Прочитај ми чланак

Што је Левински зa Клинтона, то је Вучић за Трампа: Обоје су задовољили у Овалном

0

Оно што је Моника Левински била за Клинтона, то је Александар Вучић за Трампа. Обоје су се својски потрудили да задовоље америчке председнике. Сваки свог, на свој начин. И то на истом месту - у Овалном кабинету Беле куће.

После афере са Моником, Клинтон је донео одлуку да бесомучно 78 дана бомбардује Србију, преоравајући њена села и градове, убијајући недужне, уништавајући привредну и путну инфраструктуру, бацајући бомбе са осиромашеним уранијумом које нас и двадесет година касније сатиру као да нисмо људи.

Трамп после Вучићевог клечања у Овалном кабинету није морао да предузме ништа, јер је све на себе преузео председник Србије одушевљен што је, као посебну част, за пружену услугу, примио пенкало и пластичне кључеве Беле куће. Најпре Вучић је толико разорио Србију да би ново америчко хуманитарно бомбардовање било потпуно непотребно.

Притом Вучић је избрисао звездицу уз име Косова, Резолуцију 1244 прецртао и гурнуо у други план, као да уопште не постоји и позвао Израел, а преко њих практично и друге државе које досад нису то учиниле, да признају Косово као независну државу. Да би бруцошу и будућем кошаркашком тренеру било јасније, у питању је својеврсни трипл дабл, до сада невиђен у дипломатској пракси било које државе.

Са Резолуцијом 1244 Вучић, Шешељ и Николић су и 1999. године имали проблем, па су због потписивања мировног споразума, сматрајући то издајом, напустили владу. Хтели су и прижељкивали копнену операцију НАТО снага како би нас до краја уништили и национално проредили по мери суманутих радикала. Иначе, познатих, доказаних и храбрих ратника искључиво под јорган планином.

FOTO: Tviter Оно чиме је Вучић посебно угрозио Србију и све њене држављане је потписано пребацивање амбасаде Србије у Јерусалим. Тиме је свим најекстремнијим исламским организацијама широм света послао јасну поруку шта је њихова будућа мета. Тако да оно што су амерички бомбардери прескочили или пропустили 1999. године, моћи ће, у данима пред нама, да до миле воље, наплаћују разни муслимански фанатици.

Сви грађани Србије и сва имовина Србије у земљи, а посебно у иностранству, може бити будући предмет напада и потенцијалних отмица. И то захваљујући потпису Александра Вучића који је имао огромну потребу да задовољи Доналда Трампа и тиме донекле потамни заслужену славу Монике Левински. Милосрдни анђео је поново активиран.

Ако свему томе додамо да је Вучић и јеку претходне кампање уплатио Клинтону, као подршка кандидатури његове супруге Хилари два милиона долара, објашњавајући свом народу, да је то учинио „јер је паметан“, онда се ова услуга Трампу, уочи избора може објаснити његовом унутрашњом потребом да увек буде послушна пудлица сваком моћном човеку.

Хилари Клинтон је стала јавно иза свог супруга после афере Левински. Меланија Трамп за сада мудро ћути после Вучићевог клечања у Овалном кабинету Беле куће, притом су јој у Копру још спалили и споменик. У сваком случају, Доналд је јако задовољан и не скрива ту чињеницу. И Вучић је презадовољан, јер је Србији и српском народу наудио колико је могао. А то му увек много значи. Моника је добро наплатила своје клечање кроз мемоаре где је до танчина објаснила свој однос и позицију са Клинтоном.

Ко зна можда се и Вучић осмели да напише коју о томе шта се све дешавало у Овалном кабинету док је понизно клечао пред Трамповом величином. Или ако се случајно одлучи да му књигу штампа његов духовни отац Шешељ то може ићи и по већ радикалско препознатљивом наслову „Вучић Трампова пудлица“.

Кад кренемо још да спроводимо обавезу према 69 земаља (необичан број) и почнемо да их убеђујемо да је криминализација гејева тотално погрешна и понудимо им наше невероватно искуство са Брнабићком као премијером, свет ће почети скроз другачије да нас посматра. Посебно Кина и Русија. Можда се у међувремену и Хоти огласи. Ипак је он држао свећу.

И зато догодине у Јерусалиму. Ови што се поздрављају са догодине у Призрену су се нешто нагло ућутали. Ваљда су и они свесни последица Вучићеве потребе да трајно потамни славу Монике Левински. А за Газиводе ко те пита. Уосталом, Косово и Метохија нису били предмет разговора у Вашингтону већ само повод.

Фасцикла је крива за све!