Pročitaj mi članakKad male, zavađene balkanske države postanu "saveznik" velesili kakva je Amerika, ne mogu se ničemu dobrom nadati. Zapadno oružje je još uvek okrenuto ka Rusiji i obrnuto. Ovaj anahroni kliše ne daje pravu sliku stanja. Naime, svet je na ivici globalnog rata, svetskog sukoba kakav istorija nije zapamtila, jer su tehnologije masovnih ubijanja usavršene toliko da za čas mogu da nestanu čitavi gradovi i države.
А, повода за такав рат има на четири континента. Србија и читав Балкан наоружавају се скупим оружјем, вероватно не за међусобне обрачуне, већ за америчку велесилу која их држи под својом командом. Од САД зависи у доброј мери и рат и мир, али тој великој држави такође прете хаос и масовна убијања. Коме ће служити мале балканске војске и њихово скупо наоружење које их је ова велесила наговорила да купе, од својих већ опљачканих буџета? Њима сигурно не. Србија и Хрватска заједно потрошили су најмање10 милијарди евра за наоружање. У кога ће то оружје бити окренуто?
Француски парламентарац Флоријан Филипо, половином августа 2024. године, позвао је јавно француске власти да хитно повуку комплетан војни потенцијал из чланства у НАТО алијанси. Огласио се Филипо и на друштевим мрежама драматичним саопштењем па је казао: „Морамо признати истину: у НАТО се дешава побуна-револуција, очигледно уз учешће Сједињених Америчких Држава. Морамо да напустимо НАТО. Живела слободна Француска!“
На дан 15, августа 2024. године, извор овог магазина, потврдио је све информације о потпуној промени спољнополитичког става Немачке према рату у Украјини.
Наиме, на основу дела добијених података са затвореног састанка немачког канцелара Олафа Шолца са кључним људима Бундесвера и обавештајне агенције БНД, овај извор је дошао до сазнања да Немачка одмах почиње са ускраћивањем финансирање рата у Украјини, што значи аутоматски ускраћивање чак 30 већ договорених програма војне помоћи режиму у Кијеву.
Такође, извор овог магазина позива се на гласове из Пентагона који заговарају „америчку политику“ уместо „политике НАТО“, која очигледно превише кошта и тражи превише аутономије у доношењу одлука.
У међувремену, немачки лист Франкфуртер Алгемајне Цајтунг (ФАЗ) дошао је до података да ће та „редукција“ у наоружавању режима у Кијеву бити вероватно и трајна, све док се режим Зеленског не приволи на преговоре са Русијом.
С обзиром на то да је Немачка други највећи финансијер ратних активности Кијева након Сједињених Држава, нејасно је једино хоће ли немачка одлука да преполови планирана средства са 8 (осам) милијарди у 2024. на четири милијарде евра у 2025., или ће то бити још више, до највише једне милијарде евра, и то не у новцу, него у опреми.
Ова одлука Немачке биће (и већ јесте) представљена типично немачки: као „мера штедње“!
Војно обавештајне службе Немачке предложиле су да ове одлуке објави сам канцелар Шолц у координацији са министром финансија Линднером.
Да је Немачка ипак тражила некакав „алиби“ за овај потез, види се и на основу тога што је, непосредно пре ових одлука, читава медијска машинерија у овој земљи објављивала до сада необјављене детаље о познатој диверзији на гасоводу Северни ток, те снимке и друге доказе да је ту акцију одобрио лично председник Украјине, Володимир Зеленски.
Из дипломатских кулоара у Бриселу, чуло се одмах да је влада САД овом немачком медијском акцијом, пустила Зеленског „низ воду“.
Према свему што говоре садашње информације о новој политици Немачке према Украјини може се закључити да ће ова блокада финансирања рата у Украјини имати тренутни и драматични негативни учинак за ратну владу у Кијеву.
Последице ове одлуке, осетиће истовремено и команда НАТО пакта, те читава НАТО бирократија са пратећом политичком и неполитичком елитом.
Како један други извор овог магазина из финансијског крила Европске комисије тврди, притисак америчке војне индустрије на демонтажу НАТО пакта, долази из разлога што је овај гломазни систем постао терет самом себи, те да је „рачуница“ америчког војно индустријског комплекса једноставна: досадашње земље чланице, и мале и велике, везане су углавном за америчко наоружање, па им посредовање и дистрибуција путем НАТО бирократије односи и време и новац.
Такође, НАТО као војно политички пројекат нема своју коначну сврху осим „сталног прста на обарачу“, а велики новац из САД пада у „бунар без дна“, јер ова наднационална алијанса троши у миру исто као и у рату, а често и више од тога.
Оваква „калкулација“ Пентагона није од јуче. У време председничког мандата Доналда Трампа (за кога пропаганда америчких демократа и данас тврди да је био „војни пројекат“), изнети су више пута идентични ставови, док помена о рату у Украјини још није ни било.
Потпуна демонтажа или само редукција НАТО пакта, свакако следи. Видљиво је да су такозване „мале чланице“ и њени кандидати, већ дуже времена у статусу „сервисних станица“ војних циљева Запада. Њима диригује САД а само делимичмо НАТО пакт.
Посебну пажњу у задњих десет година, војна сила САД посветила је земљама такозваног Западног Балкана, од којих је већина из некадашње Југославије. Ту су пронађене неке старе „хладноратовске“ савезнице, извучени су неки стари уговори и документације о испоруци америчког оружја Титовој Југославији, о близу 100 милијарди вредне бесповратне помоћи, па је тајна дипломатија учинила своје. Посебно од како је почео рат у Украјини.
Очигледно да је САД војно-обавештајно снажно присутна на Балкану, да је све земље овог подручја ставила под свој протекторат (некога успешније, некога мање успешно).
САД сасвим сигурно спрема „савезнике“ за могући глобални рат, који би вероватно могао да почне на Блиском истоку (као повод Палестина и Израел), укључењем Ирана, а онда и Турске, па коначно и Русије, која се такође спрема за знатно већи сукоб од овога у Украјини који је већ означен као „регионални“. Очекује се и рат Кине на крајњем истоку Азије, афрички рат (који већ дуже времена траје а његово прогресивно ширење је неизбежно).
Такође дуже времена траје и општи бојкот робе са Запада исламским земљама, од Египта до Индонезије, а губици су огромни и мере се стотинама милијарди евра и долара. Талибани у Авганистану спремају војску-добтовољце за „одбрану“ Палестине али и за општи рат против Пакистана због „савезништва“ са САД.
Рат у Европи може већ сутра да почне на тлу Велике Британије, која је на корак од исламске револуције, те у Француској која је ближе крвавом грађанском обрачуну расне и етничке природе него Немачка, а све скупа, одразиће се и на Балкан, неизбежно, где САД погрешно рачуна на „антируски потенцијал“ и прави кардиналну грешку огромним улагањима и војни потенцијал у Албанији.
Хаос и сукоби у самој Америци, што политички, што расни и религиозни, неизбежан је током и након избора. Не може га спречити нико осим војске и Националне гарде, а није искључено да баш та демонстрација државне моћи доведе ову велесилу у стање какво није имала од грађанског рата између Севера и Југа, на коме је уосталом и формирана.
Шта у таквим околностима раде мале балканске државе? Или, ко рачуна на њих и зашто у врло могућем свеопштем „Последњем рату“, где није искључено и оружје за уништење цивилизације?
Србија је 2022. године потрошила милијарду и по евра на ново наоружање. Такође, Србија је трећа на Балкану и прва на простору бивше Југославије када је реч о потрошњи на одбрану, што показују резултати истраживања Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ).
Грчка и Румунија и даље троше највише, док се на зачељу налазе Молдавија, Црна Гора и самопроглашено Косово, а анализа показује да, у складу са европским трендовима, војни буџети и настављају да расту у (скоро) свим балканским државама. Према подацима СИПРИ-ја, Србија је током 2023. потрошила 2,13 милијарди долара, што је око 400 милиона више у односу на претходну годину. По том параметру заузима убедљиво прво место на Западном Балкану, пошто на одбрану троши више од преосталих пет држава и ентитета заједно.
Друго место заузима Албанија са 397 милиона (америчке базе у овој земљи и њихово оружје вредне су двадесет пута више!), а за њом следе Северна Македонија (266 милиона), БиХ (216 милиона), тзв. Косово (133 милиона) и Црна Гора (114 милиона). Када је реч о читавом Балкану, прво место традиционално заузима Грчка, која на одбрану троши око 7,73 милијарде долара. Испред Србије се налази и Румунија, која за војску издваја 5,61 милијарди долара. Србија се, међутим, налази испред Бугарске (1,92 милијарди), Хрватске (1,44 милијарде) и Словеније (907 милиона). Најмање троши најсиромашнија Молдавија, која годишње издваја свега 93 милиона долара за одбрану.
Иако је већина држава на Балкану члан НАТО-а, само једна од њих поштује правило којим је прописано да би чланице тог савезна требало да троше два одсто бруто друштвеног производа (БДП) на одбрану. Грчка традиционално издваја знатно више од тог износа на одбрану – током 2023. године је у ту сврху потрошила 3,23 одсто БДП-а. Неколико земаља се налази близу прага од два одсто, али ништа преко тога: Бугарска (1,85), Хрватска (1,78), Албанија (1,74) и Северна Македонија (1,7). За њима заостају Црна Гора (1,63), Румунија (1,61) и Словенија (1,34).
Чудан је, и крајње необичан био разлог за велику количину наоружања које је Словенија наручила и које последњих пар година купује. Ове 2024. гаодине (12. јула) министарство одбране Словеније, тачније државни секретар министарства одбране ове земље Дамир Чрнчец и национални директор за наоружање у министарству одбране Француске генерал Гаел Диаз де Туеста, потписали су Писмо о намерама у вези са заједничком европском набавком самоходних хаубица CAESAR, као и система ПВО типа Мистрал. Наводно, у питању је „сарадња у областима пројектовања, реализације и набавке наоружања“. У светлу подстицаја држава чланица Европске уније да учествују у одбрамбеним јавним набавкама и потребе за јачањем технолошке и индустријске базе европске одбране, покренут је процес набавки француских артиљеријских и ПВО система.
Па, да би било јасније, званично се каже овако: „Потписивањем писма о намерама министарство одбране Словеније започеће све неопходне процедуре за набавку и увођење потпуно нових система наоружања у словеначку војску. Тиме ће се, истовремено, испунити и услов за подношење захтева за добијање европских средстава за изградњу заједничких војних капацитета“.
И, сад иде оно најважније, где је слика ове сумануте потребе за наоружањем све јаснија: набавком система веома малог домета типа Мистрал, Словенија би додатно ојачала своју ПВО…Словенија ће се тако придружити листи многобројних корисника овог ПВО система на којој се налазе и Хрватска, Мађарска, Северна Македонија и Србија – земље које су скоро набавиле или ће наручити најновију варијанту Мистрал 3. „Ове системе тренутно користи Украјина и постоје извештаји да се Мистрал у тамошњем рату веома ефикасно показао“, пише портал осматрачко-аквизицијски радари ТРМЛ-4Д.
Дакле, Словенија, Хрватска, Мађарска, Србија и Северна Македонија, тачно онај „одбрамбени лук“ који је НАТО пакт на почетку рата у Украјини планирао да супротстави Русији, од границе са Грчком до границе са Аустријом, од Дунава до Јадрана. И све из буџета грађана ових држава, према којима Русија нема никаквих територијалних претензија. Упркос јасном ставу Русије да ће НАТО оружје и НАТО државе и савезници бити легитимни циљ далекометних балистичких ракета.
Све ово није довољно да се локалне поглавице на Балкану уразуме, па је Хрватска планирала да до 2026. година купи наоружања, муниције и опреме у вредности од скоро 4 (четири) милијарде евра! И то плаћа Хрватска која рапидно губи своје становништво и која је већину својих грађана довело да личног банкрота. Ни то није довољно па је влада САД дала 223 милиона евра донације (војне помоћи) Хрватској, „јер се Србија наоружава“, а обе државе купују наоружање као „савезници Запада“!
Има овде и трагикомчиних случајева. Наиме, БиХ је под окупацијом оружаних снага САД западне коалиције, ту су огромне базе у Тузли, Брчком, Сарајеву… Коалиција располаже са војним потенцијалом једне солидне државе. Али, народи БиХ нису власници таквог наоружања.
Федерални премијер Босне и Херцеговине Фадил Новалић хвалио се хаубицама од 150 милиметара и пушкама из Новог Травника, јер је Бакир Изетбеговић изјавио да им то треба „за не дај Боже“. Фабрика оружја у Новом Травнику настала је педесетих година прошлог века, као предузеће за производњу наоружања и војне опреме „Братство“. То „Братство“ је нестало у крвавом рату, након чега је град подељен невидљивом линијом између Бошњака и Хрвата.
Срби, некад водећи мајстори, почетком деведесетих година, кад су видели „злу прилику“ напустили су фабрику. У тој наменској индустрији БНТ Нови Травник, данас раде само Бошњаци. И ту производе смешне количине „лаког наоружања“.
Црна Гора је опремила две своје пешадијске чете, а на то потрошила 120 милиона евра! Нико не зна како. Али, зна буџет да тих пара више нема.
Македонија је до сада трошила око 100 милиона евра за одбрану, али према обавезама које НАТО поставља та цифра мора да се удвостручи што значи да Македонија треба да издваја више од 200 милиона евра годишње на одбрану! „И то је политика која ће се следити, а која не одговара интересима македонског народа“, рекао је један професор из Скопља, познавалац ове трагикомедије.
Случај Албаније, посебна је прича, јер влада САД од Албаније прави највећи европски војни магацин, државу-базу, са највећом поморском луком и свом логистиком.
Да је заиста тако (а за Србију је то посебно важно, јер се оружје, најсавременија опрема и све друго, „преливају“ на Косово), показују и следећи подаци…
Наиме, Албанија ће своју војску наоружати преносним системима противваздухопловне одбране кратког домета (SHORAD) Raytheon FIM-92 Stinger и противтенковским ракетним системима Raytheon/Lockheed Martin FGM-148 Javelin, открио је на конференцији за локалне медије у Тирани 8. јануара албански министар одбране Нико Пелеши.
Представљајуции достигнућа албанског Министарства одбране у 2022. и циљеве за 2023. годину, Пелеши је рекао да ће недавно објављена набавка беспосадног система Baykar Bayraktar TB2 (који се састоји од три летелице и припадајуће земаљске командне станице) обезбедити Албанију са изузетним потенцијалом у области одбране и безбедности, посебно у комбинацији са снимцима које ће обезбедити сателити „Албанија 1″ и „Албанија 2″ које носи ракета SpaceX Transporter, лансирана у свемир 4. јануара са Кејп Канаверала на Флориди, пише Тангосикс.
Ове године већи приоритет добиће и сајбербезбедност, и у том циљу биће изграђен одговарајући оперативни центар уз почетак реализације пројекта формирања војне јединице за сајбер одбрану. Такође, током године се из САД очекује испорука два половна средња двомоторна хеликоптера Sikorsky UH-60 Black Hawk.
Одбрамбени буџет Албаније за 2023. је 28 одсто већи од буџета за 2022. и представља 1,85 одсто БДП-а. Министар одбране Нико Пелеши изразио је циљ достизања 2,10 одсто БДП-а 2024. године и 2,21 одсто БДП-а 2025. године. Тренд континуираног повећања буџета за одбрану омогућава Тирани да озбиљније приступи процесу модернизације своје војске и да озбиљно улаже у набавку кључног војног наоружања.
Набавка система противваздухопловне одбране Стингер омогућила би поновно успостављање албанских одбрамбених способности противваздухопловне одбране које тренутно не постоје јер се више не користи систем HN-5A (Hong Ying-5) – кинеска верзија совјетског преносивог система 9К32 Стрела-2 (НАТО: СА-7 Грал), којих је комунистичка Албанија још 1978. године набавила 100 комада.
Са друге стране, набавка противтенковског ракетног система HN-5A (Hong Ying-5) би омогућила Албанији да модернизује копнене снаге које се за противтенковско ратовање и даље ослањају на застарели преносиви, вишекратни, ненавођени, ракетни бацач граната (RPG) Norinco Type 69 85 мм, лакшу кинеску копију совјетског РПГ-7. Албанија такође има залихе локално произведеног Тип-57, који је и сам клон застарелог совјетског РПГ-2 који има бојеву главу 82 мм.
Упркос потврди куповине, Албанија није открила вредност уговора, рокове испоруке и количине Стингера и Javelin-a које добија од Сједињених Држава
Овде се, међутим, поново треба вратити на највећу европску силу, Немачку, и на април месец ове 2024. године.
Тих пролетњих месеци, Немачка је поновно почела да се наоружава и то рекордном брзином. 100 милијарди евра стављено је на располагање за модернизацију немачких оружаних снага (Bundeswehra) након што је почео рат у Украјини у фебруару 2022. Новац је углавном већ потрошен за наруџбине војне опреме. Бундесwехр треба да се прилагоди и тако да буде спреман за хитне случајеве, односно у случају да Немачка буде нападнута. А, нико је не напада нити било ко, па ни Русија, не показује знаке агресије према њој.
У међувремену, Немачки буџет је дао најмање милијарду евра Украјини, а вођа режима у Кијеву у сред Берлина тражио још три пута толико. И добио је!
Све ово је било разлог да немачки министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) пошаље поверљиво писмо министру обране Борису Писториусу (СПД) 5. августа 2024. године у коме каже да Немачка више нема средстава за војну помоћ Украјини, да је ситуација драматична, да су социјална давања за мигранте огромна, да су Немци при крају стрпљења и да следе масовне социјалне и не само социјалне побуне.
Министар обране, Писториус, оптужио је у другом поверљивом писму Линднера да „мења правила игре након што је утакмица почела“ те тако „угрожава континуитет опскрбе Украјине оружјем“. Писториус је планирао да ове 2024. године повећа трошкове за 3,87 милијарде евра; 1,3 милијарде евра у резервне делове, 600 милиона евра у топовску муницију и по пола милијарде евра у беспилотне летилице и оклопна возила.
Поверљиви извори из немачке владе тврде да канцелар Шолц подржава ставове министра финансија Линднера, али да „нема куд“.
Тренутно Линднер тумачи како неће доћи до прекида финансирања рата у Украјини јер ће се за плаћања користити руске девизне резерве које је Запад замрзнуо након инвазије.
Међутим, иако већ неко време траје расправа чланица Г7 о коришћењу руских девизних резерви за финансирање Кијева, није извесно да ће се донети таква одлука јер се ради о осетљивом међународном правном питању, врло осетљивом за позиционирање западних либералних демократија према остатку света. Наводно су се суспензији финансирања Украјине на састанку иза затворених врата успротивила само три Министарства: одбране, спољних послова и привреде.
Може ли сулуда идеја коју заговара режим у Кијеву бити третирана као разумна замисао ако је финансијски неће подржати најјача европска економија? И без војне подршке Сједињених Држава, које су у све дубљем предизборном политичком хаосу. Може ли ико нормалан да поверује у сулуде фантазије Володимира Зеленског и људи који су га до јуче подржавали и финансирали, а сутра ће већ заборавити на име те особе?
Свет је пред једним другим, опасним, глобалним сукобом, услед кога све ово данас неће више никоме бити важно. Чак и далеки Јапан се озбиљно, темељно спрема за такав један рат. Кина такође. Индија и Пакистан као атомске силе. Турска, Иран, читав исламски свет.
Европа ни за шта није спремна. Балкан (са Србијом) је у америчким рукама, али, како ће га влада (било које стране) у Вашингтону употребити, и против кога?
Хоће ли га поново поделити у паклу рата или ће тај пакао овај пут бити даље од Балкана? Ако се ово друго деси, био би то историјски преседан, јер ово поднебље никада није избегло рат.
И, све те спекулације могу постати бесмислене у околностима општег самоуништења. Хоће ли га свет избећи?
