Прочитај ми чланакОно што не би требало да дозволимо себи овде јесте да будемо толико фасцинирани председником Србије. Треба веровати да су многе његове бабе биле шокиране када су виделе како Александар Вучић испија газирана пића, а не клакер или белу кафу. Али, ако то видите сто пута, престаћете да будете шокирани, и некако се чини да то треба да уђе у први план. Јер, председник је покушао да објасни да се усвајање некаквих вредности које ми зовемо људска права осваја тешком борбом и у дугом времену. Јер, кока- кола је то!
Александар Вучић је истакао још 2016. да компанија Кока-кола даје велики допринос српској привреди, те најавио да Србија мора унапредити трговинску размену са САД. Он је, после отварања Регионалног центра за сокове Кока- коле, рекао да ова компанија у Србији запошљава 1.100 радника, и да је у новом, намодернијем погону запослено даљих 80. У тренутку када се власт суочава са протестима и у најмањим сокацима, објављен је видео-клип на којем председник Србије испред себе има четири чаше газираног пића и његов задатак је да погоди да ли је у питању пиће са више шећера или мање и који бренд сока је у чаши.
– Пошто су од мене решили да праве вашарску мечку, ставили су ми овде четири газирана пића. И сад треба да погодим која је Кока-кола, која је Пепси, која је Кокта и која је Зеро – рекао је Вучић, а онда је додао:
– Цели живот пијем Зеро колу, све ми се побркало.
dobro veče pic.twitter.com/kQsqezAQtj
— Radomir Martin™ (@radomir_martin) February 11, 2025
Тако је председник Србије дао нови допринос речнику политичке демагогије на овим просторима. Кока-кола се јавља као историјски новум у богатој историји јефтине политичке демагогије. А чим је Вучић одвалио такву фројдовску омашку, значи да се субјект сам одаје несвесно, мимо своје воље, откривајући праву природу своје мотивације. Ето, тако смо добили још један кратки курс лицемерне демагогије. Ту смо сада у проблему из области логике, етике и елементарне пристојности. Док маскирани батинаши нападају људе на протестима а неко наређује полицији да не поступа, конзумира се циркус.
Дакле, то је за Вучића била једна лепа и ведра слобода која се дешавала на ограниченом простору. То је представа промене, привид промене. „Ми смо притиснути да се мењамо, ми смо притиснути да пружимо доказе да смо се променили. Ево, пружићемо вам доказе, одиграћемо представу за вас“, то је смисао овог видео записа. А, лепо га је још Здравко Понош упозорио да не мечкари. Друга сврха је да они људи којима је непознат живот једног сегмента тог друштва, виде да то није ништа страшно, да их то ни на који начин не угрожава, да се на то навикавају и да, у најмању руку, буду равнодушни. Фали још само „духовни препород“, али он спада у крајња средства, кад све остало оде у стечај.
Александар Вучић, скромни председник, искључује светла у згради на Андрићевом венцу, смањује температуру фрижидера да би штедео, па му се угреје и огади „кока кола зеро“. Они који су у њему видели харизматичног светитеља не могу да објасне разлоге за опчињеност. Таквих разлога нема, осим подаништва, као масовне шуге која сврби, али је опасна за чешање. Постоји један цитат о томе како је Зоран Ђинђић схватао Српску радикалну странку. Све што је о њој рекао слика и прилика је њене близнакиње Српске напредне странке. Ево његових речи:
– Она је озбиљан проблем нашег друштва. Она није политички феномен. Најмање је политички феномен. Није ствар у томе што се они ничега не плаше, јер су кукавице, него што се ничега не стиде. Они ниво јавног и политичког живота спуштају на такву дубину да пристојни људи из те политике беже – навео је Ђинђић.
Већ дуго пишемо да је наше друштво у анемичном стању, у нормативној и моралној кризи, а узрок томе је перманентно системско насиље вође овог режима које се огледа у гажењу свих институција, права, слобода и поштовања сваке личности (он нас назива олошем). Порекло морала је у нашој друштвености, јер је он чувар људскости у друштвеном животу у коме непрекидно теку међуљудски односи. Е, кад је основа друштвености угрожена, почиње да се распада и само друштво. Морал је старији од српства и председника Вучића. Српска јавност тога још није свесна.
Кад чујете овакве изјаве председника Срббије, морате да се запитате, да ли желите да живите у нечему што заиста вреди звати друштвом, или да тонете у оваквом и све дубљем муљу.
