Прочитај ми чланакРусија је 24. фебруара 2022. године, уз коришћење украјинских грешака у припреми одбране, постигла стратегијско изненађење, које је на оперативном и тактичком нивоу експлоатисала у првих шест месеци рата. У првој етапи операције, уместо заузимања територије и поседања зона и линија, циљ је био да се дубоким продорима по правцима и објектима, уз широке маневре (Z), дубока уклињавања (V) и широке обухвате (О) развуку украјинске снаге – достигнут је фронт ширине 3.000 километара. Уз тактичке десанте, високопрецизне ракетне ударе, заузимање Маријупоља и обмањивање нападом на Кијев створени су услови за другу етапу, која је почела 19. априла. Тежиште руског ангажовања било је у Донбасу, у постепеном „крцкању“ одбране украјинске Оперативне групе „Свобода“ и покушајима стварања више мањих „котлова“. Крајем августа, након неколико таласа мобилизације и уз масован увоз наоружања са Запада, као и због недовољности руских снага, иницијативу је преузела украјинска страна, преносећи тежиште на друге делове фронта.
Дејства у Донбасу
У североисточном делу ратишта, у Донбаском луку, обе стране су у другој етапи ангажовале најквалитетнији оперативни потенцијал. Руска страна изводила је офанзивна дејства ангажујући половину укупних снага на украјинском ратишту (54 од 108 батаљонских тактичких група). И даље се воде борбе за украјинску „одбрамбену вертикалу“ (зоне Славјанск – Краматорск – Артјомовск – Соледар и Авдејевка – Константиновка – Курахово – Маринка), чије је овладавање главни циљ руске стране и кључ украјинске одбране. Карактеристика дејстава у овом делу ратишта је споро напредовање руских снага према Артјомовску и Угледару, с тенденцијом пресецања праваца снабдевања украјинских снага из правца запада. Украјинско руководство од почетка рата у Донбасу инсистира на одсудној одбрани (изузев случаја задржавајуће одбране Лисичанска), чија је суштина исцрпљивање руских снага без обзира на сопствене губитке, све до стварања услова за стратегијску контраофанзиву.
Дејства у другим зонама
У остале три зоне руске снаге су током друге етапе операције биле у дефанзиви. У северном делу ратишта 16 руских батаљонских тактичких група бранило је државну границу. У харковској зони, коју би по начелима требало да бране три бригаде, услед недовољности снага три руске батаљонске тактичке групе, не толико изненађене колико предухитрене, биле су принуђене на одступање. Изгубивши Балаклеју, Изјум, Купјанск, Красни Лиман и Јампољ због украјинских продора кроз широке и небрањене просторе, образовале су одбрану на источној обали реке Оскол. У јужном делу ратишта, од Горловке до Никопоља, 22 руске батаљонске тактичке групе спречавале су уклињавања украјинских снага на правцима који изводе ка Азовском мору. У првих шест месеци рата украјинском Генералштабу руском иницијативом биле су „везане руке“ и константно је каснио у потезима, али од септембра ситуација је измењена у украјинску корист. Томе је значајно допринела обавештајна подршка НАТО-a и коришћење система веза преко сателитске мреже Старлинк. Након више продора украјинских снага на харковском правцу, применом ефикасних тактичких поступака и постизања успеха тактичког значаја, међу којима је најзначајнији спречавање руске стране да окружи Славјанск, створени су услови да се део украјинских снага пребаци у херсонску зону, што се може сматрати успехом оперативног значаја.
Закаснела мобилизација
Украјинске снаге искористиле су руске слабости, пре свега недовољност и развученост снага, „плитку“ одбрану, непредузимање мера за прекид дотура западног наоружања, као и опрезно извођење борбених дејстава уз настојање да се сопствени губици сведу на минимум. Једна од највећих слабости је кашњење делимичне мобилизације, чиме се након друге етапе појавио својеврсни „вакуум“. Политички тајминг мобилизације одлично је одабран јер је позитивно утицао на успешност референдума у четири области ради присаједињења Руској Федерацији. Међутим, војни тајминг је закаснио око два месеца. Формат специјалне војне операције, која није класична војна операција, „потрошен“ је почетком септембра, када су украјинске снаге први пут од почетка рата преузеле иницијативу, а руске нису имале адекватан одговор. Уз интензивирање високопрецизних ракетних удара по објектима енергетске инфраструктуре и стабилизацију одбране на свим деловима фронта, руска страна настоји да елиминише последице кашњења мобилизације.
Руска Ахилова пета
Још у првој етапи операције руске снаге заузеле су град Херсон и северозападно од реке Дњепар формирале мостобран који је требало да буде основа за даља офанзивна дејства ка Николајеву и Одеси. Зону северозападно од Дњепра, ширине 60–70 и дубине 20–30 километара, последњих месеци бранило је 13 батаљонских тактичких група. Довођењем свежих снага с Крима руске снаге су у августу са првобитних 20.000 нарасле на око 30.000, док је украјинска страна за нападну операцију концентрисала око 60.000–80.000 војника. Државни врх Украјине месецима је најављивао контраофанзиву правцима Николајев – Херсон и Криви Рог – Нова Каховка. Због тога је у протекла четири месеца украјинска дејства на том простору карактерисао већи број тактичких испада ради борбеног извиђања, при чему је руска страна контролисала ситуацију. Средином лета уочена је могућност озбиљног угрожавања руских јединица у овој зони. Град Херсон у залеђу могао је бити солидан ослонац за одбрану, али се осетљивост снага браниоца, без обзира на довољност по бројности и опремљености, огледала у постојању само три мосна места преласка преко Дњепра – Антоновски друмски и Антоновски железнички, као и хидроелектрана са друмско-железничким мостом код Нове Каховке. Месецима је украјинска страна покушавала да сруши мостове и хидроелектрану дејствујући америчким системима ХИМАРС. Упркос снажној руској ПВО, укључујући и системе С-400, није оборено око 20 одсто од укупног броја лансираних украјинских ракета, тако да би при дужем ракетирању сва три моста била срушена. Имајући у виду да је у том делу тока ширина Дњепра 800 метара, руска страна би имала нерешив проблем логистичке подршке. Осим тога, при рушењу хидроелектране за само три дана дошло би до потапања ширег приобалног појаса на западној (нижој) обали воденом масом три пута већом од постојеће, укључујући и знатан део Херсона, чиме би снаге браниоца биле окружене и уништене.
Одступање из Херсона
Суштина одступања (најсложенија борбена тактичка радња после окружења и пробоја из окружења) јесте одвојити се од непријатеља, успоравати га и истовремено му онемогућити да предузме борбену тактичку радњу гоњење, што захтева изузетну командантску вештину. Било је више индикатора да ће руска страна приступити одступању. Први је летошња изјава команданта руских снага генерала Сергеја Суровикина да ће о питању Херсона морати да се донесу тешке одлуке. Затим је руска страна пребацила логистику и знатну количину тешке технике на источну (вишу) обалу Дњепра, на којој су у међувремену уређене три линије одбрамбених положаја. Извршена је и евакуација око 115.000 цивила. Највероватније је одлука о томе донета још почетком октобра, а да се с реализацијом отпочело неодложно. Због сложености борбене тактичке радње морали су бити заступљени највиши нивои тајности и обмањивања. Очигледно да је руско командовање у томе било успешно, пребацивши на благовремено уређене наредне положаје 30.000 војника са 5.000 јединица технике без губитака. Реферисање генерала Суровикина министру Шојгуу и издавање наређења о одступању пред камерама била је представа за јавност као део обмањивања, и то у тренутку када је највећи део радњи већ био завршен. Непуна два дана након тога последњи задржавајући одреди руских снага пребачени су на источну обалу Дњепра. Спровођењем референдума о присаједињењу Херсонске области Руској Федерацији истовремено са припремама за одступање, украјинској страни знатно је отежана процена ситуације у вези са руским херсонским маневром. Пажњу привлачи и чињеница да ни обавештајни центри НАТО-а овог пута нису адекватно реаговали.
Политизација и(ли) суштина
Објављивању одлуке о одступању из Херсона претходило је мноштво информација о скорашњој украјинској нападној операцији. Аналитичари су тврдили да је украјински врх под америчким притиском, јер би заузимање Херсона пре 8. новембра утицало на пораст рејтинга Демократске странке на америчким конгресним изборима. Међутим, и реферисање руском министру одбране пред камерама непосредно након затварања биралишта у Америци, осим обмањивања, било је такође у сврху утицаја на изборе. Према оценама аналитичара заузимање Херсона, с једне стране, било је кључна украјинска шанса за наставак западне подршке, опстанак актуелног режима и могућност евентуалног стратегијског преокрета на ратишту. С друге, руски пораз код Херсона озбиљно би, веровало се, нарушио борбени морал војника и умањио поверење народа у политички и војни врх Москве. Лаичко расуђивање не узима у обзир да исправне командантске одлуке могу бити и тешке и да у политичком погледу могу доносити негативне поене. Са војностручног аспекта руска одлука о одступању била је оправдана. Дакле, не ради се о поразу већ о маневру, што ће се потврдити при неком евентуалном наредном руском успеху ангажовањем јединица пребачених са херсонског правца. Занимљиво је и да је ово једна од ретких ситуација у којој су политичари послушали војнике, јер је извесно да је председник Владимир Путин као врховни командант дао сагласност за такав поступак. Улазак јединица Оружаних снага Украјине у Херсон донеће руководству те земље преко потребне политичке поене. Поред свега, на питања да ли је НАТО успешно креирао ситуацију у којој руско државно руководство није могло избећи политичку штету, или је и херсонски маневар, између осталог, био и у сврху помињаног руског „буђења медведа“, одговор ћемо добити у блиској будућности.
Приближавање НАТО-а
Све су учесталија премештања НАТО снага према Украјини, које, осим демонстрације силе, по неким проценама, могу бити ангажоване и као „саставни делови“ Оружаних снага Украјине, у њеним униформама и са њеним ознакама (како не би дошло до непосредне конфронтације Руске Федерације и НАТО-а). Имајући у виду недавни тежак положај руских снага код Херсона, не треба искључити могућност да је била разматрана употреба таквих снага управо на том простору. Овакве сценарије разрађује и руска страна, па би одступање из Херсона могло бити једна од њених превентивних реакција. Убрзано премештање америчких и савезничких снага ка украјинском ратишту, као и медијске спекулације о ангажовању „коалиционих снага“, имплицирају забринутост Запада у погледу могућности украјинске стране да издржи притисак предстојеће руске зимске офанзиве коју Москва планира. Руска страна, због јавног мњења, али и због геополитичког сагледавања дугорочног карактера рата који би могао изаћи изван украјинских оквира, настоји да јој губици буду минимални. Да би се разумео бар део проблема, потребно је пажњу усмерити на неке актуелности: формирање Центра за координацију активности упућивања помоћи Украјини у Немачкој; предислоцирање делова елитне 101. ваздушно-покретне дивизије у Румунију, као и ескадриле шпанских ловаца Ф-16; најава убрзаног пребацивања америчке борбене технике преко лука Александропулос и Солун према Бугарској и Румунији, а затим ка Пољској; ојачање источног крила НАТО-а са око 30.000 војника; разматрање опремања украјинских снага убојитијим борбеним средствима (нпр. ракете ATACMS домета 300 км); планови Европске уније за унапређење саобраћајне инфраструктуре ка истоку ради повећања мобилности европских војски и сл. Очигледно да „велики играчи“ пуно тога разрађују „испод радара“ шире јавности, што наводи на закључак да се Запад припрема за рат широких размера против Руске Федерације и да руска страна истовремено све важније потезе вуче управо у складу са тим.
Шта после Херсона?
Украјинска страна ће покушати да искористи моментум и настави с нападним дејствима јер ће након уласка у Херсон додатно на располагању имати 10 бригада. Међутим, у Украјини почињу обилне кише и до првих мразева неће бити могуће изводити веће маневре по водотоковима испресецаној и расквашеној степи. Будући да су у херсонској зони могућности за нападна дејства тренутно минималне, одбрана ће се на том делу ратишта стабилизовати, јер би покушај форсирања Дњепра на овом одсеку био ризичан. Раније прокламоване циљеве поседања линије Харков – Запорожје – Николајев – Одеса – Придњестровље руска страна ће, када је у питању Херсонски плацдарм, или морати да одложи, или ће покушати да их достигне по некој другачијој замисли. Опасност за њу и даље представља могућност украјинских офанзивних дејстава на правцима Запорожје – Мелитопољ и Курахово – Волноваха. У захвату првог правца брзим продором могло би се избити на Азовско море уз пробој одбране и раздвајање руских снага ради стварања повољних оперативних услова за напад на Крим из правца североистока. Дуж другог правца напад би се могао реализовати ради избијања на комуникацију Доњецк – Маријупољ, са наставком дејстава ка ова два града. Украјинска страна ће највероватније у наредним данима покушати да пренесе тежиште на овај део ратишта, с тим да се претходно могу очекивати нови покушаји десанта ради заузимања Нуклеарне електране „Енергодар“ и увођења „демилитаризоване зоне“ под окриљем ОУН, где би суштина била стварање мостобрана за дејства ка Мелитопољу. У Донбасу ће украјинске снаге наставити са одсудном одбраном, док би на северу опет могле покушати с пробијањем руске обране у Сватову ради избијања ка Луганску, као и са заузимањем Кинбурнске косе у делти Дњепра. Највероватније да ће на свим деловима фронта уследити привремено затишје, односно оперативна пауза, коју ће стране искористити за припреме борбених дејстава под повољнијим условима, што се очекује средином децембра када тло смрзне и маневар јединица буде могућ. Може се очекивати да ће и руска страна тежиште дејстава тада пренети ка Запорожју, у циљу подилажења агломерацији Славјанск – Краматорск из правца југозапада.
У овом тренутку преко 200.000 мобилисаних руских војника још увек се налази на полигонима за обуку. Процењени начин њиховог увођења у борбена дејства (што је врло сложен задатак) имплицира нови формат треће етапе специјалне војне операције. Наиме, досадашња руска дејства изводиле су привремене, мешовите и логистички аутономне јединице – батаљонске тактичке групе, са специфичним циљевима и задацима. Ови састави ће након удвостручавања људства и ратне технике највероватније бити језгра за прерастање у здружене тактичке јединице – бригаде и дивизије груписане у оперативне саставе. То ће утицати да специјална војна операција поприми класичан и масовнији, по руском схватању „ослободилачки“ карактер на подручјима где се већина становништва изјаснила за присаједињење Руској Федерацији.
Аутор је пуковник у пензији
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 30, 2022
