тржног центра. Према подацима са катастра непокретности објекат се простире на 384 квадратних метара, а странка поседује и пољану иза објекта. СНС у фебруару 2016. постао власник и локала у Крушевцу. Просторије су у време куповине вределе нешто више од 13 милиона динара.

Измена Закона о финансирању политичких активности странкама омогућила је да СНС новцем из буџета купује некретнине које ће користити за потребе странке. Измене су предложили посланици СНС-а. У недостатку законске регулативе, странке би могле да продају просторије купљене парама грађана и да тај новац задрже. Српска напредна странка и Александар Вучић лично, имају у Србији такве имовине готово у сваком граду и сваком већем насељу. У питању су десетине и стотине милиона евра. Поред владајуће партије, једино се још Социјалистичкој партији Србије (СПС) повећавала имовина од измене закона 2014. године до данас. Према финансијском извештају из 2020. године, социјалисти имају некретнине вредне чак 1,6 милијарди динара. Дачићеви демагози су чак покушали да се некако „ослободе одговорности“ па је речено како се не ради о куповини нових просторија, већ о укњижењу постојећих!

Нешто више од годину дана од измене закона, Демократска странка је остала без виле у Крунској 69, у којој је та партија „становала“ 20 година. Вила је након реституције враћена наследнику који ју је касније продао сувласнику ТДИ радија Милошу Крџићу, човеку који је 2015. приватизовао Студио Б.

Вучић је не само уништио државу невиђеном пљачком и изменом закона како му не би „сметали“, него је економију довео до дна, о чему говоре и најновији подаци Светске банке: бруто домаћи производ Србије по становнику, који је објективно мерило стандарда грађана једне земље, заостаје за земљама региона – мањи је од Црне Горе, Бугарске, Румуније, а Хрватска је отишла далеко, још мало па дупло: Србија има око 9.300 долара, а Хрватска изнад 17.000 долара по глави становника. БДП у Хрватској је преко 70 милијарди долара остварен са мање од четири милиона становника, а српски БДП од 63 милијарде долара ствара око 6,5 милиона становника. Био би српски БДП дупло већи, дакле, већи и од хрватског БДП (било би логично, с обзиром на број становника, положај, ресурсе и све друге природне погодности које Србија има), да није бесомучне пљачке Вучићевог режима, која надилази сваку машту, па чак и машту водећих превараната из региона, који „дрмају“ у горе поменутим државама.

И, коначно, осим пљачке, уништавања државних добара, прогона најспособнијих и најобразованијих, затирања културе и сталне промоције простаклука и насиља као новог модела „саобраћања“ у јавности, Вучић је Србији „подарио“ и чланство у НАТО пакту, само се то чланство друкчије зове. Да се не заборави, у Београду је 9. март 2016. године тадашњи председник Владе Републике Србије Александар Вучић је на састанку са делегацијом Одбора за цивилну димензију НАТО пакта коју предводио потпредседник Парламентарне скупштине НАТО лорд Томас Мајкл упознао са актуелном ситуацијом и приоритетима Србије у области унутрашње, спољне и безбедносне политике. Вучић је најавио учешће Србије на заседањима Парламентарне скупштине НАТО у својству придруженог члана, што доприноси међусобном разумевању и поверењу и изразио задовољство јачањем сарадње.

Много касније, 20. децембра 2022, први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић састао се са командантом Команде здружених снага НАТО у Напуљу адмиралом оружаних снага САД Стјуартом Манчом и разменио мишљење о перспективи партнерске сарадње РС и НАТО. НАТО нам седи у кући, рекао би један познати српски интелектуалац који живи далеко од своје домовине, јер се замерио „коме треба“.

А, један сасвим обични грађанин, на форуму „у дијаспори“, каже кратко: „Вучић је издајник који је прекршио Устав Републике Србије и Бриселским споразумом предао Косово Албанцима. То је урадио дана 30. јуна 2015 год. у 22 часа и 54 минута. Његове су речи упућене оном згранутом народу у Косовској Митровици: „Ми ћемо признати Косовску Владу и ако ви не уђете у њу“. Он је прве Србе поставио у Косовску владу, а у другом мандату Срби су направили већинску владу чак и са Харадинајем. Главни помагачи су му били Марко Ђурић и Ивица Дачић, а добро су му дували у леђа Вук Драшковић, Чедомир Јовановић и Ненад Чанак. Једини противник био му је био Оливер Ивановић и видели смо како је он завршио. Вучић је један велики и пљачкаш који је организовао и предводио једну од највећих пљачки у српској историји. За време његове владавине сав српски капитал је прешао у руке странаца, тако да Срби немају више ништа вредно у својој Србији. Пара нигде нема а Србија је постала једна обична пустара у којој живе Срби са најнижим стандардом у Европи. Ћути се да је покрадено и 38 тона злата у Базелу. Табаковићка рече да јој то није познато!? Понављам то је историјска пљачка Србије која није забележена у нашој историји. Вучић је један велики и лажов и обмањивач, који цело време лаже и обмањује српски народ. Он никада не говори нити дозвољава дебате шта ради. Све говори да он патолошки лаже, и да је крајње време да посети психијатрију, која ће лако да му постави дијагнозу и терапију“.