Прочитај ми чланак
Александар Митровић из Бачине код Варварина са Скандинавцима обновио старе породичне чокоте. Гости са севера Европе уживају у лепоти и гостопримству овог села.
Швеђанке воле српско-шведско вино из Бачина
Из Шведске у Бачину код Варварина пристигло је на десетине Скандинаваца да бере грожђе у темнићким виноградима и ужива у врхунском вину. Долазе овде већ неколико година.
Извоз више од 70 одсто укупне производње вина Винарије „Бачина“ оде преко границе.
У Шведску се извози од 2010. године, а у Србији га има у већим тржним центрима.
А све је почело када је вредни Александар Милутиновић (57), који годинама ради у овој земљи, у родно село довео пријатеље Швеђане. Задивљени крајем и старим Александровим виноградом, који је породично наслеђе, одмах су предложили да га раскрче, засаде нови и крену са производњом вина.
– На њихову иницијативу обновили смо запуштен виноград и подигли пет засада – прича Александар Милутиновић, сувласник винарије. – Потом смо опремили подрум и винарију и данас имамо приходе, али и задовољство дружења током бербе.
Српско-шведски ортаклук изродио је укусне врсте вина „долина“ и заједничку фирму „Бачина вино“, која данас с успехом послује. Пет хектара темнићких винограда дало је врхунски каберне совињон, каберне франк и мерло. И по 30.000 боца вина напуни се у току године, а квалитет гарантују и традиција и технологија.
– Сигурно је да сам више од 20 пута био у Србији и сваки пут се одушевим – истиче Ханс Бјорктал, један од четворице шведских сувласника винарије, који је, као столар по струци, био задужен за опремање и израду ентеријера подрума и других просторија.
Добар део године српско–шведски послодавци проводе у Србији. А у јесен готово увек буду у бачинској долини, у коју су се заљубили већ при првом обиласку пре једне деценије. Из производње вина, „родио“ се и вински туризам.
– Примили смо сигурно више од 100 гостију, јер су нас људи препоручивали – напомиње Милутиновић.
Швеђани причају да им је боравак у Србији јединствен: мирише дуња, јабука родила до земље, а у дворишту се пече прасе. Већина Швеђана која туристички долази у Бачину први пут се попела на трактор. А Бјорктал га данас вози редовно. Туристима се допада и што код нас „све може“. Са људима се лако споразумеју иако говоре различитим језицима. Слободно шетају по селу, греју се на сунцу.
– Одмор је сјајан, а грожђе беремо с уживањем – признају Швеђани, док испијају вино у подруму од цигле, које осветљавају само свеће и стварају утисак романтичног дворца.
Власници винарије кују велике планове. Захтева за аранжманима је све више, па морају да прошире капацитете. Ускоро ће изградити и посебну дегустациону салу и апартмане на спрату старе, али укусно реновиране куће. Улагаће у модернизацију самог процеса производње, која већ испуњава строге стандарде и чији се производи по правилу чувају у старим храстовим бурадима.
Око 2.000 локалних мештана са одобравањем гледа на повремене комшије. Јер, ово је село, временом опустело, па је до сада било живо само када почне берба на 106 хектара „Рубинових“ плантажа. Кажу да их Швеђани подсећају на најбоље дане српског села, када су њиве биле дупке пуне, а млади нису желели у град.
