Прочитај ми чланакНије било лако брату Сију у Пекингу, док је гледао како се његов европски брат Вучић побратими са оним каубојем Доналдом Трампом, а тек ћемо видети колику му је горушицу изазвала тачка споразума Београда и Приштине којом смо се обавезали да не купујемо 5Г опрему од непоузданих добављача међу којима су многи препознали кинески Хуавеј.
Сигурно је, колико год стамен био, и брат Путин гризао нокте због љубоморе ( још више због енергетског отклона Србије од Русије), а брат Ердоган је, видевши да ће Србија амбасаду у Израелу из Тел Авива пребацити у Јерусалим, у бесу вероватно поцепао онај сако што је исти као Вучићев и сада са имамима усаглашава фатву против балканског брата неверника.
Имале су своје разлоге за љутњу и сестра Меркел и сестра фон дер Лајен којима је Трамп украо јунаке за сопствени ријалити па, ко запете пушке, чекају ову двојицу да их о томе пропитају за који дан у Бриселу. Једино је, ваљда, разумевање имао брат Бин Зајед који је такође недавно морао да изађе у сусрет Трампу, па је нормализовао односе Уједињених арапских емирата и Израела. Добро, и брат Андреј, али он је у овој братској причи најмање битан.
Којој и каквој браћи се замерио косовски премијер Абдулах Хоти који се обавезао на признање државе Израела и третирање покрета Хезболах као терористичке организације, тек ћемо видети али ти родбински односи се нас не тичу па се њима нећемо дубље бавити, али хоћемо и морамо питањем шта су то Вучић и Хоти радили у Вашингтону?
Колико смо обавештени они су тамо ишли да се, овај пут уз америчко посредовање, баве нормализацијом (економских) односа Београда и Приштине, некакав споразум са тим насловом је и потписан, али испада да су српски председник и косовски премијер, пре свега, решавали блискоисточно питање.Не би ме изненадило да неко од ових алоидно- информерско- телеграфских новинских сурогата ускоро објави како је, захваљујући председнику Вучићу, коначно постигнут мир на Блиском истоку. Зери и попули енд остале кохе и диторе ће, претпостављам, ту заслугу приписати Хотију.
Стварно, шта се то догађало у Белој кући у ових неколико септембарских дана и какав је то споразум у коме се истовремено помињу Мердаре и Јерусалим, Газиводе и Хезболах и како се то преко једног економског споразума са Београдом Косово „признава“ са Израелом, а Београд „диверзификује своје залихе енергије“ тако што ће у том погледу мање зависити од Русије?
Најједноставнији одговор јесте да је Доналд Трамп „миритељски подухват“ који би као требао да коначно нормализује односе Србије и њене отцепљене покрајине, ноншалантно убацио у своју изборну агенду ( или обрнуто, свеједно) не би ли поентирао на осетљивим глобалним проблемима и неуралгијама: цурикнуо Кину и Русију са Балкана, то јест из Европе, још мало затегао конопац са Ираном и додворио се моћном јеврејском лобију у Америци који има огроман утицај и може пресудно да утиче на америчке изборе. Могуће да су му, ако је нашао за сходно да се интересује, накнадно објаснили да су Србија и Косово комшилук његове тазбине.
За нас је много битније колико ће Вучића, то јест Србију, коштати ова вашингтонска папазјанија на коју је пристао и која ће довести у питање односе са Европом, Русијом, Кином и добрим делом арапског и несврстаног света. Испада да смо трампили ( чудне ли терминолошке подударности), колико – толико сигурне врапце у руци, за хировитог и непредвидивог америчког голуба на грани који нас само може искористити и одбацити. Није случајно један мудар чика рекао како је од тога да будеш непријатељ Америке, једино горе да будеш њен пријатељ.
Дакле, ако је ово почетак стратешког партнерства Србије и САД, како се покушава представити, нисмо могли изабрати гори начин и незгоднији моменат за такву врсту дипломатског заокрета. Везивати се за само једну опцију и кандидата у предвечерје америчких председничких избора јесте потез коцкарског погорелца који све жетоне ставља на црно или црвено, па шта му бог, тачније онај његов рогати и репати антипод, да.
Додуше, Вучићу ово није први пут да на исти начин хазардира кад је Америка у питању. У прошлој партији све је ( помињала су се нека два милиона долара донације Фондацији фамилије Клинтон) ставио на демократе и Хилари Клинтон и изгубио. После је било „Трампе, Србине“. Већ у новембру, показаће се да ли је опет омашио или ће се куглица зауставити на његовом пољу. Надајмо се да ће овај пут имати мало више среће. Ко ће сад штампати плакате „Бајдене, Србине“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 5, 2020
