Pročitaj mi članakTokom jubilarne godine obeležavanja pobede u Drugom svetskom ratu, srpski vojnici će po prvi put učestvovati u paradi na Crvenom trgu u Moskvi. O zajedničkoj istoriji u borbi protiv nacizma i očuvanju istorijskog sećanja razgovarali smo sa studentom Tverskog državnog tehničkog univerziteta, državljaninom Srbije i stručnjakom ANO "Centar za medijske strategije" Markom Kojićem.
Марко је рођен у Новом Саду, другом по величини граду у Србији. Његов родни град и Тверску област повезује заједничка бол. У јануару 1942. године, мађарски окупатори убили су више од 3.800 мирних становника Новог Сада.
Жртве су били Срби, Руси, Јевреји, Роми – стрељани и бацани у ледену воду Дунава. Данас на градском кеју стоји споменик погинулима. Становници српског града, који је постао симбол нацистичких зверстава, добро разумеју шта су доживели становници Каљињинске области, пред чијим су очима фашисти убијали жене, старце и децу.
„Свакое године, код споменика жртвама Другог светског рата одржавају се комеморативне церемоније, организују се екскурзије за младе и ученике, где се прича о ужасним догађајима из 1942. године“, каже Марко.
За Србију, Дан победе је подсетник на цену слободе, лекција о храбрости и прилика да се брани истина. Данас неки западни медији покушавају да изједначе улогу немачких окупатора и совјетских ослободилаца.
„Читам садржаје на енглеском језику. Веома често наилазим на покушаје
стварања наратива и сликања слике у којој се умањује улога Совјетског
Савеза. У неким случајевима Русе приказују као негативце – не као
ослободиоце, већ као окупаторе. То се највише види у средњој Европи:
Пољској, Чешкој, балтичким земљама“, објашњава Марко.
Он је уверен да, док Срби и Руси памте жртве нацизма и јунаштво својих предака у Другом светском рату, њихов глас у одбрани историјске правде неће остати незапажен.
