Девизни инспекторат Министарства финансија открио је сумњиве и фиктивне трансакције вредне више од милион евра приликом контроле фирми у саставу Енергопројекта, сазнаје Пиштаљка.
Према налазу инспектора, фирме Енергопројект-опрема а.д, Енергопројект менаџмент група д.о.о. и Енерго Нигерија међусобно су фактурисале и плаћале услуге које нису извршене, док су опрему за градилишта у Нигерији куповале по увећаним ценама преко посредничких офшор фирми са Кипра и из Панаме.
У записнику Девизног инспектората од 12. априла 2011. наводи се да је током 2006. године фирма Енерго Нигерија фактурисала трошкове радова и услуга у вредности од 160.000 евра Енергопројект менаџмент групи д.о.о. Београд.У питању су трошкови за наводне радове постављања напонских каблова и радова на далеководу у Београду, Суботици и Панчеву.
Међутим, девизни инспектори су утврдили да не постоји списак радника Енерго Нигерије који су ове радове обавили у Србији, да не постоји спецификација утрошених сати рада за сваког радника, ни да су у фактурама исказани радни сати са описом извршених услуга. Због тога је девизна инспекција оценила да су радове заправо извршили запослени у предузећу Енергопројект менаџмент група, а не радници фирме Енерго Нигерија.
Упркос томе, београдска фирма је уз две године закашњења фирми из Нигерије платила фактурисану суму, иако је уговорм одређен рок плаћања од 180 дана. „Не постоји анекс уговора са изменом рока плаћања, нити пријава Народној банци Србије о продужетку рока плаћања, те све указује да се ради о неоснованом трошку и неоснованом плаћању у иностранству у висини од 160.000 евра“, наводи се у налазу девизне инспекције.
Како је плаћана радна снага из Србије
Девизни инспекторат је контролисао и пројекат изградње два дупла далековода и трафостанице у Нигерији који су по уговору из фебруара 2007. године реализовале фирме Енерго Нигерија и Енергопројект-опрема а.д. Београд. Београдска фирма је у овом послу имала улогу консултанта у вези са извођењем радова, подизвођачима, организацијом транспорта робе и опреме, анализом трошкова, анализом тендерске документације, припремом разних калкулација и контролом трошкова услуга.
Договорени рок плаћања консултаната био је 15 дана од дана пријема фактуре у Нигерији, а укупни трошкови консултантских услуга износили су 749.000 евра. У тадашњој динарској противвредности фактурисане услуге су износиле 59,3 милиона динара, док је нето добитак фирме Енергопројект-опрема а.д. за 2007. годину исказан у висини од 48,6 милиона динара.
Управо је фактурисање овог посла, према оцени девизних инспектора, увећало приход Енергопројект-опреме а.д, а што битно утицало на пословни резултат фирме у 2007. Међутим, када је посао требало да буде наплаћен, Енерго Нигерија је 2008. године уплатила свега 200.000 евра, док је анексом уговора рок исплате дуга од 549.000 евра померен за укупно 1736 дана.
На крају децембра 2010. године на фачун београдске фирме уплаћено је свега 90.000 евра, док је дуг од 459.000 евра остао неизмирен. Продужењем рока наплате за четири пословне и календарске године, према оцени девизних инспектора, фирма Енергопројект-опрема а.д. је онемогућена да користи своја обртна средства, чиме бескаматно финансира повезано правно лице у Нигерији у коме има 40 одсто капитала.
И док је дуговала енормна средства фирми Енергопројект-опрема а.д, Енерго Нигерија је плаћала радну снагу београдском предузећу на сумњив начин. Наиме, девизни инспектори су утврдили да је Енергопројект-опрема од 2008. до 2010. године по основу плаћања наводне радне снаге приходовало 539.543 евра од фирме Енерго Нигерија. Инспекторима није дат ниједан списак о упућивању радника са припадајућом документацијом, који је сходно одредбама Закона о девизном пословању морао да буде оверен код надлежног државног органа.
Плаћање радника наводно ангажованих у Нигерији није било дефинисано ни једним подизвођачким уговором са фирмом Енерго Нигерија, па су инспектори изразили сумњу да је ово фактурисање и плаћање вршено како би се исказао позитивни реузлтат фирме Енергопројект-опрема у билансу успеха за 2007.
Сумњиви посредници и консултанти
Предмет контроле Девизног инспектората била је и куповина опреме за извођење великих инвестиционих радова на пројекту „ANC Abuja II“ у Нигерији. Девизни инспектори су открили да је у априлу 2010. године фирма Енергопројект-опрема дала сагласност за набавку расхладне опреме произвођача Trane Europe и то преко посредничке фирме која је регистрована на Кипру.
Претходно је кипарска фирма Lorimar Enterprises LTD опрему купила по цени од 533.348 евра од овлашћеног дистрибутера – предузећа Панклима д.о.о. из Београда, а затим је продала фирми Енергопројект-опрема а.д. за 634.221 евро. Куповином опреме преко посредничке фирме за 100.873 евра више умањена је добит инвестиционог посла у Нигерији, оцена је девизних инспектора. Ово је, према евиденцији Девизног инспектората, било једино пословање кипарског офшор предузећа са Србијом од 2003. године.
Београдска фирма Енергопројект-опрема је такође преко посредника, компаније BS Trade S.A. из Панаме, набавила расветна тела за аеродром у Абуџи. Најпре је панамска фирма купила робу од овлашћеног дистрибутера Philipsa за Србију – предузећа Nimax д.о.о. за 541.667 евра, да би је у јануару 2010. продала Енергопројект-опреми за 561.706 евра. Да ствар буде још занимљивија, Nimax je робу набавио од Philips Europe за 492.733 евра.
Панамска фирма BS Trade S.A. и Енергопројект-опрема су у фебруару и мају 2008. године закључили и два сумњива консултантска уговора, која су према оцени девизних инспектора нанела штету Енергопројект-опреми. У првом уговору (8.2.2008) наводи се да је предузеће Енергопројект-опрема заинтересовано да користи услуге компаније из Панаме која има „значајно пословно искуство на тржишту Црне Горе“, а због припреме тендерске документације за учешће на тендеру који је објавило Јавно предузеће Електропривреда Црне Горе.
Други уговор (5.5.2008) се такође односи на припрему тендерске документације за пројекат снабдевања и изградње водовода у Црној Гори, за шта је тандер расписало Јавно предузеће Регионални водовод Црногорско приморје. Договорена цена консалтинг услуге припреме тендерске документације у првом уговору је 63.353 евра, а 59.362 евра у другом уговору. Фирма Енергопројект-опрема је путем девет појединачних трансакција уплатила износ од 122.714 евра на рачун фирме BS Trade S.A. из Панаме.
Према усменом и писменом образложењу које су девизни инспектори затражили и добили током контроле, фирма Енергопројект-опрема а.д. је самостално контактирала оба јавна предузећа из Црне Горе, која су расписала тендерско надметање и самостално откупила тендерску документацију за оба пројекта тако што им је иста послата на адресу фирме.
Затим, ово предузеће је самостално, на основу тендерских захтева, припремило понуде, а потом самостално обе понуде проследило на адресе јавних предузећа у Црној Гори. На крају, београдска фирма је добила обавештење о резултатима тендерског надметања према којима ни на једном тендеру није изабрана. „На инсистирање девизних инспектора да се објасни у чему се састоји услуга припреме тендерске документације од стране компаније BS Trade S.A. из Панаме, према потписаним уговорима, од Енергопројект-опрема а.д. није добијено никакво образложење којим би указали на конкретно пружену услугу“, наводи се у налазу девизне инспекције.
Девизни инспектори су уочили и да се на понудама за консалтинг услуге налази печат фирме BS Trade S.A. из Панаме, док се на спецификацији услуга које су унете у уговор налази печат са натписом „BS Trade S.A. Electrical Equipment Export-Import Consulting“ и адресом у Сегедину.
Држава највећи појединачни акционар Енергопројекта
Матична фирма Енергопројект холдинг а.д. контролише фирму Енергопројект-опрема а.д. пошто у њој има 68,7 одсто акција, а према подацима Централног регистра хартија од вредности са 33,5 одсто акција, Република Србија је појединачно највећи акционар у Енергопројекту.
Подсетимо, недавно је Светска банка саопштила да због преваре приликом изградње путева у Уганди једна од чланица београдског Енергопројект холдинга – фирма Енергопројект-нискоградња а.д. – наредне две и по године неће моћи да учествује на тендерима, нити ће моћи да изводи радове које у свету финансирају Светска банка, Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој.
Иако су и званичници Светске банке навели да је овај случај откривен у оквиру борбе против корупције, истина је да Енергопројект није потплаћивао званичнике у Уганди већ је у документацији навео да је сам изводио неке пројекте за које је заправо ангажовао подизвођаче. Власти у Уганди саопштиле су да су изузетно задовољне квалитетом путева које је Енергопројект-нискоградња изградио у тој земљи.
(Пиштаљка)