Обичан човек када чује за штрајк адвоката углавном помисли на неку страшну ванредну ситуацију која је по тежини одмах поред државног удара. И заиста, 2014. и 2015. године напредњачка власт је била веома уздрмана штрајком адвоката.
Од тада су се ствари међутим много промениле и штрајк адвоката је данас само бледа сенка своје некадашње славе.
Још 2014. године, штрајк адвоката је, макар правно гледано, био уређен тако да не може да постигне своју сврху и ти недостаци сада ударају у зид реалности.
Видели смо да је Виши суд у Београду је невероватном брзином, за само пар сати, донео привремену меру којом је адвокатима делимично „обуставио“ обуставу рада.
У чему је дакле проблем?
Да би штрајк адвоката „притиснуо“ државу да испуни захтеве, штрајк мора да угрози редовно функционисање система. Држава мора, и народ то са правом очекује од ње да полиција сваки дан хапси и притвара, тј. склања са улице убице, силоватеље, шверцере дроге, али и оне који газе студенте на протестима.
Да би се ухапшени криминалац притворио, он мора да има адвоката. Ако нема адвоката, а нема га због штрајка, држава, полиција и суд морају да пусте ухапшеног назад на улицу. Ако ухапшени криминалци бивају пуштени да се поново баве криминалом, настаје веома велики проблем за државу и велико незадовољство народа. Држава бива притиснута да адвокатима испуни захтеве штрајка.
Не кажем да суд не може да притвори ухапшеног и без адвоката. У данашње време све може, па сад колико је то законито или не видеће се касније. Ипак, одлука да се ухапшени притвори без адвоката је веома груба и страшна незаконитост и ни најгори напредњачки судија то неће урадити тек тако.
И давне 2014. и 2015. године било је адвоката који су кршили штрајк и као обавезни браниоци тада ухапшенима се обогатили. Међутим, њих је тада било мало, а данас има много адвоката са различитим интересима. Некоме је у интересу штрајк, а некоме штрајк чини велику штету. Неко је присталица једне, а неко друге политичке опције. У земљи где је политика све, увек има довољно оних који се са политиком која стоји иза штрајка адвоката не слажу и у интересу им је да крше штрајк.
Открићу вам једну тајну – према Кодексу адвокатске етике, адвокати нису дужни да поштују штрајк. Дужност поштовања штрајка постоји само ако је обезбеђен „минимум рада“ неопходан за заштиту основних права и интереса клијената.
Шта је минимум рада? То је заступање ухапшених којима треба да буде одређен притвор, малолетнички предмети, хитни парнични поступци (старатељство над децом) и поступци који се одржавају чак и без присуства адвоката. Дакле, минимум рада је све оно што државу притиска када се не ради.
Минимум рада је у ствари то што му име и каже – елементарни минимум заштите људских права у уређеној држави који се никоме не сме ускратити. Зато што тренутни штрајк адвоката тај минимум нема, Виши суд га управо и јесте поништио.
Противречност штрајка адвоката је та што ако нема минимума рада, адвокати нису дужни да га поштују. А ако минимума рада има, штрајк не погађа државу!
Шта рецимо државу брига што се суђење Пере Петровића и Јоце Јовановића одлаже због штрајка? Шта је брига што се парнице грађана против државе и банака одуговлаче? Па то држави чак и користи.
Овај пут, адвокатска комора је хтела да одради штрајк који је „потпун“, тј. без минимума рада, али релативно кратак, само седам дана. Овај релативно безболан „штрајкић“ плод је компромиса напредњачке власти и напредњачких адвоката који управљају адвокатским коморама. Народ је љут и адвокати су љути и хоће штрајк. Студенти хоће штрајк. Напредњачки коморници неће штрајк, али љутим адвокатима морају да дају „нешто“. Много напредњачких коморника се представљају као опозиционари па невољно морају да подрже штрајк.
Компромис је кратак, безболан штрајк. Напредњачки коморници задржавају милост напредњачке власти и привилегије. Они који глуме опозиционаре задржавају привид опозиционарства, а напредњачка власт ће тих седам дана брзо заборавити.
Нашли су се међутим и поједини напредњачки адвокати „лојалисти“ који овај закулисни компромис нису поштовали него су направили неке своје „компромисе“ са корумпираним напредњачким деловима судства и експресно „поништили“ штрајк.
И сада ту ударамо у зид тога што је штрајк накриво насађен. Ударамо у зид проблема којих су бојажљиво свесни и адвокати на „нашој“, студентској и опозиционој страни.
Шта ми као адвокати рецимо радимо ако буде ухапшен и притворен студент на протесту? Ако поштујемо штрајк, не можемо да помогнемо студенту. Хоћемо ли оставити студента на милост и немилост неком напредњачком ђуки бизону? Ако не помогнемо студенту, који је смисао целог штрајка који је подршка студентима? Или ћемо да кршимо штрајк да помогнемо студенту? Каква је сврха штрајка, ако га не поштујемо и како онда да кривимо напредњачке адвокате који га не поштују?
Шта се дешава ако за време штрајка неко колима згази студента и не може да иде у притвор без адвоката? Хоћемо ли да пустимо битангу да иде и даље гази студенте јер поштујемо штрајк? Или ћемо да прекршимо штрајк да би клијента сместили у притвор? Ова последња опција више одговара џелату него адвокату и сигурно је морално неприхватљива чак и најгорем адвокатском преваранту са купљеном дипломом.
На први дан штрајка и баш на дан када је Виши суд поништио штрајк је изгорело 8 старих људи у напредњачком старачком дому. Како да држава власнике дома стрпа у притвор без адвоката? Да ли да их пусти на слободу или незаконито притвори без адвоката? Тешка питања.
Студенти од адвоката очекују подршку у виду штрајка и треба да је добију. Народ коме је доста свега хоће генерални штрајк и хоће да се адвокати придруже просветарима како би се још неке структуре друштва прикључиле. Власт неће ни штрајк адвоката ни генерални штрајк.
Хтели или не хтели штрајк адвоката, сурова реалност је да он не функционише. Јер штрајк са минимумом рада не погађа државу него народ, а штрајк без минимума рада адвокати не морају да поштују или лако га суд поништи исти дан.
Садашња генерација напредњачких комесара у адвокатским коморама изродила се на штрајку адвоката 2014. и 2015. године.
Схвативши да се такав штрајк више не сме догодити, напредњачка власт је комбинацијом отворене силе, пајсера, Беливукових навијача, удбашке манипулације и коруптивних судских поступака, поставила послушну гарнитуру државних коморника и дала им привилегије које користе док год адвокате држе подаље од политике и улице.
Они које је штрајк адвоката изродио и не знају ни за шта друго осим штрајка. Заједно са временом кад је штрајк адвоката био могућ, на сметлиште историје ускоро одлази и тренутна гарнитура напредњачких комесара по коморама.
Данашње време је много сложеније и нова генерација адвокатских коморника ће у будућности морати да изнађе нове форме протеста осим адвокатског штрајка. Тренутни студентски протест је показао како се иновативношћу и креативношћу може уздрмати много јачи противник, тако да нема адекватно решење за такав протест.
И адвокатура ће у будућности морати да буде иновативна и креативна, ако жели да спасе шта се од адвокатуре може спасити.
Аутор је адвокат