Прочитај ми чланак

ШТА ЈЕ НИКОЛА ТЕСЛА РЕКАО КРАЉУ ПЕТРУ II у Њујорку 1942. године?

0

Ратна 1942. година је била обележена изузетном активношћу југословенске Краљевске владе у избеглиштву, како на пољу организовања покрета отпора у земљи, тако и дипломатском плану.

3

Ратна 1942. година је била обележена изузетном активношћу југословенске Краљевске владе у избеглиштву, како на пољу организовања покрета отпора у земљи, тако и дипломатском плану.

Дипломатска делатност владе била је усмерена на придобијање интересовања великих савезника за питање балканског ратишта, те осигурање и пружање сваке материјалне помоћи легитимним оружаним формацијама. Краљ Петар II Карађорђевић има бројне састанке са европским и светским лидерима, међу којима су британски краљ Џорџ VI, премијер Черчил, јордански краљ Абдулах…

Иако је сам почетак рата за Краљевину Југославију, приметно је британско инсистирање на енергичнијем, активнијем и коначно фронталном супротстављању окупационим снагама. Илустративан је пример разговора капетана Била Хадсона и генерала Михаиловића, где британски војни изасланик, правдајући своје захтеве да се приступи офанзивном отпору, отворено истиче да је његова обавеза вођење бриге о интересима Велике Британије, на шта добија кратак одговор Михаиловића: „Нисмо ми ничије слуге, па ни савезничке!“

Почетком 1942, генерал Ајзенхауер је сачинио план избацивања Немачке из рата, путем отварања западног фронта. Како није био у сагласности са британском политиком о одлагању већег сукоба, исти је одбачен, попут много сличних који су уследили. Черчил ће крајем године констатовати да западни савезници воде борбу са свега шест, док се на Источном фронту налази 185 немачких дивизија.

Америчка настојања да се отвори фронт на западу Европе, како би се ослабио осовински притисак на Источном фронту, али и олакшао положај на другим окупираним територијама, погодовао је југословенској страни, која је приморана да потражи новог и поузданијег заштитника ради очувања својих интереса.

Средином године, договорена је званична посета југословенске делегације Сједињеним Државама. Негде у то време, амерички председник Рузвелт даје охрабрујућу изјаву о борби генерала Михаиловића: „Држите се чврсто. Ваши пријатељи Вас неће заборавити, ни напустити.“

Југословенску делегацију предвођену краљем Петром, сачекао је државни секретар Кордел Хал, 24. јуна у Вашингтону. У његовој пратњи одлазе према Белој кући, где их дочекују председник Френклин Д. Рузвелт и потпредседник Хенри Волас. Читав дан проводе у разговорима о стању у Југославији и разматрању могућности за пружање помоћи. По завршетку првог дана сусрета, краљ Петар се повукао у припремљену собу, која је некада припадала председнику Линколну.

У наставку, краљ је говорио у Конгресу САД. Уследила је тродневна посета Канади, а потом повратак у Вашингтон и одлазак у Њујорк.

Између званичних сусрета на највишем нивоу, краљ Петар је искористио прилику да 8. јула, посети једног важног сународника – Николу Теслу, који је становао у апартману 3327 хотела New Yorker.

Разговор је протекао у изразито срдачној и пријатељској атмосфери, о чему сведочи реченица коју је Тесла изговорио још приликом поздрављања: „Драго ми је што сте млади и задовољан сам што ћете бити велики владар. Верујем да ћу доживети Ваш повратак у слободну Југославију.“

Сведочења присутних говоре нам да су у једном тренутку Тесла и краљ заједно заплакали.

Тесла је изразио и познато дивљење према краљевом оцу, краљу Александру I Карађорђевићу: „Од Вашега оца примили сте његове последње речи – чувајте ми Југославију! Поносан сам што сам Србин и Југословен…“

Никола Тесла је јуна 1892. године, приликом своје једине посете Београду, примљен као гост тадашњег српског краља Александра Обреновића. Пола века касније, посетио га је југословенски краљ Петар II Карађорђевић – то је последњи састанак који је Тесла имао са неким државником.

Остала је прича да се Тесла, приликом овог сусрета, руковао са краљем. Ништа чудног у овом чину не бисмо пронашли, да велики научник није био и врсни особењак. Једно од крутих правила којег се држао, било је избегавање руковања. Да ли је то прекршио приликом овог сусрета, никада нећемо сазнати…