Шта ће Вучић без Мила!?! Креће убрзање процеса и откривања афера

Мирослав Паровић

07:20 12.04.2023.

Мило Ђуакновић је коначно и дефинитивно пао са власти у Црној Гори. То је вест коју су Срби ма где живели у свету очекивали још од 1997. године када се десио онај чувени разлаз Момира и Мила и када је постало јасно да ће по моделу тог раскида проћи и савез држава Србије и Црне Горе. Истина, наде су биле да ће падом Мила сви процеси јако брзо кренути уназад, али нажалост прошло је исувише много времена тако да се тренутно треба задовољити са тиме што ће негативни трендови по српско питање бити заустављени јер да није испало овако није искључено да би за пар година имали однос какав данас имају Русија и Украјина. Друга позитивна ствар црногорских избора је то што је и дефинитивно посечена једна глава двоглаве аждаје Вучић - Мило, што отвара одређене могућности за озбиљније опозиционо политичко деловање у Србији, закључује колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета

Шта се дакле по Србију мења падом Мила Ђукановића?! Нажалост, али након црногорских избора постаје јасно да режим Александра Вучића остаје последњи чисто мафијашки режим у Европи. Последња мафијократија успостављена са циљем који Американци зову стабилократија.

Милова мафијократија служила је да Црну Гору прво одвоји од Србије, потом од Русије и да је коначно успостави као класичну НАТО државу. Вучићева има задатак да доврши питање Косова и да потпуно технолошки и политички Србију веже за политички запад. Мило је пао када је завршио посао, Вучић још увек влада јер је још у периоду имплементације. Он се нада да ће моћи још да одуговлачи, али га догађаји свакодневно претичу.

Прво што се јасно види је да се у смислу војне технике и технологије прави велики корак у правцу потпуног усвајања НАТО стандарда. Из тог разлога је изненада скинут мораторијум на учешће Војске Србије у било каквим међународним војним вежбама све док траје сукоб у Украјини. Тако да ћемо средином јуна имати велики војни маневар („Платинасти вук“) на југу земље у којем ће поред наше војске учествовати још и америчка армија као и још десет других НАТО војски.

Пре тога ће у циљу замајавања јавности 22. априла на аеродрому Батајница бити организована војна парада где ће се показивати руски МИГ-ови и БУК-ови као и кинески ФК-3. У нормалним оклоностима таква парада била би доказ да ће држава наставити да развија и купује оне технологије са којима је сродна, а то би значило руска и кинеска имајући у виду да још из периода СФРЈ префереирамо ту врсту наоружања.

Међутим, Вучић је већ направио договор о томе да се уместо авиона типа МИГ у блиској будућности потпуно пређе на НАТО технологију и авионе типа Рафал, а за шта ће се издвојити три миљарде евра. Опет да би се то мало удробило и забашурило држава ће можда покушати да купити и неколико школских летачких авиона кинеске производње, али и то само ако се НАТО не буде бунио.

У најкраћем, војска ће нам бити обучена у униформе по НАТО стандарду, имаће оружје по НАТО станадраду, изводиће војне вежбе само са војскама НАТО и учествоваће у војним мисијама које иницира НАТО. При томе Вучић ће све време тврдити да смо војно неутрални, а у суштини ће спроводити матрицу политичког запада који је за овај регион прописао формулу „мање ЕУ, више НАТО“. Стим што је уважена специфичност да су Срби као народ плебицитарно против директног чланства у овом војном савезу па ће се ићи на задржавање формалне војне неутралности која ће служити за замајавање и прављење привида вештог балансирања између великих војних сила.

Друго веома важно питање је енергетска политика земље и то на који начин се планира дугорочно снабдевање главним енергетским производима. Што се тиче гаса ту је за сада потпуна зависност од увоза из Русије. Међутим, ужурбано се гради интерконекција са Бугарском преко које би се дошло до могућности повезивања на гасовод из Азербејџана, али и на гасни терминал у Грчкој који ће у Европу допремати амерички течни гас (било директно из САД било из Катара).

Дакле, и овде се види јасна тежња да се направи отклон од Русије што није потпуно бесмислено, али не постоји нити један пример где се може видети да се власт одлучила да диверзификује своје односе са политичким западом јер и на тој страни постоје одређене монополске позиције у које се не дира. Сектор нафте и нафтиних деривата је у већинском власништву руског Гаспрома који као енергетски гигант за сада са лакоћом пробија све облике снакција које му намећу и снабдевање тржишта Србије је доста квалитетно.

Међутим и ту већ годину дана трају шпекулације о томе да власт планира национализацију компаније због наводне бриге због могућности потпуне блокаде. Опет у циљу забарушивања суштине траже се и одређена компромисна решења којима се не би директно боло прстом у око Русима и српској јавности.

Тако се сада прича о могућности да у НИС уместо Гаспрома уђе МОЛ. Прича иде у правцу да је то некакав договор Вучића и Орбана са Путином и да ће се тиме надмудрити политички запад. За неупућене то ће можда и пити воду (а нажалост по природи ствари већина људи је неупућено), али све дилеме престају када се погледа власничка структура компаније МОЛ и схвати да њоме не управља држава Мађарска већ низ малих акционара, а што отвара реалну могућност да МОЛ преузме НИС, а да онда неки фонд попут Блек рока преузме МОЛ и тиме у потпуности затвори регион. И коначно, за Србију је у енергетском смислу најзначајније питање производње и снабдевања електричном енергијом зато што је то област у којој као друштво још увек имамо потпуну контролу.

Међутим ни то неће бити још дуго. Наиме, Влада Србије је усвојила измене оснивачког акта Електропривреде Србије и та компанија више није јавно предузеће већ је постало акционарско друштво. Акционарско друштво за сада има само једног власника, а то је Република Србија. Скупштина акционарског друштва имаће само једног члана који ће доносити све одлуке, а тај члан ће бити министарка енергетике Дубравка Ђедовић. Госпођа министарка је иначе по професији економиста и до сада никакве везе није имала са енергетским сектором, а као најважније елементе своје биографије сама је навела то што је радила за ЦНН као и младалачки сан да живи у САД.

Даље, министарка ће именовати чланове надзорног одбора које ће бити главно управљачко тело у новом начину функционисања. Статутом који је усвојила Влада Републике Србије чланови тог тела моћи ће да буду и људи који су били кажњавани затворским казнама за дела из привредног криминала. Ово да су били у затвору ће очито бити главна препорука за чланство у надзорном одбору ЕПСа јер ће само криминални тип личности бити спреман да подржи оно што се спрема тој нашој главној стратешкој компанији. А спрема се улазак стране управе, а што је Вучић већ договорио са норвешком консултанстком кућом, Рајстад енерџи и о чему сам ја већ више пута упозоравао власт.

Задатак нове управе биће потпуна диверзификација производње електричне енергије и то тако што ће се производња из угља заменити производњом из нуклеарних постројења. Због тога је Влада Републике Србије усвојила у тексту оснивачког акта ЕПС-а и то да ће ова компанија као претежну делатност имати производњу електричне енергије, а међу начинима на који ће се та производња вршити екпслицитно је наведено да ће то ићи и из нуклеарних електрана.

Оно што је спорно у том смислу је чињеница да је у Србији на снази Закон о забрани изградње нуклеарних електрана и да се то сматра кривичним делом за које је запрећена казна затвора. Међутим, та одлука власти је порука америчком нуклеарном лобију да ће Србија у малим корацима, али релативно брзо укинути тај закон и пригрлити америчку нуклеарну технологију.

Дакле, и у питању војске и статуса неутралности, као и у питању енергетике иде се на замајавање јавности све до тренутка стављања пред свршен чин када се врло мало може урадити. У крајњем таква стратегија је примењена и у случају Косова где се уместо потписивања споразума ишло на усмене договоре, а онда се снажном кампањом народ убеђивао да све док нема потписа нема ни опасности од независности Косова.

И на крају да се вратим на почетно питање шта ће Вучић после пада Мила Ђукановића?! Сви процеси о којима сам писао ће се значајно убрзати без могућности да буду адекватнмо медијски спиновани и приказани народу тако да могу да се лако и без побуне прихвате. Друго, имаће егзодус мафијаша из Црне Горе који ће доћи у Београд и Нови Сад како би избегли истраге и хапшења која ће интезивно кренути када се јуна заврше и парламентарни избори.

Већина тих криминалаца има наше држављанство, а и платили су азил на исти начин на који је то платио и Светозар Маровић. Српска мафијашка бара већ је препуна крокодила и може се очекивати да почне да прелива када нам пристигну те нове „избеглице“. Политички запад ће појачати уцене на Вучића и том новом полугом. Рецимо нова власт у Црној Гори покрене истрагу против Брана Мићуновића и он се склони у Београд и онда Вучић не сме да га изручи због старих дугова, а Кристофер Хил га притиска да то мора одмах да уради ако покуша нешто да врда везано за геополитичко опредељење.

А шта је са нама из опозиције?! Ми смо се нажалост самоискључили из сваког процеса јер се већина бори не за смену мафијашког режима већ за то да уместо 6 добију 9 посланика.