Прочитај ми чланакНа „Фејсбук“ страници „Пријатељи манастира Хиландара“, 30. новембра објављене су фотографије необичне појаве над Светом Гором Атон. Фотографије су објављене под насловом „Данашње небо изнад Свете Горе Атонске“, без икаквог пратећег осврта.
Коментари читалаца су, углавном, кратки и уздржани. Већина је написала: „Амин“. Ми смо одабрали само два коментара. Један, са којим се у потпуности слажемо, гласи: „Слава Богу за све!“.
Са другим се не слажемо нимало. Човек са надимком „Чика Вили“ је написао: „Подсећа на небеске лествице“.
Где је „Чика Вили“ видео како изгледају небеске лествице, није рекао.
Необична појава над Светом Гором изгледала је овако:
Небеске лествице, иначе, можемо видети на иконама Светог Јована Лествичника, аутора познате књиге „Лествица“, која говори о подвижничком путу узношења душе ка Богу, који подсећа на успињање уз лествице. Али, оне се сликају као праве мердевине:
Нама појава са Свете Горе, међутим, више личи на вртолог, вир, или торнадо пијавицу.
Па су тако, Хиландарци, рецимо, пошто је и почетак Божићног Поста, време за преиспитивање грехова и покајање, ову појаву (јер торнадо носи собом пустошење) могли да протумаче као опомену Божију, да отворе врата Хиландара за поклонике – која су затворили као профилактику против корона вируса – и опомену што је Хиландар пристао уз расколнике који су признали укро-фашистичку секту „ПЦУ“ (то, наравно, важи и за остале сличне светогорске манастире).
(Ако знаке и знамења Божија – она општа или лична – протумачимо као позив Божији на покајање, никада нећемо погрешити. Свако другачије тумачење може нас одвести у погрешку и прелест).
Подсећамо да је Хиландар затворен од 21. новембра 2021. године за посетиоце „због већег броја оболелих од COVID-19 међу обитељи“, како су рекли, – о чему смо дали и свој коментар:
„Хиландар је затворио врата за све оне који би отишли да се у њему лече. Једна од највећих лечебница српског народа је затворила своја врата за оболеле, за покајане…“ Јер, храм је „болница за болести душе и тела“, како се каже у молитви за освећење храма.
Но, како бисмо и ми и наши читаоци проверили и потврдили своје расуђивање о затварању храмова – у овом случају манастира Хиландара – због корона вируса, подсетимо се шта о томе говори духоносни старац и ревнитељ вере архимандрит Сава Светогорац:
Архим. Сава Светогорац:
ЗАТВАРАЊЕМ ХРАМОВА ЗА ВЕРНИКЕ, СЛУЖЕЊЕМ ЛИТУРГИЈА БЕЗ ВЕРНИКА, ЕПИСКОПАТ И ДУХОВНИШТВО СТВАРАЈУ ЕЛИТНУ ГРУПУ, КАСТУ ИЗАБРАНИХ
>>Већ смо разговарали о томе шта се дешава при освећењу храма. Владика клечи и чита посебне молитве. Обраћа се Богу и моли се на овај начин:
„Учини њега (тј. храм) пристаништем бродоломника (= тако да је то била лука онима који су у невољи), исцељењем страсти (= тако да буде болница за болести душе и тела).
Раније, током пандемија, када су се заразне болести шириле свуда, људи су ишли у храмове да пронађу утеху и лечење. Болесници, посебно ментално оболели, доведени су у наш манастир у Едеси, а код нас су остали неколико дана или чак месеци. Убрзо су се болесници опоравили – захваљујући њиховом честом боравку у цркви и животу на благодатном месту, у близини светиње. Где још болесник може да оде ако не Христу, Ко је Лекар наших душа и тела? Зашто читамо ове молитве, а опет им не верујемо?…Ми сами изгонимо болеснике из Болнице, то је трагично. Један лаик ми је баш тачно рекао: „Данас су се пастири закључали у тору и оставили овце напољу да их поједу вукови“. Ево шта се сада догодило. Епископи и свештеници затворили су се у цркве, сами служе Литургије, док су мирјани остали на улици. Знам неке приче које никога неће оставити равнодушним. Једна сиромашна верујућа жена рекла ми је како је, стојећи на улици, притиснула уво на зид храма како би покушала да чује бар једну реч из службе коју су свештеници и епископ вршили у храму (е, кад смо ово преводили, драги читаоци, заплакали смо – нап. „Борба за веру“). Да ли је ово нормална ситуација?…Испричали су ми још један случај са Свете Горе. Када је цела ова прича започела, манастир је престао да прима мирјане (као Хиландар данас – нап. „Борба за веру“). Један познати старац пришао је игуману и рекао: „Оче, да ли ти се свиђа ова ситуација? На нашем храмовном празнику данас није било ниједног лаика. Он је био без благодати, разумеш ли? Нисмо их пустили унутра, и сами смо изгубили благодат Божију“. Јер Црква смо сви заједно. Не можете некога лишити Божанске Литургије и Причешћа по својој вољи. То је забрањено. „И који долази к мени нећу га истерати напоље“ (Јован 6:37). Христос је о овоме врло јасан.
Прот. Петар Хирс: За кога ми тада служимо?
Архим. Сава Светогорац: Тачно. Зар само за архијереје и свештенике?
Зар ми то стварамо неку елитну групу?Прот. Петар Хирс: Неку касту изабраних.
Архим. Сава Светогорац: Касту, да. Погледајте како се предивно говори о храму у молитви. Владика се моли Христу да храм постане лечебница за страсти и „прибежиште немоћнима“.
Храм је уточиште за болесне и не може се затворити. Чак и ако је човек болестан и стар, зашто му затварате врата храма? Где ће наћи утеху? Кажу: „Ући ће унутра и заразити се“.
Како се може заразити? Храм је испуњен благодаћу, јер је Христос „посреди нас“. Да ли ће нам Христос икада дозволити да се међусобно заразимо у храму?
Прот. Петар Хирс: С тим у вези, поставља се питање, Старче, можда смо изгубили осећај благодати?
Архим. Сава Светогорац: Да. Управо тако.
Прот. Петар Хирс: И притом не разумемо шта смо изгубили?
Архим. Сава Светогорац: Ми немамо прави духовни опит; ми немамо духовни живот.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 1, 2021
