Na čemu počiva naizgled nedodirljiva vlast Srpske napredne stranke? Među više radnih hipoteza, jedna od češće korišćenih je da se u temelju vladavine Aleksandra Vučića nalazi strah građana. Međutim, očigledno je da tog straha više nema i da je ostao samo onaj među naprednjacima. I to pre svega od Vučića.

Делује да је цела земља на улицама и да је цела земља против њега, тако да он сада покушава да нађе неки начин да покаже да су неки људи уз њега, па је изабрао ову своју мини турнеју. Намерно је одлучио да иде по мањим местима, што даље од универзитетских центара, тамо где локални чланови СНС још увек задрхте кад га виде.

Међутим, кад језик почне да посрће, ту нешто озбиљно није у реду са свим осталим стварима, па и са оданошћу. За напредњаке је вест што су у тој црној рупи већ били деведесетих година, савладали неке вештине копрцања којих се ових дана присећају. Идеолошки ту нема ничега, тако да је тешко видети како ће они даље да опстану.

Е сад, наравно, друго је ако Вучић мисли (а мисли) да је Србија у суштини његово власништво, да је он ту заслужнији од других јер је старији, јер је раније дошао, па је и друге довео. Са те тачке гледишта он све то доживљава као, што би сам рекао, непријатељско преузимање Србије. Кад то изговара, испада као да вам неко преузима фирму. Тако то схватају и његови чауши и боје се да ће остати без посла. Зато локални одбори СНС сада ужурбано прикупљају од грађана на штандовима потписе подршке Вучићу. Кажу, тако треба ко воли Србију. Тај „аргумент“ звучи потпуно сумануто, то значи да би онда и полиција грађане требало да зове и да каже – хајде, потпиши да нећеш да украдеш ништа, ако будеш украо, има да се апси. Дакле, он је унапред упозорен, то ће држави да олакша. Као и у случају Вучића, да се зна ко је Србин.

Да постоји, владавина права би, наравно, поводом корупције једнако третирала све странке и све појединце. Наравно, жртвују се установе да би одређени појединци имали власт. То је велики дефект, кад немате установе – немате начин за каналисање и рационално решавање проблема. А сам Вучић третира инститруције као да у њима раде малолетници. Зато овде не може ништа нормално да функционише, у томе је проблем, јер овде имамо владавину појединаца, а не институција. Претња је ту, присутна као психолошка и, према томе, политичка чињеница: нешто недовољно познато што прети споља; прва претпоставка доброг хорор-филма; дифузни страх од непознатог код Вучићевих сабораца.

Тај страх појачан је мислима на трауматичну могућност губитка моћи, мутна слутња и зебња. Заједнички именитељ за све ове последице је неред, попуштање потребе да се поштују правила на којима друштво, држава, култура и цивилизација почивају. Власт каже – они који хоће да руше државу куповали су старе гуме и стара возила, хтели су да их пале.

Чекај, значи тај неко ко купује стара возила и гуме је сумњив и претња је за националну безбедност? Е, то је стварно паника.

Izvor: direktno

Oznake: Aleksandar Vučić, protesti, SNS, studenti