Прочитај ми чланакУ Кингисепу у Русији у четвртак освештани темељи храма који је посвећен кнезу Лазару и цару Николају Другом Романову. Темељ цркве излили Срби који раде на овдашњим грађевинама.
У живописном Кингисепу, надомак Санкт Петербурга, препуном симбола православне вере, ниче нови српско-руски храм. Темељи су му у четвртак освећени, посвећен је српском кнезу Лазару и руском цару Николају Другом Романову.
Литургију и освећење служили су епископи српске и руске православне цркве Кирил и Митрофан, уз саслужење бројног свештенства и монаштва.
– И Лазар и Николај царство земаљско заложили су за царство небеско – порука је са овог, по свему јединственог окупљања Срба и Руса.
Од раног јутра у овом маленом месту, препуном српских радника који раде на грађевинама, а на неколико десетина километара од скандинавске границе, све је било у знаку великог празника. Освећења храма и – Видовдана. Мештани кажу: „Ни сунце нам није подарило такву лепоту као овог дана“.
ДА ПОДСЕЋА НА МЕТОХИЈУ
Храм кнезу Лазару и цару Николају биће одрађен у стилу Пећке патријаршије. Идеја је да нас подсећа на Косово и Метохију, на Метохију као црквени метох, посебно. Имаће, додуше, уместо три цркве под истим кровом – две. Једна посвећена Николају, друга кнезу Лазару.
Сви одавно већ знају за ову светковину и припремили су се да им она „у срце уђе, да у срцима траје“.
– Радујемо се да у скорије време овај храм буде под кровом, да чујемо звона… Много је овде Срба који су остали у нашим породицама – каже Лариса Владимировна.
А Срби, допутовали у Петербург пре три дана, када су почели Дани српске културе, у сусрет овдашњим људима дошли су са славским, видовданским колачима, са својим обичајним песмама, житом и вином. Обичаји су се измешали, па се на тренутке није разазнавало који су гости а који су домаћини.
– Темељи овог храма симбол су снажне везе наша два народа, руског и српског – казао нам је, после литургије, епископ руске цркве, Митрофан. – Љубав, вера и нада су стубови на којима трајемо и истрајавамо када је најтеже. Верујем да ће наше дубоке духовне везе помоћи да се узвисимо и издигнемо изнад свега што је у овом свету лоше.
Идеја да, овде, у маленом Кингисепу, буде подигнут храм одавно је заживела у срцу овдашњег монаха, професора богословије, Васонухија, духовног оца бројних руских владика. Ко зна како и зашто је његова племенитост покренула пријатеље у Србији, окупљене око Војислава Деспота из Београда, да оснују православни духовни центар „Љубав“ и да управо овај центар од почетка понесе и изнесе ову лепу причу.
– Ми смо разумели старог монаха и припремали се да оживотворимо оно што је он, достојан поштовања, замислио – прича нам о Кингисепу Војислав Деспот.
– Он нам је говорио да је пратио сва наша страдања у протекле две деценије, прошле године смо овде, по његовој замисли, донели крст, дар Татјане Батак Петровић. Положили смо га на темељ садашњег храма. Тај крст је, пре него што је постављен, био у Јерусалиму. У њега је уграђен камен са Свете Горе, Острога и Дечана. Грумен земље са Косова и Метохије… Тако нас је саветовао Васонухије. Тако данас имамо темеље храма кнезу Лазару, српском. И Николају Другом, руском цару, који се у меморију Срба уписао као спаситељ током Првог рата.
Темељ овога храма су, каже нам Војислав Деспот, а то потврђују и мештани, излили Срби, радници грађевинских компанија у Кингисепу. Њих је овде, данас, више од пет стотина, мада има дана када их је и више од хиљаду.
Видовданском освећењу темеља новог храма у Кингисепу, надомак Петербурга, претходили су Српски дани културе у лењинградској области. Отворили су га београдски хор „Огрлица од бисера“, под руководством Јасмине Михајловић, који је најпре наступио у петербуршком друштву руско-српског пријатељства. Најзначајнији део српске културе у Петербургу ипак је била Међународна конференција, посвећена стогодишњици руске миграције у Србији, после краха Руског царства.
