Прочитај ми чланак

СРБИЈА И БЕОГРАД на мети терориста

0

Зашто Балкан до сада није био мета озбиљнијег терористичког напада и зашто би од сада могао бити?

Постоје само два крајње логична разлога зашто Балкан до сада није био мета иоле значајнијег терористичког напада такозване Исламске државе. Прво, Балкан је био значајан регрутни центар исламских џихадиста, где се пропагирање и регрутација обављала такорећи јавно и без икаквих ометања.

Љубан Каран

Друго, Балкан је био мрежа добро опремљених и кадровски савршених центара за обуку џихадиста, где се, уз квалитетну обуку, вршила и селекција кандидата у смислу – ко је за фронт, ко има психофизичке особине за класичне, а ко за самоубилачке терористичке акције. У тим изузетно повољним условима јачања војне и терористичке убојитости војно-терористичких снага ISIS са дистанце било би сулудо и контрапродуктивно неком акцијом привлачити пажњу на Балкан и тако смањити или потпуно уништити те драгоцене могућности.

Дакле, од самог настанка Исламске државе, Балкан је стратезима ове творевине одговарао баш какав јесте. Зато је био изузет и зато су га терористи користили само као транзитну и логистичку зону. Чак би се могло закључити да је Балкан био забрањена зона за планско и организовано деловање терориста, јер су све акције које су изведене личиле на потпуно самосталне и саморадикализоване „стрелце“. Например, оружани напад на Амбасаду САД у Сарајеву који је извршио Мевлуд Јашаревић из Новог Пазара није добио заслужени публицитет и третиран је као акт поремећене личности. Исто тако, када је терориста Енес Омерагић убио два војника оружаних снага БиХ у Рајловцу, све је некако минимизирано и заташкано. Нити је те терористичке акције величала пропагандна машинерија ISIS нити су саме акције адекватно третиране на Западу. Као да је и једнима и другима одговарало да се не диже прашина и да Балкан остане какав јесте.

Сада се ситуација по питању тероризма на Балкану драматично мења. Последња војна упоришта ISIS падају. Мосул је такорећи заузела ирачка војска, а Рака, као верски симбол, такођер је пред падом. ISIS је пред тоталним крахом и њени стратези су принуђени да мењају стратегију и начин борбе. Први пут иза озбиљних позива на терористичке акције на Балкану стоји врх ISIS. То се види и по томе што је позив дошао преко званичног магазина ISIS Румиyах, где позивају браћу на Балкану да се угледају на браћу на истоку и на западу. Зато би требало на време схватити да је нови позив нешто друго у односу на раније и да не би било паметно игнорисати их.

Зашто ISIS више не треба Балкан као регрутни и центар за обуку? Зато што фронтални облик оружане борбе џихадиста ускоро неће бити могућ и тероризам ће остати једино средство борбе на коме ће се заснивати комплетна стратегија. Можемо се упитати зашто Балкан не би остао и даље база за регрутацију и обуку не више бораца за фронт него терориста и терориста самоубица? То више неће бити могуће као до сада, јавно или полујавно. Рад ће се свакако наставити, али у дубокој илегали, јер им се интереси више не поклапају са САД и Западом. До сада је Американцима, који у рату у Сирији предводе коалицију против званичне војске и Башара Ел Асада одговарало да са Балкана стижу обучени и мотивисани добровољци који ће допринети оном што је крајњи циљ. Нисмо наивни и знамо да се крвави рат у овој земљи води како би се Руси дефинитивно избацили са тих простора.

КО ЈЕ ОТВОРИО ВРАТА ТЕРОРИЗМУ

Било је заиста тешко разумети зашто САД и НАТО подржавају, толеришу или једноставно неће да виде уигране терористичке екипе на Балкану због тако бизарног разлога – савезништво у једном регионалном рату. Тешко је било разумети да неко смишљено залива семе зла које ће касније угрозити цео свет, па и њих који су то из неких својих разлога радили. Сада алармирају да смо сви у опасности. Интерпол је објавио листу са именима 173 терориста ISIS за које се верује да су обучени да спроведу самоубилачке нападе у Европи, а подаци су прикупљени захваљујући обавештајним подацима америчких безбедносних агенција. Гле изненађења. Нису ли то они исти који су се регрутовали и обучавали њима под носом, на Балкану и другде, а сада се на тај исти Балкан или већ негде у Европу враћају.

И све се то приказује бомбастично, као велика опасност и велико изненађење. Опасност је неспорна, али никаквог изненађења нема. Сви који се баве анализама и проценама предвидели су промену стратегије након распада ISIS. Знало се да ће се терористи, свесни војног пораза, разићи по свету, од којих ће се значајан број дочепати Европе. Свима је било јасно да се они неће одрећи своје борбе јер су довољно радикализовани да борбу наставе тероризмом. Није далеко од памети да је ISIS намерно створена након уништења Ирака и других стабилних арапских држава како би се терористи ратом запослили на једном месту, далеко од САД и Европе и да се и они као војна снага искористе у борби за потпуну елиминацију руског утицаја на Блиском истоку.

Да се скупе као муве на лепак и тако лакше контролишу а уједно искористе за властите интересе. Само таква замисао оправдава пасиван однос САД и НАТО према овој опасности јер су у намерно траљавој борби против њих користили као копнене снаге само неке склепане војске и борбене групе од Ирачана, Курда, побуњеника у Сирији и сл. Чак су користили неке који су и сами огранци терористичких организација, као Ал Нусра фронт. Модерна војна сила нигде није масовно употребљена. Али таква замисао у старту је занемарила најважнији погубни ефекат – да ће ISIS распирити тероризам и угрозити цео свет, највише Европу.

Добро разрађене америчке планове за Сирију пореметила је Турска. Нису америчко-турски односи поремећени тек након покушаја пуча у Турској. То је само кулминација неспоразума. Основни разлог је упорно одбијање Турске да уђе у рат у Сирији копненим снагама против Башара ел Асада и званичне сиријске војске, што би Русе довело у веома тежак положај и питање је да ли би успели да однесу победу у руско-емеричкој блискоисточној комбинаторици. То је по свему судећи основни разлог покушаја свргавања Ердогана, а све друго је само смишљено легендирање ове намере. Без копненог уплитања Турске, Руси су без великог напора успели да одбране и своје интересе и Сирију. Чини се да је Америка то признала, пре неколико дана, званичним саопштењем да ЦИА више неће помагати побуњенике у овој земљи.

Сада, након свега, нико не каже да се радикализовани и окрвљени европски џихадисти само враћају онамо одакле су својевремено дошли, па тако и на Балкан. Нико не каже, ко им је такве погубне одлуке и крваве шетње омогућио, отворено или прећутно, свеједно је. Они су своје крваве авантуре реализовали користећи јавни међународни саобраћај и прелазили границе лакше него туристи. Сада ће се само истим путем вратити назад и повести понеког од својих сабораца из земаља Блиског Истока, који више тамо немају сигурну кућу и безбеднији су у Европи. Шта ће те главе смислити у Европи, можемо наслутити. Ко им је то омогућио него они који сада упозоравају на велику опасност.

ПРОЦЕНE О „ДОБРОМ“ ТЕРОРИЗМУ НА БАЛКАНУ

И поред детаљних процена шта ће се догодити након распада ISIS, не може се рећи да је Европа на време осетила опасност. Тек пре месец дана ЕУ је усвојила сет закључака за борбу против тероризма и предложила мере по основу тога. Тек овим мерама обавезала се на јачу сарадњу са земљама западног Балкана. Зашто то повезивање није урађено раније? Зашто је западни Балкан заобилажен по свим антитерористичким мерема? Овако се намеће закључак да је неко из ЕУ, под притиском САД, штитио терористичке регрутне центре и центре за обуку и тријажу терориста на Косову и у БиХ?

До таквих центара на Косову камен можете добацити из америчке војне базе Бонстил. А тешко је поверовати да би они дозволили било какве терористичке припреме у својој близини, без сопственог одобрења. То само изгледа чудно и као некаква новина, а уопште није. Само је у питању стара западна подела на добар и лош тероризам. Све терористичке припреме на Балкану третиране су као активности доброг тероризма, као припреме савезника, које ће допринети протеривању Руса из Сирије, али и са Балкана.

На страну што деценијама потпуно игноришу податке о терористичким активностима на Балкану које су им достављале српске службе, посебно о камповима за обуку на Косову. Занемарују и веома прецизне и детаљне податке које су свима уступиле руске обавештајне службе, иако су терористи наведени, што се каже, у главу. То игнорисање не значи ништа друго, него другачији поглед на нешто што за њих није новина јер су учествовали у његовом стварању. До сада, на Балкану је војно заузет и уништен само један камп за обуку терориста.

У питању је камп Погорелица у БиХ, који су класичним десантом заузеле специјалне јединице ИФОР предвођене Американцима. Али он је заузет и уништен само зато што је организован под окриљем Ирана и што су у њему били ирански инструктори. Све остало на Балкану било је и остало под надзором и контролом Запада. Зашто други кампови на Балкану нису уништени сличним акцијама, а има их више десетина?

Треба знати да само у БиХ у двадесетак градова има око педесет вехабијских насеља, из којих се шири радикални ислам. Нигде се не каже да је изградња ових за европљане чудних насеља започела по завршетку рата у БиХ и да су их уобличили по свом верском учењу муџахедини добровољци у Армији БиХ као заслужни грађани. Нико у Европи не жели да види нити да чује да су то они који су први ритуално одсецали главе – српске главе – и проводили драстична мучења заробљеника и цивила. И шта ћемо сад? Ова вехабијска насеља под заштитом су Владе и МУП БиХ. У нека од ових насеља затвореног типа обичан грађанин не може ни да уђе, а камоли да види шта се тамо дешава. Штавише, број ових насеља се повећава јер се формирају нова што од странаца што од радикализованих Бошњака.

Да ли европски и амерички експерти не виде да је то будући ослонац, база, логистика и расадник извршилаца терористичких акција. За сада се наставља веома чудно америчко, па и европско гледање на добар тероризам, који користе за елиминацију руског утицаја на Балкану и даље занемарујући огромну опасност која из тога произлази. Нема ни ту ништа чудно јер њихов генерални закључак је да је руски утицај опаснији од тероризма. Каква катастрофална логика. То је старо гледање, старије од терористичког акта на куле близнакиње у САД. Толико је било очито и толико јасно шта се дешава у БиХ, да од тада датира термин „бела Ал Каида“.

Амерички поглед на терористичко легло у БиХ није променила ни чињеница да су четворица од 19 терориста који су учествовали у 9/11 у САД, имали пасоше са љиљанима. Два главна организатора – Ремзи Јусуф и Мухамед Ата – учествовала су у рату у БиХ и имали држављанство те државе, као и два пилота – Халид Ал Михдар и Наваф Ал Хамзи. Томе на Западу није придавана важност иако се ради о највећој катастрофи која је снашла САД. Питање је да ли су тим ћутањем штитили бошњачко руководство или себе и своју улогу у прикривању терориста на Балкану. Сада, након пораза ISIS, све оно што су подржавали и заливали на Балкану, а што је требало да послужи за борбу против руског утицаја неумитно се окреће и против њих.

Новина у најави терористичких акција на Балкану јесте да су се прве на удару нашле управо неке исламске верске институције, верски објекти и верске вође који се не уклапају у правила вехабистичког схватања ислама. Претње су веома озбиљне и драстичне, како то и иначе терористи раде да би својом бездушношћу привукли пажњу светске јавности. У најави се каже: „Нападајте исламске организације и уреде“, али се каже и „Убијајте их пред њиховом децом и женама и пролијте њихову прљаву крв“. За сада се зна да је Муамер Зукорлић под јаком полицијском заштитом а вероватно ће се неке мере морати предузети у циљу заштите и неких других личности и објеката.

ЗАШТО ЈЕ БЕОГРАД НАЈУГРОЖЕНИЈИ?

Зашто би баш Београд могао бити мета напада исламских терориста, скоро да и не треба објашњавати. Историјски гледано, он је симбол отпора продору ислама на Балкан и симбол очувања православне вере. Наравно да су то за терористе можда и најважнији мотиви, и тешко да би нека друга метропола или други град на Балкану имао предност на њиховој крвавој лествици приоритета. Сем тога, требало би имати у виду да су сви терористи са Балкана који су прошли терористичку обуку и који су прекаљени у рату у Сирији посебно мотивисани за борбу против Срба и Србије, чији је Београд симбол. То је последица ратова на простору бивше Југославије, када им је српски корпус једини био супростављен.

Немогуће је набројати све разлоге зашто баш Београд, али поменућемо неке:

– Један је од највећих и најпрометнијих градова на Балкану;
– У њему су највећа масовна окупљања грађана по разним основама (спортске и културне манифестације, сајмови, прославе, параде итд.);
– У њему се одвијају редовне државне политичке активности (седнице Скупштине и Владе, конгреси, домаће и међународне конференције, међународне посете и сусрети итд.);
– Један је од најјачих туристичких центара на Балкану, са тенденцијом даљег пораста, где на појединим тачкама града, поред наших грађана, имамо масовно окупљање странаца;
– Има јаку структуру градског, међуградског и међународног саобраћаја, где је посебно осетљив Аеродром Никола Тесла;
– У њему су веома важни верски објекти СПЦ, историјски и културни споменици и објекти који су постали симболи српског народа и државе, итд.

Поражавајући податак јесте, да у Сирији на страни ISIS тренутно ратује 49 лица из Србије (без података са Косова). Са српским Косовом та цифра би била троцифрена, а можда и четвероцифрена. Џихадисти из Србије су искористили своје родбинске и пријатељске везе са терористима на Косову и у БиХ и користили њихове кампове за обуку и канале за пребацивање у Сирију. Где ће они завршити по паду ISIS? Наровно да ће се вратити својим кућама и својим породицама.

Неће нашим безбедносним агенцијама бити проблем само они него и њихове јаке везе са терористима на Балкану, па и широм света. За очекивати је да нека врста субординације и ауторитета међу њима постоји, чија се наредба без поговора извршава. Јер, да их не руководе терористички мотиви и такви ауторитети, не би се ни нашли у вртлогу рата у Сирији. У сваком случају, њихова пуна контрола неће бити ни мало лак посао, јер би грешке у процени и у самој оперативној процедури биле катастрофалне.

И, на крају, има ли уопште аргумената у процени да Београд не буде прва мета напада на Балкану? Има само један, али веома јак. Стратези исламског тероризма су до сада увек и редовно успевали да постигни изненађење. То је предност која се приликом планирања мора постићи, како код планирања нападне операције у конвенционалном рату, тако и у рату тероризмом. Планери се тога не могу одрећи. Значи, Београд би могла заштитити управо чињеница да се терористички напад на њега очекује.