Pročitaj mi članak

STRANI PLAĆENICI ili Kad Vučić nudi studentima ljubav i POSLEDNJU šansu

0

Razume se da se režim skriva iza parola o “poštenju” i “narodnoj koristi”, jer da oni, kao, brinu narodnu i državnu brigu umesto opozicije i studenata. Znaju majstori novoradikalske demagogije da je najbolje podilaziti niskim strastima, što nižim, to bolje. Ti isti novoradikali presvučeni u naprednjačko odelo, međutim, neće se nikada zapitati za količinu i naročito za poreklo para svojih sponzora i prijatelja.

Извесни догађаји последњих дана 2024. године а и почетком ове, некако су се сакупили, као тужна потврда сумрака сваке памети и пристојности у Србији. Наиме, говерећи о студентима, Александар Вучић је нагласио и да је његова обавеза као председника да ни у једном тренутку не покаже мржњу.

– Моја реакција је била љубав, поштовање према тим младим људима. Већ 12 година се трудим да створимо услове да они остану овде. Пре 12 година нису имали никакву шансу. Сад је имају – закључио је Вучић.

Показује се да се он сналази у свакаквим вештинама осим једне – разликовања исправног од погрешног. Јер, кад цинично испуњава своје наметнуте норме, не упушта се у суштину ствари. У покушају дискредитације студентских протеста, један режимски медиј објавио је фотографије пасоша студената. Они имају држављанство Хрватске, а наслов инсинуира да Хрвати предводе протест студената, што таблоиди у Србији већ данима покушавају да припишу протестима који блокирају факултете. Затурила се негде прича да су они иначе СРБИ. Наравно, остаје питање на које ће вам наредних дана одговарати многи – да ли тужилаштво ову причу може да спроведе у дело. Како време одмиче, после сваког таблоидног написа чини да од тога неће бити ништа, али онда није јасно зашто су ту причу уопште и започињали.

У сулудом уверењу да је према неистомишљеницима допуштено све, па и њихова демонизација, најдаље је отишла Ана Брнабић, која је себи дозволила да грађане на протестима назива фашистима, у чему су је следили и неки други истакнути представници власти. Демонизација опозиције, слободних новинара и интелектуалаца, прикупљање података мимо законске процедуре, наглашавање да „знамо ми где су вам сад деца“, стварање општег осећања неспокоја. Све у име народа? У међувремену, председник Србије Александар Вучић негира да постоје батинашке фракције унутар Српске напредне странке (СНС), чији је члан, и оптужује политичке противнике да о томе лажу, јер им, како каже, пропадају протести.

– Ученике и студенте киднапују људи без обележја, а Ви ћутите. Студенте туку функционери режима чији сте и Ви део и на то ћутите. На студенте и ученике манијаци се залећу аутомобилима, прете им војници нарко картела са капуљачама, а Ви и на то ћутите. Бујошевић и Стефановић нам са РТС-а децу проглашавају страним плаћеницима, и на то немате коментар – стоји у недавном писму Наташе Зечевић, председнице Ресорног одбора за образовање Странке слободе и правде, упућено министарки Славици Ђукић Дејановић.

Као да су сви заборавили на извештај једног Центра државне безбедности о уништавању документације негде око 5. октобра 2000. – тамо се наводи да је међу првима уништена документација о финансијским злоупотребама једне извесне политичке странке. Толико о поштењу, лицемерно подучених „бораца за поштење“, оних истих који годинама не плаћају комуналије, живе у вилама на Дедињу, броје туђе паре и вичу да су студенти страни плаћеници. Али, не, заболело их је нешто друго: што су испали глупи у јавности, али то успевају сами, без ичије помоћи.

Нека се избламирају људски до краја и онда смо ваљда мирни.