Прочитај ми чланакДа ли због својеврсног пакта о неизношењу прљавог веша из куће ("врана врани очи не вади", каже она народна) или нечег другог, тек, Небојша Стефановић је до сада био заштићен, пише у најновијем броју Време.
Сви путеви воде ка Небојши. Тако би се, у најкраћем, могло описати све ово што се дешава са аферама у Министарству унутрашњих послова везано за групу Веље Невоље, који је, нема сумње, имао јачу заштиту; а мало је вероватно да је то могло проћи мимо знања бившег министра унутрашњих послова, кога Александар Вучић, председник његове странке, а и државе, очински зове Небојша. После откривања афере са „прислушкивањем“ Вучића, а потом и хапшења припадника криминалне групе која је имала своје људе у полицији, на насловне стране медија дошло је само име бивше државне секретарке Дијане Хркаловић, која је, према писању таблоида, била „главни покровитељ’ мафије.
FOTO: Printscreen
Нико од државних званичника, међутим, није поменуо њено име. То је чинио само специјални саветник министра унутрашњих послова Александра Вулина адвокат Светозар Вујачић, у чију радну обавезу спада гостовање по јутарњим програмима Пинка, Херіја і Прве телевизије, где прави друштво аналитичарима опште праксе. Занимљиво је да га нема у озбиљним, вечерњим емисијама, ко зна из ког разлога.
ЗА САДА ВЕЗ ИЗЈАВЕ
Просто је немогуће да Небојша Стефановић није позван да да изјаву у ситуацији кад позивају Дијану Хркаловић, бившу заменицу његовог шефа кабинета, потом секретара Управе криминалистичке полиције (место измишљено за њу, на које је постављена иако не испуњава ниједан други услов осим високе стручне спреме), а онда и државног секретара у МУП, и још ухапсе ранијег заменика начелника службе за борбу против организованог криминала, потпуковника Горана Папића. И то у тренутку када га је Стефановић „превео“ у Министарство одбране и поставио за начелника одељења за безбедност у кабинету министра, у том чину (што је изазвало револт официра, али то је друга тема). Да ли због својеврсног пакта о неизношењу прљавог веша из куће („врана врани очи не вади“, каже она народна) или нечег другог, тек, Стефановић је до сада био заштићен.
Први је упро прстом у њјега Папићев адвокат Бранислав Тапушковић тражећи да се саслуша у својству сведока у случају налога за враћање аутомобила Беливукове десне руке Марка Миљковића. Тапушковић је медијима испричао, а читао је и делове исказа у коме Рапић тврди да га је Стефановић звао телефоном у априлу 2020. године и објаснио му да Миљковића, који је тада био задржан у београдској полицији, саслуша СБПОК, да то учине професионално, ефикасно и да записнике са саслушања доставе надлежном тужиоцу. Потом је Стефановић поново звао, љутио се што се Миљковић већ пет сати налази у просторијама београдске полиције, а јос није саслушан у СБПОК-у. Онда је Папић, поступајући по налогу министра, организовао да се Миљковић довезе у њихове просторије, где је саслушан у својству грађанина, а потом враћен у Полицијску управу Београд.
Папић тврди да током тих разговора Стефановић није помињао никакав аутомобил, као ни он сам у разговорима с руководиоцима ПУ Београд. Тапушковиц наводи да је његов клијент сектору унутрашње контроле рекао да никада није имао ни лични ни телефонски контакт са Беливукоми Миљковићем, и да је изразио спремност да се тестира на полиграфу, Вучићевој омиљеној справи за утврђивање истине’ („Како је почело можда Вучић, уместо најављене фабрике чипова, доведе инвеститора за фабрику полиграфа’, прокоментарисао је један „залудни’ полицајац).
ПРЕСКАКАЊЕ СТЕПЕНИЦА
Чудно је, а то је најбољи доказ о приватно-паралелним структурама у МУП-у то што министар зове заменика начелника СБПОК. Зашто не начелника Управе криминалистичке полиције Дејана Марковића или Папићевог шефа, начелника СБРОК Илију Ходобу, што би било логично, јер је такав систем руковођења и командовања? О свему томе моћи ће, ако до суђења уопште дође, посведочити та двојиса. Или, како то да Папић зове једног од тадашњих шефова београдске криминалистичцке полиције Миленка Мунижабу да му нареди враћање аута? Много је нерознаница и нелогичности. Оно што је промакло већини медија, а и самозваним аналитичарима-синтетичарима, не случајно, јесте начин на који је Папић (искусни полицајци га зову „конобар из Прибоја“) напредовао у служби за шест година је од приправника „аванзовао’ до заменика начелника СБПОК. Многи у полицији су тиме револтирани, укључујући искусне оперативце којима је он постао шеф.
Пензионисани пуковник полиције Јосип Богић недавно је у интервјуу Фонету навео како је њему требало 5-10 година да постане самосталан у раду, тек после деценије се могло рећи да је искусан, а да је начелник једног одељења у тадашњем УБПОК ростао са 21 годином стажа. Други пуковник је испричао свој пример – радио је у београдској полицији, постизао добре резултате, имао 30 и неку годину када су га због успеха позвали на разговор у Републички СУП, да му понуде да пређе тамо, што је било изузетно професионално признање. Похвале они њега, питају га колико има стажа у полицији, он одговори – пет година, јер је пре тога радио у адвокатури. И ти људи из Републичког му се захвале и извине што не могу да га приме пошто је основни услов да имаш бар осам година стажа, и ту нема кршења правила, која су била јасна, без обзира на успехе.
Чак ни у време министровања Душана Михајловића није било одступања од правила, код Драгана Јочића и Ивице Дачића је већ почело, а код Стефановића је кулминирало. Главну реч је, наравно, водила Дијана, жена којој нико ниста није смео, тврди један од извора „Времена“ из МУП-а, наводећи да је она довела 250 људи у разне службе и одсеке, углавном проверене партијске кадрове са разним „сега-мега’ факултетима.
– А она сама није прошла иоле озбиљну безбедносну проверу. Као партијски кадар примљена је са двадесет и неком годином у БИА, тамо провела шест месеци, од тога четири на курсу за ореративца, да би била пребачена у МУП. Шта је она могла науцити за шест месеци? Ништа. Али, природно интелигентна, образована и бескрупулозна, брзо се наметнула. Да јој је рађена права безбедносна провера, никад не би била примљена у БИА, али овако, кад партија наложи, где ћеш боље провере – констатује тај извор.
КЉУЧНИ ЧОВЕК
У МУП је, тврди он, поприлично расуло, јер свако страхује од свакога, да ли ће неко искористити прилику да заузме нечију позицију ‘опањкавајући га’ и пласирајући Вулиновом кабинету измишљотине како би се изборили за функцију, а неки и амнестирали. Вулин мења људе, распоређује, прераспоређује, кажу да је западно крило СИВ-а, где се налази МУП, сада већ пребукирано, пуно је оних који су смењени па добили фиктивне функције – чак се и помоћне просторије, оставе за четке и метле, преуређују у канцеларије. Када је „прислушкивање’ у питању, ситуација је компликованија с обзиром да постоје докази, и то чврсти, за разлику од омиљеног полиграфа. Када смо већ код полиграфа, Вучић и Вулин су славодобитно објављивали да је пет полицајаца „пало’ на истом питању, а заборавили су једну ствар – да их због тога не могу ни оптужити, ни отпустити из МУП-а, чак ни дисциплински казнити, јер то само по себи не значи ништа.
Кључни човек у свему је бивши начелник Службе за специјалне истражне методе (ССИМ) Дејан Миленковић, коме су колеге због тог имена и презимена дале надимак Багзи, по криминалцу „земунског клана“. Он је, а колеге тврде да је поштен човек, истовремено и у најтежој позицији, и свестан је како је једини начин да се спасе затвора да проговори и постане ‘сведок-сарадник“. Зашто? Па зато што је извршавао усмене налоге Дијане Хркаловић (а извесно и Стефановићеве) за прислушкивање одређених људи, и суд му неће роверовати – сва кривица пашће на њега јер он је кршио Устав и законе. На то га је, кажу извори, упозоравао његов заменик Томислав Радовановић, искусни полицајац са завршеном Војном академијом, који је својевремено био командант београдске Интервентне јединице, а потом полицијски аташе у Паризу. Радовановић је, тврде ти извори, револтиран свиме, однео дискете са снимљеним разговорима код Вучића.С обзиром да се ради о искусном професионалцу, тешко је поверовати да претходно није покушао да их да министру, да га упозори на то, и да је наишао на затворена врата.
На питање како је ССИМ могла да неовлашћено прислушкује, јер се то ради преко опреме БИА, извор одговара -лако, набавили своју опрему и „откачили се са линка БИА“, да не остане траг.
А како су БИА и ВБА, која такође поседује завидну техничку опрему, дозволиле да буду прислушкивани Вучић, кога контра-обавештајно штите, као и чланови његове фамилије? Најкраћи одговор је да то говори о стању у тим службама, из којих професионалци беже чим испуне услове за пензију. Они којима је пензија близу, знају тачно у дан колико им је још преостало да раде, као некада војници у ЈНА.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 26, 2021
